Rak jajnika je učinio Goricu Đokić (54) ženom sa dva života. Uskoro će punih osam godina kako živi ovaj, svoj drugi život. Prvi, brz i haotičan, živela je do svoje 46. godine. Kao i za sve drugo što ide prebrzo, stigla je opomena, i to kakva. Dijagnoza najsmrtnosnijeg ginekološkog karcinoma.
Saznanje da ima rak jajnika ju je totalno porazilo
Njen prethodni život je, opisuje Gorica, bio je naizgled bezbrižan. Veoma dinamičan, neki bi rekli i turbulentan zbog posla i načina življenja. Kao i većina, jurila je poput „muve bez glave“ i sve joj je sem zdravlja bilo prioritetno.
– Onda, odjednom, bez najave stiže taj drugi sa spoznajom o teškoj bolesti. O njoj ništa nisam znala. Nepoznanica, neizvesnost, strah… Saznanje da imam rak me je totalno porazilo. Preispitivala sam sebe zašto sam to dozvolila, osuđivala se… Zašto baš ja? I niz drugih pitanja na koja nema odgovora… To je bio i početak niza psiholoških faza kroz koje svaki pacijent prolazi kada sazna za dijagnozu teške bolesti. Vodila sam beskrajne dijaloge sama sa sobom – priseća se u ekskluzivnoj ispovesti za eKlinika portal Gorica Đokić, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“.
„Doktorka, ja ću rak jajnika pobediti!“
Priznaje nam da, iako sa olakšanjem, i danas ponekad zaplače kada se seti nekih mučnih scena.
– Sumorno novembarsko podne 2014. godine. U lekarskoj sobi doktorka i ja. Dok tišina odzvanja, osećam da hoće da mi saopšti neku vest… Pa, zar baš najsmrtonosniji ginekološki kancer, rak jajnika? Sećam se, nosila sam crveni bademantil, debeo kao gunj. Bio je mokar u sekundi. Preznojila sam se i pocrvenela tako da sam nadmašila njegovu boju. Munjevito, iz mene je izletelo: „Doktorka, ja ću to pobediti!“
Takav odbrambeni i borbeni stav Goricu drži i dan-danas. Ne propušta priliku da nas podseti na činjenicu da je rak jajnika najsmrtonosnija ginekološka maligna bolest . Kao i na to da ni u svetu ni kod nas ne postoji rani skrining za njeno otkrivanje. Da nevolja bude veća, simptomi su nespecifični, pa se rak jajnika otkriva u kasnim fazama, kada je procenat izlečenja znatno manji.
Kako je Gorici otkriven rak jajnika
Jednog jutra, naša sagovornica se probudila strašnim bolovima u stomaku, povraćanjem i mučninom. Pukla joj je cista na jajniku, za koju je znala da postoji i koju je, po preporuci lekara, trebalo hirurški da odstrani. Ali, vremena je bilo za sve, sem za zdravlje…
– Hitna pomoć, operacioni sto, više lekara… Buđenje iz anestezije i bolno saznanje. Ali, tu nije kraj. Posle prve, u drugoj zdravstvenoj ustanovi je usledila druga, zahtevnija operacija i to u razmaku od dvadesetak dana. Nju je odradio profesor dr Aleksandar Stefanović sa timom stručnjaka. Objasnio mi je da će ta operacija bitni opsežnija i teška. Odstranjeni su mi jajnici, materica, deo trubušne maramice i deo limfnih žlezda. Sve se odigralo munjevito, kao na filmu u kome se nije znalo da li će biti happy end.
Dalje je sve zavisilo od mene i moje snage. Konzilijum je odredio da primim šest hemoterapija na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije – priča nam Gorica Đokić i nastavlja prisećanje na teške dane koji su je čekali:
Trebalo je izdržati sve što joj je doneo rak jajnika, a podrška je pristizala sa svih strana
– Usledila je najteža faza lečenja. Sa dve torbe, iscrpljena od operacija, ali opet s’ verom u Boga i u izlečenje, ušla sam u sobu broj 2 Instituta. Dočekala me je nadrealna slika – pacijentkinje na belim krevetima, bez kose, sa infuzijama, terapijama… Svaka u svom svetu. Rekla sam sebi – ti odavde moraš da izađeš izlečena. Bolest ne dolazi preko noći, pa ni izlečenje nece doći naprečac. Izdrži! Podrška je pristizala sa svih strana – najbliži, porodica, familija, prijatelji, kolege… I sada čuvam u telefonu poruke podrške koje su mi slali – opisuje početak svoje borbe za život Gorica Đokić.
Duga kosa upletena u pletenicu opada od hemoterapije, grčevita borba sa strahom
– Imala sam dugu kosu, upletenu u pletenicu. Po njoj, ali i po mojoj unezverenosti odmah se primetilo da sam nova. Prekinula tu mučnu tišinu, predstavila se cimerkama… I tako je počelo moje šestomesečno lečenje hemoterapijom. Sedamnaestog dana nakon prve hemoterapije opala mi je kosa. Znala da me taj momenat čeka, bila tobož’ pripremljena na to. Ipak, kad sam se sebe videla ćelavu pitala sam se da li sam to ja? Da li je to moj novi identitet? Da li to i moja snaga iščezla… Kosa je porasla, ali odstranjeni organi nikada neće više biti tu. Tako sam u bolničkoj sobi mnogo spoznala o životu, smrti, borbi, mislima o predaji, strahu, empatiji… – priča nam emotivno Gorica.
Brz, lud i turbulentan život naleteo je na znak „Stop“ Foto: Privatna arhiva
Strah je, tvrdi, loš saveznik. Nije mu dozvolila da je obuzme, iako parališe i vodi na dno.
– Videla sam kako ljudi umiru od straha, a ne od raka. Bilo ga je, ali volja i želja za životom ga je uvek nadvladavala. Tu je bila moja snaga. Želela sam da živim, da se vratim mojoj porodici, radim, putujem, stvaram… Molila sam Boga da mi podari snagu da sve izdržim, da sebe preobratim i zakoračim nova u drugi život. Na lečenju sam upoznala mnoge divne žene, od kojih neke više nisu među nama. Podržavale smo jedna drugu, bodrile, tešile… – jaka je, ali i setna naša sagovornica.
Suze, smeh i pesma odzvanjaju hodnicima Onkologije
Gorica Đokić ispričala nam je i jednu anegdotu koja je potresna, realna i emotivna, kakve samo priče iz života mogu da budu.
– Trebalo je da primim terapiju, po ko zna koji put da me ubodu iglom i stave braunilu. Ljubazna i iskusna medicinska sestra se trudila, preznojavala, ali vena nije htela na videlo… Odjednom, iz bolničke sobe se čulo: hajde da je pesmom dozovemo! Zapevasmo, zaori se pesma… Sve je posle i krenulo i išlo kao pesma. Smeh i suze bili su naši verni saputnici na Onkologiji – prisetila se Gorica.
Na lečenju je upoznala Zoricu Velicki, koja se takođe borila sa rakom jajnika i koja je osnovala Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika „Progovori“. U narednim godinama i naša sagovornica je postala deo misije kojom se širi svest o ovoj bolesti. Zorica Velicki se deset godina borila sa ovom bolešću i ona je, nedvosmislena je Gorica Đokić, sinonim borbe protiv raka jajnika. Nije, nažalost, više među nama, ali živi kroz svoja dela i ima ko da nastavi njenim putem, odaje joj počast ali i obećanje „u amanet“ predstavnica Udruženja za borbu protov raka jajnika i grlića materice „Progovori“ u razgovoru za naš portal.
Nema fizičkog izlečenja bez duhovnog
Danas, Gorica Đokić na bolest gleda drugačije, prvenstveno zbog toga što se uz konvencionalno lečenje lečila i duhovo. Nema telesnog izlečenja bez duhovnog, telo i duh su jedna celina, tvrdi, i opisuje i ove važne korake na putu izlečenja:
– Čitala sam duhovne knige, odlazila u manastire, pričala sa monasima, duhovnicima… Čitala molitve. Sve to mi je pomoglo da jačam unutrašnji mir. Iz tog mira čovek može sve i drugačije. Smiraj donosi spokojstvo i sagledavanje problema drugim očima. Sve drugačije gledam… ljude, probleme, okolinu, posao. I baš kao što je govorio veliki profesor Vladeta Jerotić: „Duhovnost nije žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već najlepša poslastica koja se mora progutati da bi delovala iznutra.“
Novi život sa drugačijim prioritetima i bolest kao učiteljica Foto: Privatna arhiva
Gorica se danas trudi da bude okružena lekovitim ljudima, prirodom, životinjama, da stres svede na minimum. Pitaju je da li je to moguće? Jeste, moguće je ako znate šta je prioritet, odlučna je, a na pitanje šta je to, sada odgovara lako:
Jedini prioritet je zdravlje, a bolest moja najveća učiteljica
– Naravno, teško je očuvati ga u okolnostima turbulentnog vremena. Jurnjava za poslom, novcem, rad od jutra do sutra, devalvacija pravih vrednosti, manjak razumevanja, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti… Pa i sve ovo što je donela covid 19 pandemija. Bolest negde duboko opomene čoveka da mora da menja svoje navike i stavi sebe na prvo mesto. Ja upravo živim svoj drugi život. Visoku cenu sam platila i naučila kako sebe da preobratim. Bolest je moja najveća učiteljica.
Naučila me je da budem blaža, staloženija, radosnija i srećnija… Da širim ljubav i pozitivnu energiju. Zar to nije smisao? Sada znam da jeste, kao što sam svesna i da ne postoji granica za sazrevanje… I dalje učim – priznaje nam Gorica Đokić.
Podrška ženama sa istim problemom oplemenjuje, raduje i hrabri
Značaj podrške obolelim ženama od raka jajnika sve vise uviđa ne samo kroz lični primer, već i kroz rad u udruženju „Progovori“. Svakodnevni razgovori sa ženama sa kojima se čuje telefonom iz različitih krajeva Srbije, ali i iz regiona, dodatno je podstiču i daju snagu da se za njih bori i pomaže im.
– Ne postoje reči kojima mogu da opišem radost kada čujem da je neko dobro i da su mu rezultati sa magnetne rezonance ili skenera, tumor markeri i ostali rezultati zadovoljavajući. Takođe, delim saosećanje sa ženama kod kojih je bolest uznapredovala i stvara im ogromne probleme. Tad nastupa reč kao lek, baš kao što je i Hipokrat govorio – prvo reč, pa onda lek. Dugotrajni razgovori, predlaganje rešenja i podrška ih osnaže i daju snagu za mukotrpnu borbu. Kroz Udruženje se borimo i za savremene terapije, kako bi se ženama omogućilo sto bolje lečenje i produžio životni vek sa ovom teškom bolešću. Kroz niz edukativnih predavanja, tribina, obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka jajnika (8.maj), medijskih objava, ličnih priča i performansa, saradnju sa zdravstvenim vlastima i donosiocima odluka, trudimo se da poboljšamo status pacijentkinja sa ovim rakom, ali i ukažemo na značaj preventivnih pregleda – posebno naglašava sagovornica eKlinika portala.
Rak je izlečiv ako se otkrije na vreme
– Moramo da osluškujemo svoj organizam. On nam daje signale koje treba proveriti kod lekara. Simptomi raka jajnika su nespecifični: nadutost stomaka, bol u leđima i karličnom delu, štucanje, zatvor, osećaj sitosti, često mokrenje, neobično vaginalno krvarenje, izostanak menstruacije, maljavost… Rak je izlečiv ako se otkrije na vreme – apeluje još jednom Gorica Đokić, koja je i potredsednica Foruma pacijenata Srbije.
