Zašto nas zaboli kada udahnemo vazduh i kada je to znak nekog ozbiljnijeg problema

Bol koji se javlja kada udahnemo vazduh može da bude oštar, probadajući ili da podseća na iznenadni ubod nožem u grudima. Ponekad je posledica istegnuća mišića ili upale plućne maramice, ali može da ukaže i na ozbiljna stanja, kao što su plućna embolija, pneumotoraks ili srčani problemi.

Na koje simptome je neophodno obratiti pažnju?

Bol pri udahu vazduha može da se javi sa jedne ili obe strane grudnog koša, a ponekad se širi prema leđima, ramenu ili vratu. Intenzitet bola ne pokazuje uvek koliko je zdravstveni problem ozbiljan, zbog čega nije dobro da uzrok procenjujemo samo na osnovu jačine tegoba.

Preporučujemo

Ovaj simptom može da se pojavi iznenada, tokom fizičke aktivnosti, nakon respiratorne infekcije ili bez očiglednog povoda. Kod nekih osoba bol se oseća samo pri dubokom udahu, dok se kod drugih pojačava i tokom običnog disanja, smejanja ili kijanja. Važno je da se novonastali, neobjašnjivi bol u grudima medicinski proceni, posebno ako se ponavlja ili ne prolazi.

Posebno je važno da obratimo pažnju na bol koji se pojačava pri dubokom disanju, kašljanju ili pokretima, jer prateći simptomi često pomažu lekarima da utvrde njegov uzrok.

Zašto osećamo bol kada udahnemo vazduh i kakve veze s tim ima plućna maramica?

Pluća su obavijena tankom opnom koja se naziva pleura ili plućna maramica, a njeni slojevi omogućavaju da se pluća nesmetano šire i skupljaju tokom disanja. Između ovih slojeva nalazi se mala količina tečnosti koja smanjuje trenje prilikom pokreta grudnog koša. Kada dođe do upale ili nadražaja pleure, svaki dublji udah može da izazove oštar i neprijatan bol.

Ovakvo stanje naziva se pleuritis, a bol može da bude posebno izražen pri kašljanju, kijanju i naglim pokretima. Ponekad se širi prema ramenu ili leđima, zbog čega osoba može da pomisli da problem potiče od mišića ili kičme. Prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), pleuritis je često povezan sa infekcijama, ali ponekad predstavlja znak ozbiljnijeg oboljenja koje zahteva lečenje.

U stručnom pregledu objavljenom 2017. godine u časopisu American Family Physician, autori objašnjavaju da pleuritični bol najčešće nastaje zbog nadražaja dela plućne maramice koji sadrži receptore za bol. Upravo zbog toga bol može da bude intenzivan iako samo plućno tkivo nema istu sposobnost registrovanja bola kao okolne strukture. Istraživači naglašavaju da je prilikom procene ovakvih tegoba neophodno najpre isključiti ozbiljne uzroke, među kojima su plućna embolija, infarkt miokarda, pneumotoraks i upala pluća.

Upala pluća, bronhitis i istegnuće mišića mogu da izazovu bol pri dubokom udahu

Respiratorne infekcije spadaju među česte razloge zbog kojih se javlja bol u grudima prilikom disanja. Upala pluća može da izazove bol naročito kada zapaljenski proces zahvati i plućnu maramicu, dok se istovremeno mogu javiti povišena temperatura, kašalj, malaksalost i otežano disanje. Kod virusnih infekcija bol ponekad nastaje zbog zapaljenja pleure, čak i kada ne postoji ozbiljnije oštećenje plućnog tkiva.

Bol pri udahu može da bude povezan i sa mišićima grudnog koša, posebno nakon intenzivnog fizičkog napora, podizanja tereta ili dugotrajnog kašlja. Kada dođe do istegnuća međurebarnih mišića, disanje može da izazove neprijatnost jer se grudni koš pri svakom udahu širi. Za razliku od bola koji potiče od unutrašnjih organa, mišićni bol često se pojačava pri određenim pokretima ili pritisku na bolno mesto, ali ni to nije pouzdan način da sami isključimo ozbiljnije bolesti.

Još jedan mogući uzrok jeste kostohondritis, odnosno upala hrskavice koja povezuje rebra sa grudnom kosti. Prema informacijama NHS-a o kostohondritisu, ovo stanje može da izazove oštar bol u prednjem ili bočnom delu grudnog koša, koji se pojačava prilikom dubokog udaha i pokretanja gornjeg dela tela. Iako se kostohondritis često spontano smiruje, neophodno je da lekar proceni novonastali bol u grudima kako bi isključio druga oboljenja sa sličnim simptomima.

Kada bol pri udahu može da bude znak plućne embolije, pneumotoraksa ili srčane bolesti?

Jedan od najozbiljnijih uzroka bola pri udahu jeste plućna embolija, stanje koje nastaje kada krvni ugrušak začepi krvni sud u plućima. Bol se često pojavljuje iznenada, a mogu da ga prate ubrzano disanje, nedostatak vazduha, lupanje srca, iskašljavanje krvi ili nesvestica. Rizik može da bude veći kod osoba koje su dugo nepokretne, nedavno operisane ili imaju prethodnu istoriju krvnih ugrušaka.

U pregledu kliničkih dokaza objavljenom u časopisu American Family Physician navodi se da je plućna embolija utvrđena kod približno 5 do 21 odsto pacijenata koji su se javili službama hitne pomoći zbog pleuritičnog bola u grudima. Ovaj podatak ne znači da svaka osoba sa bolom pri udahu ima visok rizik od embolije, jer se odnosi na posebno ispitivanu grupu pacijenata. Ipak, pokazuje koliko je važno da se iznenadni bol, naročito kada ga prati otežano disanje, ne zanemaruje.

Sličan iznenadni bol može da nastane i kod pneumotoraksa, kada vazduh dospe u prostor između pluća i zida grudnog koša, zbog čega dolazi do delimičnog ili potpunog kolapsa pluća. Bol pri udahu ponekad se javlja i kod perikarditisa, odnosno upale srčane maramice, dok srčani udar može da izazove različite oblike bola i pritiska u grudima. Ako se pojave jak ili iznenadan bol, gušenje, nesvestica, hladan znoj ili bol koji se širi prema ruci, leđima, vratu ili vilici, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Kako lekari otkrivaju uzrok bola pri udahu i koje analize mogu da budu potrebne?

Utvrđivanje uzroka bola počinje razgovorom o tome kada su se tegobe pojavile, koliko traju i šta ih pojačava ili ublažava. Lekara posebno zanima da li se bol javlja samo tokom dubokog udaha ili postoji i u mirovanju, kao i da li ga prate temperatura, kašalj, vrtoglavica ili nedostatak vazduha. Važne informacije uključuju i nedavne povrede, operacije, dugotrajno mirovanje, hronične bolesti i lekove koje osoba koristi.

Tokom pregleda lekar sluša pluća i srce, meri krvni pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi, a po potrebi proverava da li pritisak na grudni koš izaziva bol. U zavisnosti od simptoma, može da zatraži rendgenski snimak pluća, elektrokardiogram (EKG) ili laboratorijske analize koje pomažu u otkrivanju infekcije i srčanih oboljenja. Ako postoji sumnja na plućnu emboliju, lekar na osnovu procene rizika odlučuje da li su potrebni D-dimer test i dodatna snimanja krvnih sudova pluća.

U stručnom radu iz 2017. godine o diferencijalnoj dijagnostici pleuritičnog bola ističe se značaj sistematske procene simptoma i primene validiranih kliničkih pravila za utvrđivanje verovatnoće plućne embolije. Autori objašnjavaju da kombinacija anamneze, fizičkog pregleda, laboratorijskih analiza i odgovarajućih snimanja omogućava lekarima da razlikuju manje opasne uzroke od potencijalno životno ugrožavajućih stanja. Nijedan pojedinačni simptom ili kućni test ne može pouzdano da zameni takvu procenu.

Šta možemo da uradimo kada nas boli pri udahu i kada moramo odmah kod lekara?

Način lečenja bola pri udahu zavisi od njegovog uzroka, pa univerzalna terapija ne postoji. Kod istegnuća mišića ili pojedinih blažih zapaljenskih stanja lekar može da preporuči odmor, prilagođavanje fizičke aktivnosti i lekove protiv bolova, uz procenu njihovih mogućih neželjenih dejstava. Ako je uzrok bakterijska upala pluća, mogu da budu potrebni antibiotici, dok plućna embolija i određeni oblici pneumotoraksa zahtevaju hitno bolničko zbrinjavanje.

Važno je da ne pokušavamo da ublažimo iznenadni ili neobjašnjivi bol isključivo lekovima protiv bolova, jer takav pristup može da odloži otkrivanje ozbiljne bolesti. Ukoliko se bol pojačava, traje, ponavlja ili se javlja zajedno sa povišenom temperaturom, upornim kašljem ili otežanim disanjem, potrebno je da se što pre javimo lekaru. Posebnu pažnju treba obratiti na situacije kada osoba zbog bola počinje da diše plitko ili oseća da ne može dovoljno da udahne vazduh.

Prema preporukama NHS-a za osobe sa bolom povezanim sa plućnom maramicom, iznenadan bol u grudima koji se širi prema drugim delovima tela, izraženo otežano disanje ili iskašljavanje veće količine krvi zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Bol koji se javlja pri svakom udahu ne mora da označava ozbiljnu bolest, ali ne treba ni automatski da ga pripisujemo prehladi, stresu ili istegnuću mišića. Pravovremeni pregled omogućava da se na vreme prepoznaju opasna stanja, odredi odgovarajuće lečenje i spreče moguće komplikacije.

(eKlinika.rs)