Jedno obično prijateljsko „Kako si?” kada se razbolimo „leči”: Podrška nije važna samo kod ozbiljnih bolesti

Kada se razbolimo, prijatelj koji pita kako smo, donese nam nešto iz prodavnice ili jednostavno ostane uz nas možda deluje kao lep, ali sa medicinskog stanovišta ne naročito važan deo oporavka. Ipak, istraživanja socijalne podrške pokazuju da odnosi sa drugim ljudima mogu da budu povezani sa načinom na koji podnosimo bolest, psihološkim stanjem i kvalitetom života, a zanimljivi rezultati dobijeni su i kod obične prehlade.

Kad nismo zdravi menjamo se, čak i kada je prehlada u pitanju

Bolest menja mnogo više od fizičkog stanja organizma. Čak i kada je reč o prolaznoj virusnoj infekciji, nekoliko dana temperature, bola i iscrpljenosti može da nas odvoji od uobičajenih aktivnosti, dok ozbiljna ili hronična bolest može iz temelja da promeni svakodnevicu, osećaj sigurnosti i odnos prema budućnosti.

U takvim trenucima prijatelji ne mogu da zamene lekara, terapiju ili medicinsku negu. Međutim, podrška prijatelja tokom bolesti može da ima značajnu psihološku i praktičnu ulogu, a naučna istraživanja socijalne povezanosti daju nam zanimljiv uvid u to zašto odnosi sa drugim ljudima mogu da budu važni za zdravlje.

Zašto nam je podrška prijatelja važna kada se razbolimo

Kada smo zdravi, razgovor, zajednički ručak ili poruka prijatelja lako mogu da izgledaju kao običan deo svakodnevice. Kada se razbolimo ista poruka može da dobije potpuno drugo značenje jer potvrđuje da, uprkos privremenoj ili dugotrajnoj promeni koju je bolest donela, nismo ostali sami.

Socijalna podrška može da ima nekoliko oblika. Može da bude emocionalna, kada nas neko sasluša i pokaže razumevanje, praktična, kada nam prijatelj pomogne oko obaveza, ali i informativna, kada nam pomogne da pronađemo informacije ili se snađemo u promenjenim životnim okolnostima. Posebno je važan osećaj da podrška postoji i da možemo da je zatražimo kada nam je potrebna. Zato broj ljudi koje poznajemo nije nužno isto što i kvalitet socijalne podrške koju imamo.

Prijatelji ne leče bolest, ali mogu da promene način na koji kroz nju prolazimo

Važno je napraviti jasnu razliku između podrške koja pomaže bolesnom čoveku i medicinske terapije koja deluje na samu bolest. Razgovor sa prijateljem neće izlečiti bakterijsku infekciju, izlečiti malignu bolest niti zameniti propisanu terapiju, ali to ne znači da je njegov efekat beznačajan.

Podrška može da ublaži osećaj usamljenosti i emocionalnog opterećenja, ali može da ima i sasvim praktičnu vrednost. Osobi koja se leči nekada više znači prijatelj koji će je odvesti na pregled, pripremiti obrok, preuzeti dete iz škole ili jednostavno ostati sa njom tokom teškog dana nego deset poruka sa pitanjem „da li ti nešto treba“.

Zanimljiv eksperiment: Šta se dogodilo kada su naučnici ljudima dali virus prehlade

Jedno od najzanimljivijih istraživanja odnosa između socijalnih veza i bolesti objavljeno je u časopisu JAMA. Istraživači predvođeni psihologom Šeldonom Koenom uključili su 276 zdravih dobrovoljaca uzrasta od 18 do 55 godina, ispitali njihove socijalne veze, a zatim ih u kontrolisanim uslovima izložili jednom od dva rinovirusa koji izazivaju običnu prehladu.

Naučnike je zanimalo da li je raznovrsnost socijalnih veza povezana sa otpornošću na infekciju. U obzir su uzimali različite uloge i odnose koje ljudi imaju, među kojima su bili odnosi sa prijateljima, partnerima, članovima porodice, kolegama i pripadnicima različitih društvenih grupa. Rezultat je bio upečatljiv. Ljudi sa raznovrsnijim socijalnim aktinvostima bili su manje podložni razvoju prehlade nakon izlaganja virusu, a istraživači su zabeležili i manje stvaranje sluzi, efikasnije mukocilijarno čišćenje i manje izlučivanje virusa.

Kada su uporedili ljude sa najmanje različitih vrsta socijalnih veza sa onima koji su ih imali najviše, istraživači su dobili prilagođeni relativni rizik od 4,2 za razvoj prehlade kod grupe sa najmanje socijalnih veza. Veza je opstala i nakon statističkog uzimanja u obzir niza faktora, među kojima su bili godine, pol, sezona, indeks telesne mase, obrazovanje, pušenje i kvalitet sna.

Čak i kada je bolest banalna, nije banalno kako se osećamo

Obična prehlada, grip ili kratkotrajna stomačna infekcija uglavnom prolaze i ne ostavljaju velike posledice. Ipak, čovek nekoliko dana može da bude iscrpljen, zabrinut, izolovan od drugih i nesposoban da obavlja aktivnosti koje inače uzima zdravo za gotovo.

Tada podrška prijatelja može da ima sasvim jednostavan oblik: poziv, poruku, donošenje namirnica ili pomoć oko svakodnevnih obaveza. Nije neophodan veliki gest da bismo nekome pokazali da bolest nije prekinula njegove veze sa ljudima koji su mu važni.

Ozbiljna bolest menja i naše odnose sa drugim ljudima

Situacija postaje složenija kada dijagnoza nije prolazna. Maligna, hronična ili druga ozbiljna bolest može da donese dugotrajno lečenje, neizvesnost, promene fizičkog izgleda i sposobnosti, finansijsko opterećenje, strah od budućnosti i promenu uloga koje je čovek imao u porodici i društvu.

Upravo tada prijateljstvo može da bude stavljeno na iskušenje. Neki ljudi ne znaju šta da kažu bolesnom prijatelju, plaše se da će postaviti pogrešno pitanje ili ih sama bolest suočava sa sopstvenim strahovima, pa se udalje upravo kada je njihovo prisustvo najpotrebnije.

Šta istraživanja pokazuju kod ljudi koji se leče od raka

Naučna literatura o socijalnoj podršci posebno je obimna u onkologiji. Sistematski pregled 14 istraživanja, koja su zajedno obuhvatila 2.759 pacijenata sa karcinomom pluća, pronašao je dokaze o povezanosti podrške porodice i prijatelja sa emocionalnim aspektima kvaliteta života.

Važno je, međutim, da ne pretvorimo takve rezultate u tvrdnju da podrška prijatelja produžava život ili leči malignu bolest. Istraživanja mnogo pouzdanije podržavaju njen značaj za psihološko blagostanje, emocionalno funkcionisanje i određene aspekte kvaliteta života nego tvrdnju da socijalna podrška neposredno menja tok malignog oboljenja.

Meta-analiza pokazala korist vršnjačke podrške kod pacijenata sa rakom

Još jedan zanimljiv odgovor ponudila je meta-analiza objavljena 2022. godine u časopisu Patient Education and Counseling. Autori su analizirali 17 studija u kojima su ispitivane intervencije podrške ljudi koji imaju isto ili slično iskustvo bolesti kod pacijenata sa malignim oboljenjima.

Rezultati su pokazali značajne povoljne efekte na kvalitet života i osećaj samoefikasnosti, kao i smanjenje simptoma depresije i anksioznosti u odnosu na kontrolne grupe. Autori su ipak naglasili potrebu za dodatnim, kvalitetno dizajniranim randomizovanim studijama sa većim brojem učesnika.

Ovo nije potpuno isto što i podrška dugogodišnjeg prijatelja, jer je istraživana strukturisana podrška osoba sa iskustvom iste bolesti. Rezultati, međutim, dodatno pokazuju koliko osećaj da nas neko razume i da kroz teško iskustvo ne prolazimo potpuno sami može da bude važan deo života tokom lečenja.

Kada „Biće sve u redu“ nije najbolja podrška bolesnom prijatelju

Dobra namera ne garantuje da će određena rečenica pomoći. Osobi koja se suočava sa ozbiljnom dijagnozom tvrdnja da će „sigurno sve biti dobro“ može da zvuči prazno, posebno kada ni lekari u tom trenutku ne mogu da daju takvu garanciju.

Često je korisnije priznati da ne znamo šta da kažemo, ali jasno pokazati da smo tu. Slušanje bez nametanja saveta, dopuštanje osobi da govori i o strahu i o sasvim običnim stvarima, kao i poštovanje njenog izbora da ponekad uopšte ne razgovara o bolesti mogu da budu vredniji od pokušaja da pronađemo „savršene“ reči.

Konkretna pomoć često vredi više od pitanja „Javi ako ti nešto treba“

Ljudi koji prolaze kroz teško lečenje ponekad nemaju ni snage ni koncentracije da organizuju pomoć drugih. Otvoreno pitanje „Šta mogu da uradim?“ zahteva od bolesne osobe da prepozna potrebu, smisli zadatak, zatraži uslugu i organizuje njeno izvršenje.

Konkretnija ponuda može da bude jednostavnija: „Idem sutra u prodavnicu, šta da ti donesem?“ ili „Mogu da te odvezem na kontrolu u četvrtak.“ Takva pomoć ne oduzima osobi pravo da je odbije, ali smanjuje teret koji nosi samo traženje pomoći.

Podrška ne znači da prijatelj treba da postane lekar

Bliskost sa bolesnom osobom ponekad podstiče ljude da neumorno traže terapije, šalju tekstove sa interneta i preporučuju suplemente, dijete ili alternativne postupke. Takvo ponašanje može da bude motivisano brigom, ali može dodatno da optereti čoveka koji već mora da donosi složene odluke o svom lečenju. Medicinske odluke treba prepustiti pacijentu i zdravstvenim radnicima koji ga leče. Prijatelj ima drugačiju i nezamenljivu ulogu: može da bude osoba pred kojom pacijent ne mora stalno da objašnjava svoju bolest, dokazuje da je dovoljno pozitivan ili sluša neželjene savete.

Prijateljstvo nije lek, ali može da bude važan deo života sa bolešću

Nauka nam ne daje osnov da kažemo da će dobri prijatelji izlečiti bolest, niti da čovek koji ima širok krug prijatelja ima garantovano bolje zdravstvene ishode. Socijalni odnosi povezani su sa zdravljem na složene načine, a na tok bolesti utiču biologija bolesti, lečenje, godine, životne navike, pristup zdravstvenoj zaštiti i brojni drugi faktori.

Ono što istraživanja mnogo ubedljivije pokazuju jeste da socijalna podrška može da bude važna za psihološko blagostanje, kvalitet života i način na koji čovek prolazi kroz bolest. A možda je upravo tu najveća vrednost prijateljstva kada se razbolimo: prijatelj ne mora da može da promeni dijagnozu da bi značajno promenio iskustvo čoveka koji sa tom dijagnozom živi.

(eKlinika.rs)