Đorđe Jovanović (18) iz Loznice je već dve godine u životnom ringu. Neprijatelj protiv koga se izborio je leukemija, koja se vratila. Pobedio je ponovo, ali je njegovo od terapija iznureno telo (zapravo plućno krilo) napala ozbiljna infekcija. Njegova priča je lekcija o hrabrosti, borbi i neodustajanju, ali i dokaz da smo zaista složni kad „prigusti“.
Leukemija i terapije su Đorđu iscrpeli telo, došle su nove komplikacije
Javnost je za njegovu herojsku borbu saznala kada mu je 2023. godine tražen i nađen donor matičnih ćelija za transplantaciju kostne srži, koja je uspešno i obavljena u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. Ponovo smo se ujedinili da mu pomognemo početkom ove godine, kada mu se zdravstveno stanje zakomplikovalo i kada je najveći borac za pacijente čija je dijagnoza leukemija ne samo na ovim prostorima Peđa Slijepčević, poznatiji kao Peđa Leuka, javnosti uputio jedan otrežnjujući vapaj, krik, molbu.
I uspelo je: za Đorđa je prikupljeno mnogo više trombocita nego što je bilo potrebno. No, to je bio samo jedan od neophodnih uslova za komplikovanu intervenciju na plućima, uz njegov već složen status pacijenta koji nosi leukemija.
Konačno, nakon 216 dana neprekidnog bolničkog staža po čemu je postao rekorder, lavovske borbe i više potencijalno životno ugrožavajućih situacija, pobedio je. O tome za eKlinika portal ekskluzivno priča Mile Jovanović, otac Đorđa Jovanovića.
Srbija se digla, obezbeđeni su trombociti: Leukemija ne spava, ali ne spava ni „Leuka”
Mile Jovanović navodi da je Đorđe zbog osnovne bolesti bio lečen hemio i biološkom terapijom. Problem je napravila gljivica na plućima, zbog čijeg je suzbijanja morao da dobije agresivnu antibiotsku terapiju. Ona bi, objašnjava Mile, bila veoma agresivna i za zdrav organizam, a kamoli za telo već istrošeno hemio i biološkim terapijama koje je njegov sin primao na UKCS.
– Nažalost, antibiotska terapija nije uspela da suzbije infekciju u potpunosti, ali je pomogla da se ne širi dalje. Moralo se preći na radikalnije metode, što je značilo hiruršku intervenciju, za koju se kasnije ispostavilo da je bila veoma rizična i zbog koje je Đorđe morao da prima ogromne količine trombocita. Pokrenuta je akcija na nivou cele Srbije – podseća Jovanović.
Nije to prvi put da su Peđa Leuka i Jelena Ivanović bili budni danima i noćima. Dok mi spavamo, leukemija i drugi hematološki maligniteti ne spavaju…
Srbija se digla da pomogne Đorđu, pa je tako javnost pored svesti o potrebi i značaju upisa u nacionalni Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, više govorila i o davanju trombocita.
Komplikovane pripreme za intervenciju: Đorđe pada i fizički i psihički
Sama operacija je pripremana po složenom protokolu, jer je najpre trebalo organizam oporaviti posle agresivne terapije. Đorđe se držao junački od početka svoje bolesti i sa ogromnom odlučnošću nije ostavljao ni promil dileme da će pobediti. Međutim…
– Terapija ga je oborila, nakon nje je potonuo i fizički i psihički. Morali smo da ga bodrimo, trgnemo iz letargije u koju je počeo da upada. Bilo je zahtevno podići ga i fizički jer je jako teško išlo i sa dobijanjem kilaže. To je bilo neophodno da bi organizam mogao da izdrži sve napore. Nekih mesec, mesec i po dana pre samog zahvata ustanovljeno je da se gljivica nalazi na nezgodnom mestu, na samom dnu režnja plućnog krila koji je na kraju i odstranjen. Mesto je bilo nezgodno jer je tu mreža sitnih kapilara i nervnih završetaka koji se teško saniraju ukoliko dođe do njihovog oštećenja tokom zahvata. To se često dešava – detaljno nam priča Mile Jovanović.
Đorđe je čudo: Iskorišćeno neuporedivo manje trombocita od predviđane količine
Priprema je trajala tri nedelje. Trebalo je, pored ostalog, organizovati tim lekara različitih specijalizacija ukoliko nešto pođe po zlu.
– Posebnu priču predstavljala je potreba za ogromnim brojem jedinica trombocita koje je trebalo nabaviti. To je jako brzo prikupljeno, veliki broj ljudi se odazvao. Peđa iz „Leuke“ je rekao da je prikupljeno 4 puta više trombocita nego što je Đorđu bilo potrebno, a kuriozitet i ono što je i njega iznenadilo je to da je za mog sina potrošena samo jedna jedinica. Predviđano je da će biti potrebno desetak, skupljeno je 40. I sam Peđa Leuka je ostao u čudu – ističe Jovanović.
Nakon toga Đorđe je bio na odeljenju Grudne hirurgije nekih sedam dana. Sve je prošlo kako treba, dobro, i opet na iznenađenje svih. Đorđe je sve jako dobro podneo, pa je posle nedelju dana vraćen na odeljenje Hematologije. Međutim, krenula je temperatura. Lekari su počeli sa terapijom i bili su u pravu: pokazalo se da je u pitanju sepsa.
Novi šok: Sepsa, kolaps pluća, pa opet fenomen…
Ponovo borba i ponovo otrežnjujuće „spuštanje“ jer je porodica emotivno uzletela visoko, ponesena pozitivnim očekivanjima.
A onda, ponovo pad u ponor zvani sepsa, opet terapija… Nanovo lekari sa Hematologije zovu kolege sa Grudne hirurgije da dođu i urade drenažu rane.
– Sve je krenulo kako treba, sepsa se povukla i trebalo je izvaditi dren. Međutim, tada je Đorđe doživeo kolaps pluća. Osetio je poteškoće pri disanju, vratili su dren i disanje se normalizovalo. Skener je pokazao rupicu (oštećenje) pluća od drena. Sve se to događalo pred Uskršnje praznike, pa je valjalo sačekati bronhoskopiju i pokušaj lekara da ga, kako se Đorđe sam šalio, „zavare“ (doslovno sprže taj deo pluća) – priča Mile.
Prošli su i praznici. Lekari su mu izvadili dren. Pluća su reagovala dobro i mogao je da diše. Stanje se stabilizovalo, a rupica se, opet čudo, sama od sebe regenerisala. Đorđu nije ni bila potrebna bronhoskopija. Najavljeno je da će ga lekari posle praznika pustiti kući.
„Kad mi je rekao da ne može više, osećao sam se kao da me je udario kamion“
Prema rečima Mileta Jovanovića, Đorđe je od 14. avgusta bio u bolnici (UKCS i „Tiršova“ ) ukupno 216 dana. I postao rekorder po vremenu lečenja „u komadu“.
A kako su se on i ljudi oko njega borili i bodrili?
– On je mene nosio kroz celu tu priču. Kada je on bio dobro i raspoložen, i ja sam to bio. Naravno, bilo je padova. Kada je u decembru saznao da mora na operaciju, pao je. Pao sam i ja. Pamtim taj momenat. Preko Instagrama mi je snimio glasovnu poruku i rekao „Tata, ja ne mogu više“. Tada sam se osetio kao da me je udario kamion. Međutim, brzo sam se sabrao i shvatio da moram malo „strožije“ da ga dižem. Ležao je sam na odeljenju jer je ustanovljeno da ima i Covid 19. Potpuno sam, u svom tom ludilu i muci, pao je emotivno. Njegova majka i ja (moja bivša supruga sa kojom sam u fantastičnim odnosima), dizali smo ga zajedno – poverava se čitaocima eKlinika portala Mile Jovanović.
Slede kontrole, terapije, borba da leukemija ostane pod kontrolom i dizanje trombocita
A šta sada čeka Đorđa i porodicu? Iz Loznice su, kako će se dalje Đorđe kontrolisati?
Njegov otac kaže da su dobro organizovani i da su se pripremili. Najpre kontrole na svakih sedam dana u UKCS, uz terapiju koju će svakodnevno morati da uzima kod kuće.
Đorđe i dalje ima niske trombocite. Pored toga, prima terapiju za jetru jer ima fibrozu zbog reakcije na matične ćelije primljene od donora. Sa jedne strane, objašnjava nam, dobro je što su tu pokazatelji da ćelije „rade“ i da je primarna bolest pod kontrolom, a sa druge, ne valja što je jednom već imao kraft creva.
Za kraj, koliko je važno ono što smo na primeru njegovog sina naučili o davanju trombocita i upisu u Registar matičnih ćelija hematopoeze?
– Samim tim što će se neko upisati u registar donora matičnih ćelija, na najbukvalniji način nekome spašava život. Ne postoji jasniji niti realniji način da nekome spasite život. Nkome ko se bori da se izvuče, nekome ko ima volju da se izvuče a nema šansu bez pomoći ljudi, donora ćelija ili trombocita. Niti ima bolje poruke za sve ljude – apeluje Mile Jovanović.
