Probudili ste se i ne možete da zaustavite štucanje: Šta su mogući uzroci i pomaže li čaša ledene vode?

Štucanje nakon obilnog obroka ili gaziranog pića većina ljudi smatra potpuno normalnom pojavom. Međutim, kada se javlja odmah nakon buđenja ili gotovo svakog jutra, trenutak je da se zapitate da li organizam pokušava da upozori na neki zdravstveni problem.

 Zašto štucamo?

Lekari objašnjavaju da povremeno štucanje uglavnom nije razlog za zabrinutost, ali učestale epizode koje se ponavljaju iz dana u dan mogu da ukažu na različite poremećaje, od refluksa i apneje u snu do anksioznosti i određenih hroničnih bolesti.

Štucanje nastaje kada dijafragma, mišić koji razdvaja grudni koš od stomaka, počne nekontrolisano da se grči. Svaki grč izaziva naglo uvlačenje vazduha u pluća, nakon čega glasne žice brzo zatvaraju disajne puteve. Upravo taj refleks proizvodi karakterističan zvuk štucanja.

Kod nekih ljudi štucanje se javlja retko, dok drugi imaju češće epizode. Stručnjaci naglašavaju da samo po sebi to ne mora da znači ozbiljan problem, osim ako simptomi postanu uporni ili počnu da remete svakodnevni život.

Refluks i gorušica često su uzrok jutarnjeg štucanja

Jedan od najčešćih uzroka jutarnjeg štucanja jeste refluks kiseline, odnosno gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, dolazi do iritacije dijafragme i pojave grčeva koji izazivaju štucanje.

Budući da se refluks češće javlja dok osoba leži, simptomi mogu da budu izraženiji tokom noći i odmah nakon buđenja. Uz štucanje se često javljaju gorušica, podrigivanje, osećaj kiseline u ustima, nadutost i jutarnje varenje praćeno nelagodnošću.

Apneja u snu može da izazove simptome jutarnje štucavice

Lekari upozoravaju da štucanje nakon buđenja nekada može da bude povezano i sa apnejom u snu (sleep apnea). Reč je o poremećaju tokom kojeg osoba više puta prestaje da diše tokom spavanja, što dodatno opterećuje organizam.

Osobe sa apnejom često glasno hrču, bude se sa suvim ustima, imaju jutarnje glavobolje i osećaj umora tokom dana. Kod nekih pacijenata upravo štucanje može da bude jedan od prvih simptoma koji ukazuju da disanje tokom sna nije pravilno.

Anksioznost i stres utiču na dijafragmu

Jake emocionalne reakcije, stres i anksioznost takođe mogu da izazovu grčenje dijafragme. Zbog toga pojedini ljudi osećaju štucanje odmah nakon buđenja, naročito ako se suočavaju sa pojačanim psihičkim pritiskom ili problemima sa spavanjem.

Pored štucanja, mogu da se jave ubrzan rad srca, stezanje u grudima, nervoza, bol u stomaku i osećaj da misli ne mogu da se zaustave.

Određeni lekovi takođe mogu da izazovu štucanje

Neki lekovi povezani su sa češćim pojavama štucanja. Među njima su steroidi, benzodiazepini koji se koriste kod anksioznosti i poremećaja spavanja, kao i pojedini lekovi za hemioterapiju.

Štucanje izazvano terapijom može da se pojavi u bilo koje doba dana uključujući i jutarnje sate, a intenzitet simptoma razlikuje se od osobe do osobe.

Kada štucanje može da bude znak ozbiljnije bolesti

Iako je u većini slučajeva bezopasno, dugotrajno ili uporno štucanje ponekad može da ukaže na ozbiljnije zdravstvene probleme. Stručnjaci navode da se ovaj simptom nekada povezuje sa bolestima creva, hepatitisom, upalom pluća, pankreatitisom, oboljenjima bubrega, pa čak i moždanim udarom.

U retkim slučajevima često štucanje može da bude povezano i sa smanjenim dotokom krvi u srce, odnosno srčanom ishemijom, što povećava rizik od srčanog udara ukoliko se stanje ne prepozna na vreme.

Kako zaustaviti jutarnje štucanje?

Jednostavne metode često mogu brzo da prekinu štucanje. Lekari preporučuju zadržavanje daha na kratko vreme, ispijanje ledene vode ili kontrolisano disanje u papirnu kesu kako bi se nervni sistem „resetovao“ iz obrasca grčenja dijafragme.

Kod nekih ljudi pomažu i kiseliji napici poput limunovog soka, ali je važno rešavanje osnovnog uzroka problema. Ako je štucanje povezano sa apnejom u snu, terapija za regulaciju disanja tokom spavanja često značajno smanjuje simptome.

U situacijama kada kućne metode ne daju rezultate, lekari mogu da propišu medikamentoznu terapiju. Jedan od najčešće korišćenih preparata je hlorpromazin, lek koji deluje na nervni sistem i pomaže u kontroli grčeva dijafragme.

Kada je vreme da se javite lekaru

Lekarski pregled preporučuje se svima koji imaju učestalo štucanje, naročito ako se javlja svakog dana u približno isto vreme. Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko simptomi traju duže od 48 sati ili ometaju san, disanje i ishranu.

Iako je uzrok najčešće bezazlen, stručnjaci naglašavaju da uporno štucanje nikada ne bi trebalo potpuno ignorisati, jer organizam na taj način nekada može da upozori na ozbiljniji zdravstveni problem.

(eKlinika.rs)