Fibromialgija može izazvati bolove kao kod infarkta
Ovaj sindrom je ranije pratila stigma, sada je toga manje ali još uvek je veliki izazov kada je u pitanju lečenje
Tema infarkt
Radno zavisna hipertenzija je posledica stresa na poslu koju leče kardiolozi i psiholozi, naglašava dr Vesna Stojanov
Loši međuljudski odnosi u kolektivu, mobing, strah od otkaza, želja za dokazivanjem... takođe utiču na nastanak ove vrste hipertenzije
Intervencije na srcu podrazumevaju 5 metoda za vraćanje srčane funkcije
Metode poput ugradnje pejsmejkera omogućavaju da srce ponovo pravilno radi, bez artimija
Vaskularna starost dolazi s godinama, ali postoje načini da „podmladimo“ krvne sudove, poručuje dr Miodrag Ilić
Kod osoba koje imaju problem sa kardiovaskularnim sistemom najvažnije je definisati koji krvni sudovi su ugroženi
Srčani udar mogu da isprovociraju i sasvim neočekivane životne situacije
Razne prirodne katastrofe, na primer, ostavljaju trag na kardiovaskularni sistem pa je infarkt moguć i par godina posle krizne situacije
Zašto hrkanje nekada može da bude posebno opasno za žene
Oko 25 odsto ljudske populacije konstantno pati od problema hrkanja, a između 30 do 40 odsto stanovnika planete - povremeno hrče
Nekoliko čašica alkohola može biti od koristi srčanim bolesnicima, tvrdi nova studija
Alkohol može imati pozitivan uticaj na zdravlje srca kroz različite mehanizme, od smanjenja faktora koji utiču na zgrušavanje krvi i lipida, do mogućih protivupalnih efekata
Parestezije ili trnjenje, mravinjanje u telu, mogu da ukažu i na ozbiljan problem, naglašava dr Anđela Gavrilović
Trnjenje može naglo da se javi, i ako ne prolazi u narednih desetak minuta, a zahvata polovinu lica ili tela, jednu ruku ili obe noge istovremeno, odmah potražite lekarsku pomoć
Ima li alkohol pozitivno dejstvo na srčane bolesnike? Nova studija dala odgovor, doktori uzdržani
Nalazi sugerišu da ljudi sa kardiovaskularnim bolestima ne moraju da se odreknu u potpunosti alkoholnih pića, da li to baš tako...
Šećer se krije i u slanoj hrani, kako ga prepoznati
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje odraslim osobama najviše 25 grama, ili šest kašičica šećera dnevno
