Rak prostate promenio je život NBA legende: Alan Hjuston otkriva šta mu je dalo snagu

Legenda Njujork Niksa Alan Hjuston danas otvoreno govori o fizičkim i psihičkim izazovima koje je donela dijagnoza raka prostate. Iskustvo njegovog oca pomoglo mu je da se suoči sa bolešću i razume koliko znači podrška porodice. Danas svoju prepoznatljivost koristi da podstakne druge muškarce da razgovaraju sa lekarom i podele ono kroz šta prolaze.

Zdravlje je smatrao najvećim uspehom svoje karijere

Alan Hjuston je tokom 12 godina u NBA ligi, u dresovima Detroit Pistonsa i Njujork Niksa ostvario rezultate kojima se malo ko može pohvaliti. Dva puta je učestvovao na Ol-star utakmici, postigao više od 14.000 poena i osvojio olimpijsko zlato. Bio je i jedan od ključnih igrača Niksa kada je ovaj tim stigao do NBA finala 1999. godine.

Preporučujemo

Ipak, kada govori o najvećem uspehu svoje karijere, Hjuston najpre pominje zdravlje.

„Tokom otprilike sedam sezona propustio sam samo deset utakmica“, kaže nekadašnji košarkaš, koji je između sezona 1996/97. i 2002/03. zapravo izostao sa svega devet mečeva. „Zahvalan sam Bogu što mi je podario zdravlje i dobro stanje.“

Za sportistu je ponekad najveća prednost upravo to što može stalno da bude na terenu.

„Ako želite da budete odlični, a ne tvrdim da sam ja to bio, i da bilo šta radite na visokom nivou, morate da se pripremate da održite kontinuitet“, objašnjava Hjuston. Dodaje da fizička, mentalna i duhovna priprema za njega čine celinu, jer se sve te oblasti međusobno dopunjuju.

Dijagnoza raka prostate donela je borbu za sebe i porodicu

Zdravlje nekadašnjeg beka, visokog oko 198 centimetara, ponovo je dospelo u središte pažnje 2023. godine. Posle PSA testiranja i daljih pregleda, Hjustonu je dijagnostikovan rak prostate. Znao je da ga čeka nova borba, uz suprugu i sedmoro dece koji su se oslanjali na njega.

Snazi i istrajnosti učio ga je otac Vejd Hjuston, čovek koji je pomerao granice u američkoj košarci. Vejd je bio prvi crni košarkaš koji je dobio sportsku stipendiju Univerziteta u Luisvilu, a 1989. godine postao je prvi crni glavni trener u košarci u univerzitetskoj konferenciji SEC, preuzevši tim Univerziteta u Tenesiju. Alan je upravo na tom univerzitetu igrao pod očevim vođstvom od 1989. do 1993. godine.

„Moj otac je bio pomoćni trener na Univerzitetu u Luisvilu i već sa devet ili deset godina gledao sam kako njegov tim osvaja nacionalno prvenstvo“, priseća se Hjuston.

Do početka srednje škole video je i četiri plasmana očevog tima na završni turnir, pa je rano razumeo koliko rada stoji iza velikih rezultata i kako se ljudi suočavaju sa teškoćama. Ipak, najteža lekcija nije stigla posle sportskog poraza, već 2010. godine, kada je njegovom ocu otkriven rak prostate.

PSA test i klinička studija: šta znamo o ranom otkrivanju

PSA test meri nivo prostatičnog specifičnog antigena, proteina koji stvaraju ćelije prostate, u krvi. Povišena vrednost ne znači automatski da muškarac ima rak, jer može da prati i dobroćudno uvećanje ili zapaljenje prostate. Zato se rezultat tumači zajedno sa drugim nalazima, a lekar procenjuje da li su potrebni dodatni pregledi.

Značaj ranog otkrivanja ispitan je u velikoj randomizovanoj kliničkoj studiji ERSPC, sa praćenjem tokom 23 godine, objavljenoj u časopisu The New England Journal of Medicine. Smrtnost od raka prostate bila je relativno 13 odsto niža u grupi muškaraca pozvanih na PSA skrining, dok je apsolutna razlika iznosila 0,22 procentna poena. Tokom tog perioda sprečen je jedan smrtni ishod od ove bolesti na svakih 456 muškaraca pozvanih na skrining.

Skrining ipak može da dovede do lažno pozitivnih rezultata i otkrivanja tumora koji tokom života ne bi izazvali tegobe. Prema američkom Nacionalnom institutu za rak, odluka o testiranju treba da usledi posle razgovora sa lekarom o mogućim koristima i rizicima. Porodična istorija bolesti, poput Hjustonove, važna je za taj razgovor, a među grupama sa povećanim rizikom su i crni muškarci, kojima Hjuston posebno upućuje svoje poruke.

Foto: noamgalai/Shutterstock

Otac mu je pokazao kako dela govore više od reči

Vejd Hjuston je, prema sinovljevim rečima, razmišljao i o lečenju u inostranstvu pre nego što je prihvatio robotski asistiranu prostatektomiju. Reč je o operaciji uklanjanja prostate uz pomoć robotskog sistema, koju je izvorni tekst opisao kao tada pionirski pristup. Alan pamti da je njegov otac kroz ceo proces prolazio hrabro, bez mnogo spoljašnjih pokazivanja emocija.

„U našoj porodici nema mnogo dramatizovanja i od njega gotovo ništa nismo mogli da saznamo“, kaže Hjuston. „Pitao sam ga šta ćemo da radimo, a on bi samo odgovorio da će biti dobro.“ Porodica je bila uz Vejda tokom lečenja, pružala mu podršku i molila se za njega. Iako nije mnogo govorio, njegov odnos prema zdravlju ostavio je snažan utisak na sina. Uvek je vodio računa o sebi i nastojao da Alan razume koliko je važno da poznaje svoje telo i redovno razgovara sa lekarom.

„Nije morao da kaže da će pronaći najbolje lekare, posvetiti se lečenju i ostati uz porodicu, jer je svojim postupcima upravo to pokazivao“, objašnjava Hjuston.

Zašto je odlučio da otvoreno govori o svojoj bolesti

Kada je i sam dobio dijagnozu i započeo lečenje, Hjuston se pitao kako da se postavi prema novoj životnoj situaciji. Razmišljao je da li da bolest zadrži u krugu porodice ili da o njoj govori javno. Iako je gotovo dve decenije proveo pred kamerama kao univerzitetska i NBA zvezda, sada je bila u pitanju duboko lična priča.

„Lekar mi je dao odličan savet i rekao da ću sam znati kada i kako želim da progovorim“, kaže Hjuston. Objašnjava da je njegova porodica uvek smatrala da nema potrebe da privlači pažnju na sebe i da nije želeo da pretera sa javnim istupanjem. Tokom igračke karijere bio je povučen, pa je njegov pouzdan šut uglavnom govorio umesto njega.

Međutim, razgovori sa ljudima koji su prolazili kroz slične situacije pomogli su mu da shvati koliko takva razmena može da znači.

„Shvatite koliko im je taj razgovor bio potreban“, ističe bivši košarkaš. „U životu mnogo pomaže kada uz vas mogu da budu ljudi koji su prošli kroz ono kroz šta vi prolazite.“

Foto: noamgalai/Shutterstock

Podrška obolelima: nekada je dovoljno da neko sluša

Hjuston se potom povezao sa organizacijom ZERO Prostate Cancer, koja pomaže osobama sa rakom prostate i njihovim porodicama kroz edukaciju, podršku i zastupanje njihovih potreba. Kao član njenog upravnog odbora, koristi svoju prepoznatljivost da govori o ranom otkrivanju bolesti i odgovornijem odnosu prema zdravlju. Posebno se obraća crnim muškarcima kroz inicijativu Blitz the Barriers, usmerenu na smanjivanje razlika u preživljavanju.

„Razgovor daje snagu“, poručuje Hjuston. „Ponekad je sve što možete da uradite to da budete tu i saslušate nekoga.“ Dodaje da osobi koja prolazi kroz bolest nekada najviše znači upravo prilika da govori o onome što joj se dešava.

Podrška, po njegovom iskustvu, ne mora uvek da podrazumeva savet ili spremno rešenje. „Nekada ništa drugo ne možete da uradite osim da budete prisutni“, kaže on. Zato nastoji da stvara više prostora za dijalog i razgovore u kojima ljudi mogu otvoreno da podele svoja iskustva.

Pet vrednosti koje ga vode i van košarkaškog terena

Još jedan način na koji Hjuston prenosi svoje poruke jeste FISLL, brend zasnovan na vrednostima koje su usmeravale njegov život na terenu i van njega. Naziv čine početna slova engleskih reči za veru, integritet, žrtvovanje, liderstvo i nasleđe. Kroz odeću, edukaciju, rad u zajednici i pripovedanje, ovaj brend otvara prostor za razgovore o smislu, ličnom razvoju i izborima koji oblikuju život.

„FISLL predstavlja ljude sa kojima možemo da sagledamo stvari iz šire perspektive“, objašnjava Hjuston. Pokreću ga razgovori o tim vrednostima i o tome šta ljudi danas mogu da urade da bi se izdvojili i razmišljali na višem nivou. Te ideje povezuje sa pitanjem kako živimo i kako svojim postupcima utičemo na druge.

„Svet neće postati lakše mesto za život“, kaže nekadašnji košarkaš. „Neće postati ni udobniji, već će, kao svaka naredna runda plejofa, izazovi biti sve teži.“ Njegova poruka je da za te izazove treba da se pripremamo, kao što se sportista priprema za narednu utakmicu.

Ishrana, kretanje i duhovni mir: tri navike koje ne preskače

Kada govori o ishrani, Hjuston naglašava da je važno šta jedemo, ali da posebnu pažnju posvećuje veličini porcija i količini hrane koju jede.  Druga navika koju izdvaja jeste kretanje. Njegova poruka je da napravimo makar nekoliko koraka i onda kada za šetnju imamo samo nekoliko minuta. Tako u svojoj svakodnevici nastoji da sačuva prostor za fizičku aktivnost.

Treća navika je vreme za smirenje, razmišljanje i čitanje Biblije. Hjuston svoju duhovnu praksu opisuje kao važan oslonac i naglašava koliko mu znači „duhovna hrana“. U njegovoj priči te navike prate lečenje, podršku porodice i razgovore sa ljudima koji razumeju iskustvo bolesti.

(eKlinika.rs)