Koban simptom srčanog udara ne traje dugo, ne „obori” nas, samo nas prisili da stanemo

Iako ga svi ignorišu jedan simptom srčanog udara može da bude koban. Ljudi obično ne reaguju na znake kojim im telo jasno poručuje - „stvarno nisam dobro“. Menjanjem navika ignorišu problem pokušavajući na taj način da olakšaju telu, što je apsolutno pogrešno i veoma kobno po ljudski život.

Pritisak u grudima ili osećaj da nam nedostaje vazduha je koban simptom srčanog udara

Kardiovaskularni hirurg dr Jeremy London, preživeo je srčani udar i kako bi informisao i upozorio ljude, na svojoj društvenoj mreži Instagram, pored raznih medicinskih saveta, ukazao je i na sitne signale koji mogu da prethode velikoj nevolji - infarktu.

Preporučujemo

- Ne govorimo o treningu ni o ekstremnim naporima. Govorimo o stepenicama, nošenju kesa iz kupovine, onim malim stvarima koje radimo svaki dan bez razmišljanja. E, upravo u tim trenucima može da se pojavi „klik“ - pritisak u grudima ili osećaj da nam nedostaje  vazduha. To ne traje dugo. Ne obori vas, samo vas prisili da stanete. Ljudi ignorišu taj znak jer im se čini da je telo samo „zastalo“, pa ne uočavaju da ono očajnički želi nešto da im saopšti - objašnjava dr London.

Kad ponestane kiseonika telo pravi „zastoj”

Ako se pomenuti simptomi ponavljaju, telo očigledno ne dobija ono što mu je potrebno. Srce, kada je pod većim opterećenjem, traži više kiseonika, ali ako su krvni sudovi začepljeni ili suženi, nema ga dovoljno. Telo tada reaguje onako kako jedino zna - zastojem koji je kratak, ali je primetan signal.

Problem je što većina ne obraća pažnju na taj signal, odnosno nesvesno menjaju život zbog njega - ne idu stepenicama nego liftom, hodaju manje i manje se umaraju, pokušavajući da „olakšaju telu“. Tako se navikavaju na nešto što zapravo nije normalno.

- Retko se pojavi samo jedan signal, što je ujedno i dobro jer je teže ignorisati više znakova istovremeno. Otečenost nogu, otežano disanje kada legnete i umor koji ne prolazi često se javljaju zajedno, ali se isto tako često pripišu nečemu drugom -  stresu, godinama ili tempu života - upozorava dr London.

Tako se ozbiljan problem minorizuje i svodi na misao „proći će samo od sebe“. Međutim, stanje se pogoršava.

- Lakše je poverovati da nije ništa nego otvoriti pitanje koje može da bude neprijatno, ali i spasonosno. Telo ne šalje ponovljene signale bez razloga, naročito ne u trenucima kada se pokrenete i opteretite ga. To nije prolazna faza ni običan umor, nego jasan trenutak koji ne treba potceniti - naglašava dr London.

(eKlinika.rs)