Sa panela eKlinike o zdravlju srca: Dr Dalibor Dragišić poručuje da srčani udar nije uvek praćen bolom u grudima

Kada govorimo o srčanom udaru brzina reakcije u stvari znači život za pacijenta. Bol u grudima je tegoba koja nas upozorava da nešto nije u redu, međutim, nažalost nije uvek tako. Kad bi bilo tako mogli bismo mnogo efikasnije da lečimo infarkt. Mnogo srčanih udara bilo bi prepoznato, pacijenti bi došli na vreme i izbegli bismo komplikacije, kaže kardiolog dr Dalibor Dragišić

Panel eKlinika portala „Moje srce, moja priča“ rasvetlio je detalje o kardiovaskularnom zdravlju, preventivi i rehabilitaciji, vezi sa gojaznošću, a svoja iskustva sa preživljenim srčanim udarom sa nama su podelile i naše gošće Jelena i Zorana. Jedan od naših učesnika bio je i dr Dalibor Dragišić, interventi kardiolog u KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje” u Beogradu.

Srčani udar (akutni infarkt miokarda) je oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića usled poremećaja cirkulacije. Akutni infarkt miokarda je hitno stanje koje karakteriše velika smrtnost. Stručnjaci kažu da oko 30 odsto pacijenata premine, od čega više od polovine, pre nego što stigne u bolnicu. Bol u grudima tegoba je koju najčešće povezujemo sa srčanim udarom, ali lekari napominju da nažalost nemaju svi pacijenti tu "sreću" da imaju i ovaj simptom. Pacijenti sa dijabetesom često ne osete bol u grudima, takođe mnoge žene nemaju ovu karakterističnu tegobu, pojedini pacijenti osećaju samo malaksalost, preznojavanje, strah od smrti.

Preporučujemo

Kod srčanog udara život zavisi od brzine reakcije

Infarkt se uglavnom javlja u jutarnjim satima, kod dobrog broja bolesnika posle teže fizičke aktivnosti ili jakog emocionalnog stresa. Lekari napominju da su glavni simptomi infarkta bol u grudima, tipičan anginozni. Pacijenti osećaju stezanje iza grudne kosti, uz postepeno pojačavanje, bol se širi ka levoj ruci, donjoj vilici, stomaku.

- Kada govorimo o srčanom udaru brzina reakcije u stvari znači život za pacijenta. Bol u grudima je tegoba koja nas upozorava da nešto nije u redu, međutim, nažalost nije uvek tako. Kad bi bilo tako mogli bismo mnogo efikasnije da lečimo infarkt. Mnogo srčanih udara bilo bi prepoznato, pacijenti bi došli na vreme i izbegli bismo komplikacije. Nažalost, mnogi pacijenti nemaju bol u grudima i zato prođe dosta vremena dok se ne prepozna infarkt. Često izostaje bol u grudima. Javi se nespecifičan bol, izraženo zamaranje, preznojavanje, trnjenje leve ruke i vilice - rekao je dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog KBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje na panelu o kardiovaskularnom zdravlju „Moje srce, moja priča“ u organizaciji eKlinika portala, u partnerstvu sa farmaceutskom kompanijom Novo Nordisk.

Kako boli srčani udar?

Bol u grudima je jedan od najčešćih razloga za posetu hitnoj pomoći, što potvrđuje dr Dragišić i skreće pažnju na prirodu bola u grudima kod srčanog udara.

- Pre svega to je jedan duži bol u grudima. Kažem duži, ali ne treba da traje sat vremena i da čekate da prođe. Ukoliko bol u grudima traje 15 do 20 minuta nešto nije u redu. To je bol koji je više topao, svi očekuju da taj bol užasno jak, razarajući, može da bude i takve prirode, ali najčešće nije, nego je više bol u vidu pritiska, stezanja. Nije to osećaj proboda u srce, mada može da bude i takav bol. Pojedini pacijenti kažu da osećaju da iz nešto "probada" u srce, ali to nije infarkt, nije ni bol u jednoj tački. Infarkt ne boli u jednoj tački. Priroda je podesila da bol u grudima prati jedna opšta malaksalost, preznojavanje, uočavate da nešto nije u redu - navodi dr Dragišić.

Pacijent je preživeo, ali ostaju komplikacije

Kardiolozi kažu da veliki broj pacijenata sa srčanim udarom oseća kao da im je nešto teško, poput slona selo na grudi. Dr Dragišić ističe da pacijenti sa jasnim bolom u grudima imaju sreću jer ih ovaj simptom primorava da se jave na vreme.

- Kod infarkta vreme je jednako srčani mišić. Ukoliko se duže odlaže intervencija ugradnje stenta i otvaranja krvnog suda srčani mišić umire. Desi se da stavimo stent, ali relativno kasno, kada je srčani mišić već dobrim delom oštećen. Pacijent jeste preživeo, spasen mu je život, ali ostaju moguće komplikacije, koje limitiraju pacijenta u nekim kasnijim životnim aktivnostima. Bitno je da sve bude na vreme prepoznato, ali isto tako treba imati sreće i promene koje će odmah da ukažu na infarkt, koji zahteva hitno uvođenje stenta. Kada lekar na osnovu EKG snimka već zaključuje da se radi o infarktu i da pacijentu treba staviti stent - naglašava dr Dragišić.

U svakom slučaju da preventivni pregledi pomažu, oni otkrivaju bolest, spašavaju živote, ali nisu svemogući Foto: Nikola Tomić

U kojoj meri redovne kontrole mogu da nas zaštite od srčanog udara?

Lekari stalno napominju da prevencija bolesti srca počinje već u ranijem životnom dobu. Potrebno je da znamo vrednosti krvnog pritiska, holesterola, triglicerida, nivoa šećera u krvi.

Dr Dragišić kaže da postoje faktori rizika kao što su navedeni visok pritisak, dijabetes, povišene masnoće, nasleđe. Ali dodaje da ima atipičnih infarkta, na primer kod žena u mlađem životnom dobu. Pacijenti sa dijabetesom retko kada osećaju bol u grudima.

- Nekad uočimo promene na EKG snimku, pa uradimo ultrazvuk srca, jer hoćemo da vidimo kakva je ta srčana snaga. Moguć je i test opterećenja da vidimo kako taj srčani mišić radi pod naporom. Možemo da izračunamo i rizik od kardiovaskularne bolesti u odnosu na vrednosti pritiska, holesterola. U svakom slučaju preventivni pregledi pomažu, oni otkrivaju bolest, spašavaju živote, ali nisu svemogući. Najčešće kod mladih pacijenata pucaju plakovi koji su ispod 50 odsto. Desi se da radimo koronarografiju i nađemo suženje arterije ispod 50 odsto, što nije značajno. Ne možete svima da stavljate stent, jer je to ipak strano telo, koje nosi određeni rizik. Moguće je da pucaju ti plakovi koji su ispod 50 odsto, a pacijent kaže bio sam na kontroli i sve je bilo u redu - kaže dr Dragišić, ali i dodaje da će promene kod velikog broja pacijenata moći da se uoče na osnovu EKG snimka i kliničke slike. Na srčani udar ukazuju i laboratorijske analize (kreatinfosfokinaza - CK, MB frakcija, troponin I i T i mioglobin).

Kako možemo već danas da sprečimo srčani udar?

Lekari ističu da je prevencija ključna kod infarkta miokarda. Savetuje se prestanak pušenja, lečenje povišenih masnoća, šećera u krvi, povišenog pritiska, bitno je i održavanje zdrave telesne težine.

Sve podrazumeva i manji unos soli, šećera, zasićenih masti, a više voća, povrća, celovitih žitarica i zdravih masti. Neophodna je i redovna fizička aktivnost, 30 minuta umerenog vežbanja većinu dana u nedelji, dobra kontrola stresa.