"Hajde, imaj ti rak pa budi pozitivan 24 sata": Glumica Vesna Stanković iskreno o borbi s kancerom dojke

Na dirljiv i inspirativan način, bez toksične pozitivnosti, dobrim i lošim trenucima koji prate lečenja raka dojke, glumica Vesna Stanković govorila je za eKlinika portal u video ispovesti, koju možete pogledati na Youtube kanalu našeg portala. Ova „Moja priča“ je puna života, ali i ogoljene borbe sa malignom bolešću, koja menja telo i psihu. Ipak, preživljavanje je njeno drugo ime.

Milunka Savić kao večna mantra: Nema predaje!

Višedecenijska karijera poznate glumice na neki način se sudbinski sublimirala - životno i profesionalno, u liku Milunke Savić.

Preporučujemo

- Već 12 godina igram predstavu o najvećoj ženi ratnici svih vremena na ovim prostorima, a mislim i u svetu. Ona je zaista obeležila moj život i u profesionalnom i u privatnom smislu, pa se njoj vratim svaki put kada mi je najteže. Uvek ide ona čuvena mantra šta je ona sve prošla u životu i kako je mogla sve to da izdrži, kao i toliko naših heroja koji su stradali, a posebno se sećam priče koju mi je prenela jedna žena čijeg je dedu Milunka spasila tokom prelaska Albanije. On je bio toliko izgladneo, bolestan i promrzao da je samo legao u sneg i čekao da umre, a Milunka Savić ga je šutirala i tukla sve dok nije ustao i nastavio da hoda, ostavivši ne samo njemu u amanet lekciju da čovek može da pogine od metka, gladi i hladnoće, ali da nikada ne sme sam sebi da potpiše kapitulaciju i predaju. Mora da ustane i ide dalje - priča Vesna Stanković koliko joj je Milunka Savić važna posebno u ovom životnom periodu.

Foto: Vesna Stanković kao Milunka Savić

Prilagođavanje novoj situaciji i pozornica kao prostor za samoisceljenje

Iako dve godine prolazi kroz najizazovnije životno iskustvo, tešku bolest (rak dojke), utisak je da uopšte nije usporavala tempo osim kada to je to zaista bilo neophodno zbog hirurških intervencija ili terapija.

Potvrđuje da je svoj život samo prilagodila novim okolnostima i nastavila najnormalnije da živi.

- Nikada sebe nisam doživela kao osobu koja je bolesna, već sam na situaciju gledala kao na trenutni problem, kao da imam neki virus ili da je u mene ušao parazit pa sad moram da nađem odgovarajuće tehnike da se sa tim izborim. Kada mi je doktorka u jednom trenutku rekla da zbog niskih leukocita i ozbiljne terapije dve godine ne smem da se viđam i grlim sa ljudima, odgovorila sam joj da za dve godine neću ni postojati na ovom svetu ako tako budem živela, pa sam nastavila rad i druženje. Onog trenutka kad stanem na scenu, šta god da me boli, ja se ponovo rodim i to za mene predstavlja potpuno samoisceljenje. Ali, to je moj način, svako treba da za sebe nađe način za preživljavanje u kome se on dobro oseća - kaže glumica.

Fizičke traume kao posledica terapije

Za Vesnu je dijagnoza jedna stvar, nikako sama bolest, ali, kako naglašava, ono što jeste čak veća trauma od same dijagnoze je terapija, koja ume da bude pogubnija budući da fizički potpuno ruinira.

Izgubila je u jednom trenutku kosu, obrve, trepavice, dobila takozvano mesečevo lice (Face Moon) i ugojila se 20 kilograma. To joj je teško palo. Ipak, i to je shvatila samo kao proces i fazu, uporedivši stanje sa trudnoćom, fazom koja će proći.

Život ne sme da stane, već da se prilagodimo novim okolnostima Foto: Vesna Stanković/privatna arhiva

Potraga za srećom i parče zemlje 

Koliko su se njene životne navike promenile nakon saznanja o bolesti i šta za Vesnu, kako važi za osobu koja veoma voli život, danas predstavlja istinsku radost?

- Nisam sigurna da se nešto promenilo jer sam ja i pre ovoga bila primer zdravog života. Živim u skladnoj zajednici sa mužem koga obožavam i zdravom decom, nemam sekiraciju u kući, svakog dana kuvam, svesna da je najveći stres kad čovek radi ono što ne voli i živi sa osobom koju ne voli. Sreća je zapravo jedini cilj kome treba da težimo. Ja svojim prijateljima želim da se svakog jutra probude radosni, a svake večeri odlaze na počinak spokojni, umesto da jure za materijalnim stvarima. Zato smo muž i ja odabrali parče zemlje na kraju Surčina gde gradimo kućicu i gde ću na jesen posaditi patlidžan, tikvice, trešnju i smokvu, a dok se to zida, ja letnje dane provodim sklanjajući se od sunca zbog terapija, igrajući predstave, ali i pripremajući se za još jednu operaciju otklanjanja druge dojke - nema za našu sagovornicu pauze.

Agresivna pozitivnost na silu i pravo na sopstvenu bol

U toku prvih godinu dana protokolarnog lečenja nije govorila o bolesti jer, kako kaže, ne podnosi samosažaljenje. Ali, progovorila je kada se sve završilo jer je videla da se mnoge žene stide bolesti. Danas joj, ispričala je u ovoj video ispovesti, na Onkologiji prilaze mlade žene da je zagrle, kažu da su gledale njene intervjue i tako sebe hrabrile.

- Tokom bolesti nisam mogla da podnesem kada me neko na silu hrabri rečima da sam jaka i kada mi govore da moram da budem pozitivna. Hajde, imaj ti rak pa budi pozitivan 24 časa dnevno! Moramo dopustiti sebi i da budemo loše, da se isplačemo, onda to propustimo kroz nas pa dođu neki lepi trenuci koje ne treba propuštati i zaustavljati život. Svako kroz ovo treba da prođe na svoj način, a najvažnije je da život ne sme da stane, već da idemo dalje i živimo čak i kada boli - rekla je, pored ostalog, u ispovesti Vesna Stanković, koju možete pogledati u integralnom izdanju na eKlinikinom Youtube kanalu.

(eKlinika.rs)