Bol u plućima ljudi često identifikuju sa bolom u grudima, probadanjem, nemogućnošću da udahnu vazduh. Ponekad u panici zbog iznenadnog bola ne mogu precizno da odrede ni lokaciju ni intenzitet bola, a to je veoma značajno u prepoznavanju simptoma za hitnu lekarsku reakciju.
Bol u grudima ili bol u plućima?
– Kod pojave bola u grudima treba obratiti pažnju da li se bol prvi put javlja i koliko je jak. Uz to, da li je praćen kratkim dahom i otežanim disanjem, da li traje više od nekoliko minuta, da li se pogoršava pri hodu, penjanju uz stepenice ili nekom fizičkom naporu i pokretu. Prvo na šta pomislimo kada osetimo bol u grudima je infarkt miokarda (srčani udar). Ali, bol u grudima ne znači nužno srčani udar. Najvažnije je ne zaboraviti da je u slučaju pojave bola u grudima neophodno javiti se lekaru – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Vesna Radulović, specijalista preumoftiziologije.
Bol u plućima, plitak dah i plućna maramica
Međutim, kaže se da pluća, u stvari, ne bole. Dr Vesna Radulović to potvrđuje objašnjenjem da pluća imaju parasimpatičku i simpatičku inervaciju (rasprostranjenost nerava).
– Kod osećaja da nas pluća bole, zapravo nas boli plućna maramica, i to ako je zahvaćena nekim upalnim ili tumorskim procesom. Kada se javlja bol u grudima koji je plućnog porekla, po pravilu je promenama zahvaćena i pleura. U zavisnosti od toga koji je deo plućne maramice zahvaćen, zavisi i lokalizacija bola. Ovaj bol se pojačava pri udahu i vezan je za položaj tela. Pacijent uglavnom plitko diše jer dubok udah pojačava bol. Nije vezan za pokret i fizički napor – objašnjava dr Radulović i opisuje dalje:
Šta je pneumotoraks
– Pacijent obično leži na strani na kojoj se javlja bol. Uzrok bola u grudima plućnog porekla može biti i posledica pucanja plućne maramice (pneumotoraks). Tada se javlja iznenadan oštar bol, praćen otežanim disanjem i uglavnom se javlja pri većem fizičkom naporu ili posle kašlja; zatim upala plućne maramice, ili tumorske promene koje zahvataju plućnu maramicu. Često čujemo izraz pleurodinija, to je bol pleuralnog porekla nepoznatog uzroka.
Simptomi embolije pluća
Embolija pluća predstavlja začepljenje grana plućne arterije trombom. Zbog toga se, objašnjava dr Vesna Radulović, javlja smanjen dotok krvi distalno od mesta tromboze. Stanje je praćeno bolom.
– Bol se pojačava pri udahu i obično je u vidu probadanja. Ali, ono što je karakteristično jeste otežano i ubrzano disanje, kao i ubrzani srčani rad. Može se javiti pad krvnog pritiska i plavičasto prebojene usne i vrhovi pristiju (cijanoza) – ističe sagovornica našeg portala.
Bol u grudima ne mora uvek biti srčanog porekla, koji su ostali mogući uzroci
Prema rečima dr Radulović, uzrok bola u grudima može biti i bolest jednjaka (ezofagitis i GERB), gastritis, čir na želucu ili dijagrafmalna kila. U ovim slučajevima je, naglašava pneumoftiziolog, bol lokalizovan ispod grudne kosti i može se širiti u leđa.
– Budući da može da liči na bol kod infarkta, veoma je važno da se pacijent javi lekaru radi dalje dijagnostike. Bol može biti i muskulokoštanog porekla, kod kod degenerativnih procesa na kičmenom stubu, kifoskolioze, preloma rebara ili mehaničke povrede grudnog koša (udarca). Pacijenti obično navode da taj bol osećaju povremeno godinama unazad. Lokalizovan je, može da se pojačava pri dubokom udahu, osetljiv na dodir i prolazi nakon fizikalne terapije i masaže – opisuje dr Vesna Radulović.
Psihosomatski problemi, herpes zoster…
– Takođe, do osećaja bola u regiji grudi može da dođe i pre izbijanja ospe kod herpes zoster infekcije. I on je lokalizovan i pojačava se na dodir. Prisutne su promene na koži u vidu ospe, i tek po izbijanju vezikula se postavlja prava dijagnoza. Poreklo bola može biti i psihogeno, i javiti se kod psihijatrijskih poremećaja kao što su panični napadi, depresija ili anksiozna stanja.
Inače, bol, prema rečima naše sagovornice, može biti srčanog porekla ali da nije u pitanju anginozni bol (ishemijskog karaktera), već aorta. Ukoliko dođe do raslojavanja i patološkog proširenja zidova aorte, javlja se iznenadan, oštar, cepajući, razdirući bol koji može da se širi u leđa ili stomak. Ako je zahvaćena uzlazna aorta, moguć je bol u vratu. Ovakva vrsta bola se vremenom pojačava, upozorava dr Vesna Radulović i dodaje da kod oko 20 odsto bolesnika može da se desi i gubitak svesti. Na intenzitet bola ne utiču disanje, pokreti ili pritisak na bolno mesto, kao ni masiranje.
Na kakav bol da obratimo pažnju ako je uzrok povišen krvni pritisak
Kod povišenog krvnog pritiska, bol je sličan anginoznom, ali prestaje sa normalizacijom krvog pritiska ili primenom nitroglicerina koji takođe snižava krvni pritisak. Upravo iz tog razloga, objašnjava dr Radulović, može da se pomeša sa anginoznim bolom. U ovakvim sučajevim, kaže doktorka, preporučuje se holter krvnog pritiska koji će razjasniti uzrok bola.
– Ukoliko se ipak radi o srčanom udaru, najčešće se uz bol u grudima javlja trnjenje, peckanje i nelagodnost u vratu, vilici, leđima, lopaticama ili stomaku. Dolazi do mučnine, povraćanja, podrigivanja, gorušice, preznojavanja, hladne, lepljive kože, neujednačenih otkucaja srca koji mogu da podsećaju na konjski kas. Moguća je pojava vrtoglavice ili nesvestica. Ako se ovi simptomi javljaju iznova i iznova i ako traju duže od nekoliko minuta, nepohodno je da se odmah javite lekaru ili pozovete hitnu pomoć – upozorava specijalista pneumoftiziologije.
Neophodnost javljanja lekaru i blagovremene dijagnostike
Iako je to možda na prvi pogled iznenađujuće jer se bol u grudima najčešće identifikuje sa srčanim ili plućnim poteškoćama, dr Vesna Radulović naglašava:
– Muskuloskeletni bol u grudima čini 36 odsto svih dijagnoza. Refluksni ezofagitis 13 odsto, stabilna angina pektoris oko 11 procenata epizoda bola u grudima, a nestabilna angina pektoris ili infarkt miokarda se javljaju u samo 1,5 odsto slučajeva. Zbog svega ovoga, veoma je važno da se kod pojave bola u grudima, pacijent javi lekaru da bi se detaljno uzetom anamnezom i dodatnim dijagnostičkim postupcima (EKG, rtg pluća i srca, EHO srca i stomaka, laboratorija i druge dodatne analize prema proceni lekara) na vreme postavila prava dijagnoza.
