Slip apneja (sleep apnea) je prestanak disanja u snu i/ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, u trajanju dužem od deset sekundi. Ova bolest često se povezuje sa hrkanjem. U težim slučajevima slip apneja može biti uzrok infarkta ili moždanog udara. Stanje se nekad leči i operativnim putem, ali stručnjaci najčešće preporučuju upotrebu posebnih aparata koji regulišu disanje tokom spavanja.
Prestanak disanja u snu pogađa svaku 10. osobu
Smatra se da svaki dvadeseti čovek u svetu pati od slip apneje. Prekomerna pospanost prilikom vožnje direktno je uzročno-posledično povezana sa nastankom saobraćajnih nezgoda.
– Čak 70 odsto osoba koje hrču, u toku života razvije slip apneju. Pacijenti u određenim intervalima prestaju da dišu „zaboravljaju da dišu“, da bi potom posle izvesnog vremena, uz jako glasno hrkanje, pokrete, pa čak i napor čitavog tela prodisali. O ovim događajima obično svedoče partneri, jer se sam pacijent toga ne seća. Zbog svega ovoga smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika – kaže za portal eKlinika prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević specijalista pneumoftiziologije.
Više od 30 prekida disanja na sat
Prestanak disanja u snu se manifestuje kroz nekoliko oblika slip apneje. Opstruktivna slip apneja posledica je delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, s tim što je prisutan rad disajne muskulature. Centralna slip apneja nastaje zbog izostanka impulsa, koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći. Postoji i mešovita slip apneja koja je kombinacija ovih dveju vrsta.
– Po težini, slip apneja može biti: laka, srednje teška i teška. Kod lake slip apneje beleži se između 5 i 15 prekida disanja u toku jednog sata, kod srednje teške slip apneje postoji 15 do 30 prekida disanja na sat, a o teškoj slip apneji govorimo ako pacijent ima više od 30 prekida disanja na sat – precizira dr Radosavljević.
Pacijenti se bude umorni
Dr Radosavljević objašnjava da su simptomi slip apneje hrkanje, prekidi sna, nemiran san, osećaj pritiska na grudnom košu, potreba osobe da duže spava, izraženo znojenje po glavi i vratu, noćno mokrenje.
– Pacijenti se bude umorni, preznojeni, neobjašnjivo preplašeni. Tokom dana su pospani, vozači mogu da se uspavaju za volanom. Česte su jutarnje glavobolje, nedostatak koncentracije, zaboravnost, umanjena je pažnja, a česte su i promene raspoloženja i seksualna disfunkcija. Prema podacima najnovijih studija, čak trećina vozača koji su zaspali tokom vožnje i na taj način doveli do saobraćajnih nesreća bolovalo je od slip apneje – napominje dr Radosavljević.
Slip apneju mogu imati i deca
Smatra se da je 20 do 25 odsto saobraćajnih nezgoda u Evropi posledica prekomerne pospanosti. Poremećaji disanja u snu, pre svega sindrom opstruktivne apneje utiču na pospanost za volanom i nastanak nezgoda. U povećanom riziku da obole od slip apneje su gojazne osobe, ljudi koji hrču, upotrebljavaju alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene. Prestanak disanja u snu pre će dobiti osobe koje imaju određeni oblik ždrela, širok vrat i neke pridružene bolesti.
– Starosna dob nema značaja, a nešto češće obolevaju muškarci. Slip apneju mogu imati čak i deca, ali ona je posledica uvećanja trećeg krajnika i leči se operacijom krajnika. Posledice slip apneje mogu biti povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udar, depresija. Slip apneja direktno može uticati na erektilnu disfunkciju, fibromialgije, povišen rizik od šloga, dijabetes tipa 2, gojaznost, gastroezofagealni refluks – precizira za portal eKlinika dr Tatjana Radosavljević.
Kako se može sprečiti slip apneja?
Na prestanak disanja u snu možemo posumnjati ukoliko patimo i od dnevne pospanosti, ukoliko su uočljivi otoci nogu, ako primetimo crvenilo ili naslage u ustima, metalni ukus.
U nekim slučajevima slip apneja može da se prevenira i leči izbegavanjem alkohola. Dr Radosavljević ističe da alkohol i sedativi mogu da smanje tonus mišića vrata, nepca i da na taj način pojačaju hrkanje. Stanje može da se reguliše i gubitkom telesne težine, u slučaju da smo se ugojili i počeli da hrčemo. Doktorka preporučuje i da više spavamo na boku nego na leđima, zato što se u tom položaju jezik opusti i dolazi do hrkanja.
Kako se dijagnostikuje bolest?
Slip apneja negativno utiče na kvalitet života pacijenta, pa se savetuje da svako ko smatra da boluje od slip apneje potraži i stručnu pomoć.
– Dijagnoza slip apneje postavlja se upotrebom specijalnih aparata koji, slično holteru, beleži proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge događaje u toku spavanja. Metoda se zove polisomnografija i bolesnik je priključen na aparat u toku spavanja – objašnjava dr Radosavljević.
Prestanak disanja u snu nekada se leči i operacijom
Na osnovu analize svih ovih podataka lekar postavlja dijagnoza slip apneje i određuje stepen težine bolesti.
– Zavisno od vrste i težine bolesti, slip apneja se može lečiti na nekoliko načina. Jedan broj slučajeva lake i srednje teške sleep apneje leči se i hirurški od strane otorinolaringologa ili maksilofacijalnih hirurga. Bolesniku se najčešće preporučuje upotreba aparata koji se preko posebnih maski koriste u snu. Ovi aparati se zovu CPAP i oni „dišu umesto pacijenta“u trenucima pauza u disanju – naglašava dr Tatjana Radosavljević.
Hvala na upozorenju nama koji patimo od apneje anemamo se Gdje kontrolirati.u Sarajevu ukinut kabinet za slip apneju