Nagli gubitak sluha ili infarkt uha je hitno stanje koje može da dovede do trajne gluvoće

Iznenadni senzorineuralni gubitak sluha, odnosno nagli gubitak sluha, često je idiopatske prirode, što znači da uzrok ne može tačno da se utvrdi. Ipak, potencijalni faktori ove pojave su virusne infekcije, vaskularni problemi, autoimune bolesti i određeni lekove. Ovo stanje, u narodu poznato i kao infarkt uha, zahteva hitnu medicinsku reakciju i lečenje, jer pravovremena reakcija može značajno da poveća šanse za povratak sluha.

Koje simptome pokazuje infarkt uha?

Infarkt uha se obično identifikuje kao iznenadni pad kvaliteta sluha, najčešće u jednom uhu. Ovo stanje se uglavnom razvija brzo - tokom nekoliko sati ili dana - i može da ga prati osećaj punoće u zahvaćenom uhu. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali uobičajeni znaci su:

Preporučujemo

Brzi gubitak sluha: Javlja se u kratkom periodu, često od nekoliko sati ili do tri dana

Zahvaćenost jednog uha: Gubitak sluha češće se javlja na jednom uhu, mada može da  zahvati oba istovremeno.

Osećaj pritiska: Osećaj punoće u uhu, pri čemu govor zvuči prigušeno ili nejasno, što otežava razumevanje razgovora

Tinitus: Zvonjava ili šum u ušima

Vrtoglavica: Ponekad mogu da se jave problemi sa ravnotežom, obično bez pratećeg bola.

Osobe koje dožive ovaj problem normalan govor čuju kao šaputanje, a neki, na primer, uopšte ne mogu da čuju zvonjavu telefona.

Koji su uzroci iznenadne gluvoće?

U nekim slučajevima, iznenadna gluvoća može da bude uzrokovana privremenom blokadom, kao što je nakupljena ušna mast (cerumen), alergija, infekcija sinusa ili prehlada. To se klasifikuje kao konduktivni, a ne senzorineuralni gubitak sluha.

Senzorineuralni gubitak sluha je obično idiopatski, nepoznatog uzroka, dok samo 10 do 15 odsto slučajeva ima poznat uzrok, koji može da bude:

• Određena zarazna bolest
• Povreda glave ili trauma
• Autoimune bolesti (poput Coganovog sindroma)
• Ototoksični lekovi: Lekovi koji mogu oštetiti unutrašnje uho (neki antibiotici, diuretici i lekovi za lečenje raka).
• Tumor slušnog živca (akustični neurom)
• Neurološke poremećaje (poput multiple skleroze)
• Menierovu bolest ili druge poremećaje ravnoteže.

Iako retko, gubitak sluha može da bude jedan od simptoma moždanog udara (naročito ako su prisutni i drugi neurološki znaci), meningitisa ili drugog ozbiljnog stanja.

Istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Neurology pokazuje da iznenadni gubitak sluha može da bude indikator ishemijskog moždanog udara. Rana dijagnoza pruža priliku za sprečavanje infarkta opsežnijeg područja, navode autori. Takođe, novija istraživanja ispituju hipertenziju, visok holesterol i dijabetes kao moguće faktore rizika.

Dijagnoza i lečenje

Lekar opšte prakse ili hitne pomoći prvo će pregledati ušni kanal kako bi isključio nakupljanje tečnosti ili voska. Ako se ti uzroci isključe, pacijent se hitno upućuje specijalisti za uho, nos i grlo - ORL specijalisti. Otorinolaringolog će uraditi audiogram (test sluha) kako bi odredio težinu oštećenja. Dodatno mogu da se rade testovi ravnoteže, MR, CT ili analiza krvi.

Kod slučajeva uzrokovanih virusom, kao i kod onih nepoznatog porekla, kod oko 50 odsto pacijenata sluh se vraća na normalu ili se delimično popravlja spontano unutar jedne do dve nedelje. Glavni tretman su steroidi. Lečenje treba započeti što pre, idealno za 72 sata od pojave simptoma, a povratak sluha može da se očekuje do 6 ili više nedelja nakon završetka terapije. Stručnjaci savetuju da ako čovek oseti bilo koji od ovih simptoma, ne treba da čeka da prođu sami od sebe već treba da se obrati lekaru odmah, s obzirom na to da je faktor vremena presudan za spasavanje sluha.

(eKlinika.rs)