„Mama, bori se, izdrži, volimo te“: Nadežda se probudila i saznala da su joj izvadili matericu i jajnike

Dobiti dijagnozu najteže bolesti samo mesec dana nakon 40. rođendana, gledati dvoje dece (9 i 13 godina) sa strahom od budućnosti, suočiti se sa neizvesnim ishodom lečenja... A onda čvrsto odlučiti uz podršku supruga i ostatka porodice: BORIĆEMO SE! Ako se pitate kako se sve to preživi, stisnu zubi i srce da se otvori duša i pred drugima koji se bore, odgovor zna Nadežda Cakić iz Aleksinca, sagovornica eKlinika portala.

Od endometrioze do hitne operacije zbog užasnog bola

O sebi i svom životu govori smireno, sa mnogo lepote i ljubavi. O rodnom mestu u kome se školovala i zadevojčila, takođe. Poziva nas da dođemo u Moravski Bujmir u blizini Aleksinca, gde se udala i izgradila porodičnu oazu ljubavi, da vidimo, kaže, koliko je lepa priroda i miran, siguran ambijent za odagajanje dece. Rekao bi naš čovek - tu idilu je moralo nešto da naruši...

Preporučujemo

Endometrioza je Nadeždi dijagnostikovana 2021. godine. Redovno je odlazila na kontrole, uz simptome tipične za tu bolest, pre svega bol, pritisak, nelagodu. Naravno, pripisivala ih je endometriozi. Međutim, u maju 2023. godine morala je zbog intenzivnijeg bola da bude podvrgnuta hirurškoj intervenciji u Univerzitetskom Kliničkom centru Niš.

Sve je bilo jasno: Samo smo pogledali papir, a sestra je rekla da moram na konzilijum

- Nisam znala šta me čeka. Kada sam se probudila, doktori su mi saopštili da su morali da izvade matericu i jajnike. Vratila sam se kući i nastupio je period iščekivanja pH nalaza. Veoma bolno je bilo, a težak oporavak još više traumatičan jer smo svakog dana čekali da zazvoni telefon i da nam jave da krenemo za Niš jer je gotov rezultat. Iako je bilo teško, nadala sam se da me neće sačekati ona čuvena pitanja "Zašto baš ja?", Šta sam to Bogu zgrešila?", koja obično sebi postavljamo kada se dešavaju loše stvari. Krajem maja se desio poziv. Suprug i ja smo odmah krenuli, uzeli rezultate... Kada mi je sestra rekla da moram na konzilijum, znala sam šta to znači. Suprug i ja nismo progovarali, samo smo pogledali papir na kome je pisalo karcinom jajnika i karcinom materice - priča iskreno Nadežda Cakić, koja ne krije da su tada i suprug i ona pustili suzu.

Strah je ščepao ovo dvoje dobrih ljudi, jer malo je onih koji mogu da kažu da im je, ako su bili u toj situaciji, svejedno. Ako i kažu, ubeđeni smo da nisu iskreni. Jer - neizostavno sledi neizvesnost, hiljadu pitanja o tome koliko će sve trajati, šta će morati da se pregrmi, kako će se izdržati...

Pitanja su se množila. Na putu ka kući doneli su odluku da će prihvatiti sve što doktori kažu. A to je značilo šest ciklusa hemoterapije.

Pomišljala sam da neću izdržati i da odustajem: Ipak, tu su bila moja deca i moj suprug

Već sredinom juna bila je prva hemoterapija i to, priseća se naša sagovornica, podnošljiva. 

- Međutim, svaka sledeća je bila teža. Bilo je dana kada nisam mogla da ustanem iz kreveta, kada me je svaka koščica u telu bolela. Bilo je trenutaka kada sam pomišljala da neću izdržati, da ću da odustanem. Ali... moja snaga i moj motiv da ne odustanem su bila moja deca. Njihovi osmesi, toplina, podrška, ljubav kad god ih pogledam u oči... Njihovi pogledi su govorili: MAMA, BORI SE, IZDRŽI, VOLIMO TE, TREBAŠ NAM! Naravno, tu je sve vreme bio moj suprug, koji je bio moj oslonac u svemu, pomoć i podrška 24 sata. Zajedno smo se borili, patili... Jer, kada se jedan član porodice razboli bolesna je cela porodica, koliko god se trudili to da sakrijemo i zaštitimo ih. Bogu hvala, tri godine kasnije, tu sam. Idem na tromesečne kontrole na Kliniku za onkologiju u Nišu. Slušam savete lekara, slušaću ih i dalje - nema dilemu naša sagovornica.

Bez podrške supruga i dece ne bi uspela Foto: Nadežda Cakić/privatna arhiva

Žene, niste same, jače ste nego što vam se čini: Borite se, ne odustajte!

Naravno da je bolest promenila. Zrelija je, drugačija. Naučila je, kaže, da ceni život svim srcem, male stvari, svaki trenutak. Naučila je i kako da im se raduje. Naučila je da je jaka i kada joj se tako ne čini. Iz njene priče svaka žena, bila zdrava ili bolesna, ima šta da nauči.

Srećom, osnažena je toliko da sada može svojim savetima i pozitivnom energijom da pomogne i drugim obolelim prijateljicama u okviru udruženja "Progovori".

- Podrška je neverovatno važna. Ja sam to naučila na primeru moje mame koja je bolovala od karcinoma materice i takođe pobedila. Kako sam ja bila podrška njoj, tako su meni bila moja deca i suprug. Tada sam naučila koliko je to važno, uz porodicu i podrška prijatelja. Ponosna sam što sam članica udruženja "Progovori", jer ono daje snagu, volju i nadu, to je naša druga porodica. Poručujem ženama da nisu same. Ponekad i običan razgovor telefonom može da podigne, osnaži, mnogo znači da se krene dalje. Najvažnije je da širimo svest o tome da žene redovno rade preventivne preglede, a ako moja priča osnažu barem jednu u borbi, onda ima smisla i biću srećna. Borite se, ne posustajte, zajedno smo jače - sve za jednu, jedna za sve - poručuje Nadežda Cakić iz Aleksinca.

(eKlinika.rs)