Stevan Piale stoji na braniku amaneta, koji su njemu i njegovim kolegama ostavili naši legendarni glumci. Položio je još neke važne ispite čovečnosti, pa će imati o čemu sa ponosom da priča svojim ćerkicama Rosi i Kati kad još malo porastu.
„Neko ko je bolestan i čeka donora možda čeka vas i samo vas“: Stevan Piale, emocije i važne poruke
– Danas sam donirao matične ćelije. Samo želim da znate da ceo proces kroz koji sam prošao u poslednjih mesec dana ne oduzima mnogo vremena i nije preterano fizički naporan niti bolan. Želim da znate i to da taj neko ko je bolestan i čeka donora možda čeka baš vas i samo vas. Želim da znate i da ne postoji mnogo lepših osećaja nego kada znaš da si nekom produžio/spasio život. Sasvim je u redu da vam najjači motiv za upis u registar bude to što ćete se posle toga osećati kao bolji čovek, ali mislite i na to da sutra vi možete da se nađete u situaciji da vama ili nekom bliskom može da zatreba donor. Duboko sam ubeđen u to da smo mi plemenit narod i verujem da je za to što naš srpski registar trenutno broji samo oko 20.000 ljudi zaslužna neobaveštenost i(li) neki bezrazložni strah. Sad kad sam prošao kroz sve ovo mogu da vam kažem da je osećaj koji imate kada se sve završi mnooogo jači i veći od tih par uboda iglom. Upišite se u @registar_davalaca – nedavno je, pored ostalog, napisao popularni glumac na svojim društvenim mrežama uz fotografije „sa lica mesta“.
Foto: Instagram @stevanpiale
Od akcijašenja i podrške, do poziva koji nekome znači život
Budući da još uvek veliki broj ljudi nije informisan o toj vrednoj i važnoj mogućnosti, reći ćemo još jednom ovako, laički: ako imate od 18 do 45 godina i zdravi ste, nekome ko boluje od raka krvi možete da spasite život. Otkud Stevan u priči o matičnim ćelijama hematopoeze i kakav mu je osećaj sada, sa vremenskom distancom?
– Stara je to priča. Upisao sam se u registar sad već davne 2012. godine. Tada su nas kao popularne klince iz filma „Šešir profesora Vujića“ zvali da podržimo akciju upisa u registar, pa se nas par tom prilikom i upisalo da ne bude da promovišemo nešto što sami nismo potpisali, nešto u čemu i sami ne učestvujemo. Sledeći put su me zvali 10 godina kasnije, opet da podržim akciju, ovaj put zbog popularnosti „Igre sudbine“. Došao sam i rekao da mi se čini da sam se već upisao, ali sam za svaki slučaj upisan još jednom. I onda konačno, pre nekoliko meseci dolazi poziv Glorije Miletić, direktorke Registra – priča Piale za eKlinika portal i nastavlja opisom prvog osećaja koji ga je preplavio po dobijanju poziva:
Adrenalin ravan skoku s padobranom i ludačka energija zbog retke prilike
– U prvi mah me je prošla neka jeza kroz telo jer mi je u sećanju ostalo da je ta procedura bolna (verovatno zbog filma „Čuvari formule“ u kom vidimo proces od pre 70 godina). Ali, već minut kasnije me je preplavila takva ludačka energija što sam u mogućnosti da nekom toliko pomognem i spasim život, da sam u tom trenutku to uporedio sa skokom s padobranom iz aviona, koji sam prvi put doživeo mesec dana pre – priseća se Stevan Piale.
Glumac još jednom želi da naglasi baš zbog prvog osećaja jeze koji ga je preplavio, da proces i procedura doniranja matičnih ćelija nije nešto čega bilo ko treba da se plaši – naprotiv. Sve je, potvrđuje, jako jednostavno i osim nekoliko uboda iglicom bezbolno. Još jednom poziva sve koji ispunjavaju uslove da se upišu u registar.
– Ako budete imali privilegiju kao ja, da budete kompatibilni sa nekim i uspešno donirate matične ćelije, verujte mi da ćete se mnogo bolje osećati – apeluje Stevan Piale.
Fizičko i mentalno zdravlje ne idu odvojeno: Trening i ishrana dobar deo „posla“
Naš sagovornik je u odličnoj fizičkoj formi, što je za aktivnog glumca, ali pre svega tatu i supruga veoma važno. Nekada je trenirao fudbal, a na pitanje koja su njegova tri pravila za što bolje psihofizičko zdravlje odgovara:
– Organizacija, trening, ishrana i naravno san (kao + 1). Ljudi koji me znaju će se smejati ako vide ovo jer mi organizacija a posebno san nisu baš najjače strane. Međutim, smatram da je čovek koji napravi dobru organizaciju života i u to uspe da uključi treninge i zdravu ishranu, uradio dobar deo posla, bar što se tiče zdravlja. Ovde prvenstveno mislim na fizičko zdravlje ali to zapravo ide sve zajedno, bar kod mene. Trening me uvek pokrene da krenem zdravo da se hranim a to sa sobom povuče i da sam zadovoljniji sobom. Onda mi nekako sve u životu ide mnogo lakše.
Da li je ranije glumački posao bio lepši i lakši: Sreća i privilegija života sa nasleđem velikih legendi
Sebe više ne smatra delom mlađe, već glumačke garde srednjih godina. Priznaje nam i da je polako počeo da se miri s tim da je već prerastao određen broj uloga koje može da odigra. Mišljenja je da svako vreme ima svoje dobre i loše strane. Ali, i pored toga što je svestan da verovatno romantizuje neko vreme u kom nije živeo, veruje da je ranije poziv glumca bio bar za nijansu lepši, a put lakši.
– Što se tiče naših glumačkih legendi, mislim da smo imali veliku privilegiju da rastemo uz tako velike glumce i glumice. Mislim na sve nas koji živimo na ovim prostorima a posebno na nas iz posla. Imali su veliki uticaj na nas jer smo odrasli gledajući njihove filmove, serije, predstave, neke i po više desetina puta, tako da u svakom od nas postoji delić onih koji više nisu s nama: Zorana Radmilovića, Bate Stojkovića, Čkalje, Pavla Vuisića, Gage Nikolića, Laneta Gutovića, Mande, Glogovca, Madžgalja, naravno, i Milene Dravić, Olivere Marković, Radmile Savićević… To su stvarno delići, ali moramo biti zahvalni što smo imali tu privilegiju – sa pijetetom govori Piale.
View this post on Instagram
Stevan Piale: Spremamo decu za opasan svet, možemo da ih učimo samo ono u šta verujemo
Karijeru gradi ulogama, bez žutih strana, sugerišući neke suštinske vrednosti (talenat, porodica, empatija, ljudskost). Ko je zaslužan za to što sa suprugom isto uči i učiće svoje ćerke?
– Mislim da su to neke osnove koje se „vuku“ iz kuće. Naravno, važno je i okruženje, porodica, prijatelji, važni su profesori, treneri, uzori. Danas je malo degradirana uloga pedagoga, a to je jedna izuzetno važna funkcija da bi ovo društvo raslo na svim nivoima. Ja sam stvarno imao sreće da budem usmeren na neke dobre i kvalitetne ljude koji su mi pomogli da pre svega shvatim šta nije dobro i šta ne želim. Posle mi je bilo mnogo lakše da sam shvatim šta želim. Spremamo decu za opasan svet, ali i pored toga, možemo da ih učimo samo ono u šta verujemo. Da vole, da veruju, da pomognu kada vide da nekom treba pomoć, da se igraju, da dele, da budu hrabre ali i mudre… Pored svega ovoga, pokušaćemo da ih naučimo i da se izbore za sebe, da ih napolju čekaju neke stvari za koje ih nismo spremali, da se zauzimaju za ono što smatraju da vredi – kaže sagovornik eKlinika portala.
Čuvajte se i brinite o sebi: Obratite se lekaru jer ništa neće proći samo od sebe
Za kraj: ko je Stevan Piale kada se ugase svetla pozornice i ima li neku važnu poruku za pratioce eKlinika portala?
– Tata, muž, sin, prijatelj, pričač priča, sređivač nereda, gitare svirač, Zvezde, Zemuna i Srbije navijač, ljubitelj prirode i društva, brigomorac, rekoplovac, putnik namernik, dežurni nesigurnik… Nemam neku univerzalnu poruku, ali moj savet svima je da se svakako obrate lekaru i(li) stručnom licu jer ništa neće proći samo od sebe i neće biti bolje ako se sačeka još par dana. Čuvajte se, brinite o sebi jer stvarno nemamo u ovom životu važnijih stvari od zdravlja – poručuje Stevan Piale.
