Leukemija nije kraj: Kako jednom epruvetom krvi nekome možete da spasite život, objašnjava dr Lako Šoškić

Zahvaljući napretku medicine, prošla su vremena kada je dijagnoza leukemije ili nekih drugih maligniteta krvi značila bezuslovni kraj. Šta su matične ćelije hematopoeze, zašto je važno da svaka zdrava osoba od 18 do 45 godina bude informisana o nacionalnom Registru i konačno, da li je zaista moguće da nekome ko boluje od leukemije jednim običnim davanjem krvi budemo jedini spas?

Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze za obolele od hematoloških maligniteta često je jedini način za izlečenje

U razgovoru za eKlinika portal, specijalista transfuziologije dr Bjanka Lako Šoškić konstatuje da i dalje mali broj ljudi uopšte zna da postoji Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze i da se sa kolegama trudi pre svega da podignu svest građanstva o toj temi, budući da je za sada broj potencijalnih davalaca upisan u registar relativno mali (28.538 osoba). Za veću šansu obolelih potrebno nam je najmanje 100.000 upisanih.

- Ovo je važno zbog toga što je ustanovljeno da je uspešnost transplantacije mnogo veća ukoliko su ljudi, tačnije pacijent i davalac, sa istog etničkog područja. Transplantacija matičnih ćelija je važna jer je za najveći broj pacijenata sa malignim hematološkim oboljenjima to jedini način da budu izlečeni. Jednostavno rečeno, upravo davalac matičnih ćelija koji je podudaran sa pacijentom može da bude jedini spas i nada obolelom za život. Olakšavajuća okolnost za naše pacijente to da smo od 2012. godine u svetskom registru, tako da ukoliko ne nađemo podudarnog nesrodnog davaoca u okviru našeg registra, radimo i pretragu baze HLA karakteristika iz svetskog registra koji broji preko 40 miliona davalaca. Na taj način se povećava šansa i nada svim onim pacijentima kojima je neophodna transplantacija, ali je veoma bitno da omasovimo naš registar - kaže sagovornica našeg portala.

Šta su matične ćelije, kako izgleda procedura upisa i davanja uzorka 

Prema njenim rečima, iz naših matičnih ćelija stvaraju se sve ćelije krvi koje su nam neophodne za normalno funkcionisanje, a za davanje matičnih ćelija postoje dva načina - iz periferne krvi i iz koštane srži. Evo detaljnog objašenja o samoj proceduri kako bismo bili pravilno informisani i izbegli strahove, stigmu i predrasude.

- Upis u registar podrazumeva popunjavanje formulara i davanje uzorka kako bismo uradili određenu analizu humanih leukocitnih antigena (HLA), koji se onda nalaze u bazi registra. Baza zapravo sadrži HLA karakteristike davaoaca, na osnovu kojih određujemo podudarnost potencijalnog davaoca i pacijenta kome je neophodna transplantacija. Znači,  potencijalni davaoci popunjavaju upitnik sa osnovnim kontakt podacima koje koristimo kako bismo u budućnosti mogli da ih pronađemo ako su nekome podudarni, i istom prilikom daju mali uzorak venske krvi. Samo davanje matičnih ćelija je finalni korak od koga može da dođe, ali i ne mora. Veća je šansa da se to ne desi. Ako postoje preliminarni podaci o podudarnosti, u narednom koraku moramo ponovo da uradimo HLA tipizaciju, kao i analizu na bolesti koje se mogu preneti putem krvi. Dalje transplantacioni centar određuje da li će taj davalac biti kandidat za tog pacijenta (iz određenih razloga uvek se traže dva donora). Potencijalni davalac takođe mora da prođe medicinski pregled, koji podrazumeva određene laboratorijske analize i detaljan internistički pregled (kardiolog, pulmolog...). Ukoliko sve pretrage kažu da je davalac zdrav i da može da uđe u dalji proces, ulazimo u samu proceduru doniranja matičnih ćelija - navodi dr Bjanka Lako Šoškić .

Kako izgleda sama procedura davanja matičnih ćelija hematopoeze

Važno je svakako spomenuti da je davalac taj koji bira način na koji će donirati matične ćelije - iz periferne krvi ili bedrene kosti. Procedura traje nekoliko sati, ne boli, davalac je smešten komforno ukoliko je u pitanju periferno davanje krvi.

Koja je razlika između doniranja ćelija putem periferne krvi i iz koštane srži?

- Prilikom davanja matičnih ćelija iz periferne krvi davalac praktično budan, znači ne ulazi ni u kakvu anesteziju. Igla je plasirana u venu jedne ruke, davalac je povezan sa aparatom koji se zove separator, a drug igla plasirana je u venu druge ruke. Taj aparat odvaja samo matične ćelije koje su neophodne pacijentu, a sve drugo što nije neophodno se kroz venu, odnosno iglu koja je plasirana u venu druge ruke dalje vraća davaocu u cirkulaciju. Ne postoji mogućnost da davalac uđe u anemiju niti da se zarazi bolestima koje se mogu preneti putem krvi. Koriste se sterilni sistemi, sterilna konekcija, a vreme procedure zavisi od toga koje su potrebe pacijenta za brojem matičnih ćelija. Kod davanja matičnih ćelija iz bedrene kosti davalac ulazi u spinalnu ili opštu anesteziju, ostaje jedan dan u bolnici i sutradan je slobodan, može da ide kući - opisuje sagovornica eKlinika portala.

Zašto članovi porodice najčešće nisu podudarni davaoci? 

Ako ste dobili dijagnozu nekog hematološkog maligniteta gotovo je sigurno, odnosno najveće su šanse da vam niko iz porodice ne može biti podudarni davalac. Ali, to može da bude komšija, neko iz vašeg grada (što je i najveća šansa - isto poneblje), kao i neko, na primer, iz Nemačke ili neke druge zemlje. Kako je to moguće?

- Objašnjenje je u tom našem famoznom sistemu humanih leukocitnih antigena. Nažalost, svega je 25 posto šanse da ukoliko imamo rođenog brata ili sestru on bude podudaran u tom HLA sistemu sa pacijentom. Roditelji su poluidentični jer polovinu HLA antigena nasleđujemo od majke, polovinu od oca. Prvi korak jeste da uradimo analizu u okviru uže familije na odeljenju za HLA tipizaciju u okviru Instituta za transfuziju. Ukoliko ne nađemo podudarnog srodnog davaoca, dobijamo zahtev iz Centra za transplantaciju od lekara koji vodi pacijenta da se pokrene procedura za pretragu nacionalnog, odnosno internacionalnog registra. Na taj način povećavamo šansu svim pacijentima koji nemaju srodnog podudarnog davaoca da ga nađu u okviru registra nesrodnih davalaca matičnih ćelija - pojašnjava transfuziolog.

Moć medicine i ljudskosti: Kako izgledaju susreti donora i transplantiranih pacijenata

Pored medicinske dimenzije i egzaktnog odgovora na smisao i lepotu poziva koji su izabrali da bi učestvovali u spašavanju života, hematolozi, transfuziolozi i drugo medicinsko osoblje u našem registru u prilici su da kontaktiraju sa onima koji su zahvaljujući upravo njihovom angažovanju u okviru Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze još uvek među nama.

Na sajtu Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze mogu da se pročitaju iskustva davalaca, kao i transplantiranih pacijenata o tome koliko je njima zapravo značilo to što su pronašli svog davaoca, ali i koliko je ljudski dragocen osećaj spašavanja ljudskog života ukoliko donirate matične ćelije.

Dr Lako Šoškić pitamo kakav je lični osećaj, a kakav kada svedoče susretu donora i transplantiranog pacijenta ?

- Kada prođu dve godine od transplantacije, postoji mogućnost da se pacijent upozna sa svojim davaocem. U međuvremenu mogu da razmenjuju anonimna pisma. Tada zapravo shvatite šta radite, kroz veliku preplavljenost emocijama. Vidite tu zahvalnost u očima pacijenta i neverovatan osećaj davaoca da on zna šta je uradio, ali tek kada upozna pacijenta shvati zapravo kolika je veličina tog čina. To je ono što i nama daje vetar u leđa - rekla je u razgovoru za eKlinika portal dr Bjanka Lako Šoškić.

(eKlinika.rs)