Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Otežano gutanje posledica je suženja dela jednjaka koje se nekad teško leči

Priredio/la: D. T.
17:00 - 28. 01. 2022.

Različiti faktori – od trovanja proizvodima za čišćenje domaćinstva, do nekih medicinskih intervencija, mogu da dovedu do suženja dela jednjaka

otežano gutanje Pored poteškoća pri gutanju, pacijenti sa benignom strikturom jednjaka, žale se i na bolove Foto: Shutterstock

Otežano gutanje hrane i pića posledica je poremećaja suženja dela jednjaka, koji se zove benigna (dobroćudna) striktura jednjaka ili peptička striktura. Pacijenti imaju osećaj da im se hrana „lepi“ na neki deo jednjaka koji povezuje usnu duplju i želudac. Suženje dela jednjaka se nekada teško leči, oko 30 odsto pacijenata moraće da ide na polovnu dilataciju u roku od godinu dana.

Strikture jednjaka su posledica upala

Strikture jednjaka su posledice ožiljaka, koji su isprovocirani upalama jednjaka. Mnogo faktora može izazvati benignu strikturu jednjaka, ali gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je odgovorna za većinu slučajeva. Otežano gutanje, hrana koja se vraća iz stomaka u grlo i gubitak telesne težine najčešći su simptomi ovog oboljenja. Suženje dela jednjaka se leči na nekoliko načina. Primenjuju se lekovi za smanjenje delovanja želudačne kiseline, u težim slučajevima moguće je proširivanje ili istezanje jednjaka, a u najtežim hirurška intervencija.

Pored poteškoća pri gutanju, pacijenti sa benignom strikturom jednjaka, žale se i na bolove pri gutanju hrane, na osećaj zaglavljene hrane u grlu. Prisutni su i simptomi gorušice. Često je i štucanje, podrigivanje, kašljanje, pa čak i gušenje. Neki pacijenti su pothranjeni i dehidrirani.

Želudačna kiselina iritira jednjak

Suženje dela jednjaka se leči u zavisnosti od uzroka bolesti. Kod gastroezofagealne refluksne bolesti, koja je najčešći uzrok poremećaja želudačna kiselina se vraća u jednjak i iritira sluzokožu jednjaka. Benigna striktura jednjaka može biti i posledica povrede usled endoskopije, dijagnostičke metode kojom se pregleda gornji deo probavnog sistema. Endoskop se plasira u jednjak i nekada može da dođe do povreda.

Suženje dela jednjaka javlja se nekada posle upotrebe nazogastrične sonde, cevi koja kroz nos dospeva do stomaka. Ova sonda se uglavnom postavlja kako bi se pacijent hranio, kada više nije u stanju da jede, kao i za usisavanje sadržaja želuca u slučaju na primer, trovanja ili kvarenja. Dugotrajna upotreba sonde može izazvati suženje dela jednjaka.

Otežano gutanje može biti posledica trovanja

Trovanje toksičnim supstancama, kao što su proizvodi za čišćenje u domaćinstvu, može izazvati strikturu jednjaka. Konzumacija veoma hladnih ili vrućih napitaka može takođe usloviti oštećenje jednjaka. Ezofagitis je imunološki poremećaj koji uzrokuje upalu jednjaka. Može biti posledica alergijske reakcije ili težih slučajeva gastroezofagealne refluksne bolesti. Skleroderma, je retko oboljenje koje se manifestuje otvrdnućem i zategnutošću kože i/ili vezivnog tkiva. Ovaj autoimuni poremećaj, tako može uticati na sluznicu jednjaka.

Neki lekovi mogu smanjiti želudačnu kiselinu

Ukoliko je striktura jednjaka posledica gastroezofagealne refluksne bolesti moguće je lečenje inhibitorima protonske pumpe. Ovi lekovi mogu smanjiti želudačnu kiselinu, koja utiče na suženje jednjaka. Ukoliko je stanje posledica infekcije, onda se suženje dela jednjaka leči antibioticima. Kortikosteroidi su najčešći tretman ukoliko je suženje jednjaka posledica ezofagitisa.

Bez masne hrane i čokolade

Ukoliko je striktura jednjaka, posledica gastroezofagealne refluksne bolesti, neke promene u ishrani mogu ublažiti simptome. Savet je da se izbegava začinjena i masna hrana, čokolada, alkohol, duvan i kofein. Sve ovo može povećati lučenje želudačne kiseline. Gojaznim osobama se preporučuje da smanje telesnu težinu, dobro je i da se nosi šira odeća koja ne pritiska stomak, da se konzumiraju češći i manji obroci, potrebno je izbegavati ležanje do tri sata nakon jela.

Dilatacija ili istezanje jednjaka

Ovo je jedna od metoda lečenja. Ezofagealna dilatacija je procedura tokom koje se balon plasira u jednjak i zatim naduva u suženom delu jednjaka. Mogući neželjeni efekat dilatacije je perforacija jednjaka. Stručnjaci navode, da je ova komplikacija češća u malignim slučajevima strikture jednjaka. Moguće je ubaciti i stent u jednjak, to jest, cev koja će otvoriti jednjak. Ova procedura olakšava lakše gutanje hrane i tečnosti.

Hirurgija i dijagnostika

Operacija je opcija u najtežim slučajevima strikture jednjaka, ukoliko ni jedna od prethodnih metoda ne bude uspešna. Lekari mogu koristiti endoskopiju kako bi otkrili benignu strikturu jednjaka. Stručnjak će pregledati i jednjak i želudac.

Moguće je da se stanje ustanovi i rendgenskim snimkom grudnog koša. Pacijent će prethodno dobiti barijum, to je element čiji se sulfat koristi prilikom snimanja rendgenskim zracima. On ne propušta x-zrake, a najčešće se koristi za radiografisanje digestivnog trakta. Moguće je da će biti potrebno i CT skeniranje, koje koristi rendgenske zrake i kompjutersku tehnologiju i tako pruža detaljniji uvid u izgled jednjaka.

Često je i da se posle lečenja ponovo pojave strikture jednjaka. Prema nekim statistikama, oko 30 odsto pacijenata sa proširenjem jednjaka zahtevaće još jednu dilataciju u roku od godinu dana.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend