Vi mislite da ste bliski prijatelji, a druga osoba ne: Zašto isti odnos doživljavamo različito

Neko će osobu sa kojom se povremeno čuje nazvati dobrim poznanikom, dok će ta ista osoba govoriti da su bliski prijatelji. Da li je to samo različito shvatanje prijateljstva ili se iza potrebe da uveličamo bliskost krije nešto više?

Sretnete se nekoliko puta, povremeno razmenite poruke i jednom razgovarate o nečemu ličnom. Za vas je to prijatno poznanstvo. Međutim, ubrzo saznate da vas druga osoba predstavlja kao jednog od svojih veoma dobrih prijatelja. Takva situacija može da bude neprijatna, naročito ako se odjednom pojave očekivanja koja nikada nisu dogovorena: češći pozivi, poveravanje, traženje pomoći ili povređenost zato što niste uzvratili istom merom.

Ipak, to ne znači automatski da druga osoba laže. Bliskost nije objektivna mera, već lični doživljaj odnosa, a dvoje ljudi može isto poznanstvo razumeti sasvim različito.

Koliko zapravo dobro procenjujemo ko nam je prijatelj?

U prijateljstvu ne postoji trenutak u kojem dve osobe zvanično potvrđuju šta njihov odnos predstavlja. Zbog toga zaključujemo na osnovu količine zajednički provedenog vremena, poveravanja, učestalosti kontakta, osećaja prijatnosti i sopstvenih očekivanja.

Istraživanje objavljeno u časopisu PLOS One pokazalo je da ljudi uglavnom očekuju da su njihova prijateljstva uzajamna, iako se procene dve strane ne podudaraju uvek. Autori su analizirali više društvenih mreža i ustanovili značajnu razliku između toga koga ispitanici smatraju prijateljem i ko njih vidi na isti način. Ove rezultate ipak ne bi trebalo pretvoriti u popularnu, ali pogrešnu poruku da „polovina naših prijatelja zapravo ne voli nas“. Kritičari istraživanja ukazali su na ograničenja uzorka i načina na koji je uzajamnost merena. To što neko ne upotrebi istu oznaku za odnos ne znači da mu druga osoba nije draga.

Studija nam pre pokazuje da naklonost, bliskost i prijateljstvo nisu isto i da ljudi granice između njih postavljaju na različitim mestima.

Zašto neko poznanika doživljava kao bliskog prijatelja?

Jedno od objašnjenja je jednostavna projekcija. Ako se nama neko veoma dopada i osećamo da smo mu se otvorili, lako pretpostavimo da druga strana oseća isto. Sopstveni osećaj bliskosti tada postaje dokaz da je odnos uzajaman, iako to nikada nismo proverili.

Kod nekih ljudi dovoljno je nekoliko prijatnih razgovora da nekoga nazovu prijateljem. Drugi taj naziv čuvaju samo za osobe koje poznaju godinama, kojima mogu da se obrate u krizi i sa kojima postoji trajno uzajamno poverenje. Nijedna definicija nije nužno pogrešna, ali njihova razlika lako stvara nesporazum.

Važan je i kontekst. Kolege koje svakodnevno rade zajedno, roditelji koji se redovno sreću zbog dece ili osobe koje dele intenzivno iskustvo mogu brzo steći osećaj povezanosti. Jedna strana tu bliskost može preneti i izvan tog okruženja, dok je druga vidi samo kao odnos vezan za posao, školu ili zajedničku aktivnost.

Da li se iza toga kriju usamljenost i potreba za pripadanjem?

Potreba da nekome pripadamo smatra se jednom od osnovnih ljudskih psiholoških potreba. Kvalitetna prijateljstva povezana su sa boljim psihološkim blagostanjem, dok njihov nedostatak može pojačati osećaj usamljenosti i odbačenosti.

Ako osoba ima malo bliskih odnosa, jedno novo poznanstvo za nju može dobiti mnogo veći značaj nego za nekoga ko već ima razvijenu mrežu prijatelja. Nazivanje poznanika „dobrim prijateljem“ tada može da ublaži osećaj društvene praznine i pruži sigurnost da negde pripada. To uglavnom nije svesna obmana. Čovek često vidi odnos onako kako mu je emocionalno potreban, a ne nužno onako kako se on pokazuje kroz ponašanje obe strane.

Kod osoba koje su nesigurne u odnose može se javiti i potreba da što pre potvrde bliskost. One mogu intenzivnije tražiti kontakt, teško podnositi neodgovorene poruke ili neutralno ponašanje tumačiti kao odbacivanje. Ipak, na osnovu jednog odnosa nije moguće zaključiti da neko ima određeni stil emocionalnog vezivanja ili psihološki problem.

Kada „prijateljstvo“ služi potvrđivanju sopstvene važnosti

Postoji i drugačija mogućnost. Pojedini ljudi naglašavaju bliskost sa popularnim, uspešnim ili uticajnim osobama kako bi i sami delovali važnije. Oni mogu često govoriti „moj dobar prijatelj“, iako je reč o površnom poznanstvu.

U tom slučaju nije presudan osećaj pripadanja, već društveni status koji se pozajmljuje iz tuđeg imena ili položaja. Na to može ukazivati ako osoba ne govori o stvarnom odnosu, zajedničkim iskustvima i uzajamnoj podršci, već gotovo isključivo ističe koga poznaje. Ipak, ni ovo ne treba zaključivati na osnovu jedne rečenice. Neki ljudi jednostavno široko koriste reč „prijatelj“, bez namere da impresioniraju druge.

Kako izgleda uzajamna bliskost?

Blisko prijateljstvo ne određuje samo broj poruka ili godina poznanstva. Važniji su uzajamnost, pouzdanost i stvarno poznavanje druge osobe.

U odnosu koji obe strane doživljavaju kao blizak uglavnom postoji:

• obostrano pokretanje razgovora i susreta
• interesovanje koje nije vezano samo za jednu temu ili okolnost
• mogućnost da se podele i prijatna i teška iskustva
• poštovanje granica i vremena druge osobe
• osećaj da se pomoć može i ponuditi i zatražiti
• stabilnost odnosa i kada nema neposredne koristi

Nijedan znak sam za sebe nije dokaz. Neki veoma bliski prijatelji retko se čuju, dok se pojedine kolege svakodnevno dopisuju, ali se nikada ne sreću izvan posla.

Šta kada shvatimo da prijateljstvo nije obostrano?

Saznanje da nas neko ne doživljava jednako blisko može da zaboli, ali ne mora da znači da je ceo odnos bio lažan. Moguće je da nas druga osoba poštuje i voli, ali nas jednostavno smešta u drugačiji krug bliskosti.

Zanimljivo je da se greške događaju i u suprotnom smeru. Istraživanje poznato kao „jaz u dopadanju“ pokazalo je da posle razgovora često potcenjujemo koliko smo se dopali sagovorniku. Dakle, nekada precenimo bliskost, a nekada ne primetimo da je druga osoba prema nama toplija nego što mislimo.

Zbog toga je bolje posmatrati ponašanje tokom vremena nego analizirati jednu reč ili praviti tajne testove prijateljstva. Ako se očekivanja značajno razlikuju, granica se može postaviti bez ponižavanja: ljubazno, jasno i bez obećavanja bliskosti koju ne osećamo.

Prijateljstvo nije uvek jednako sa obe strane niti se razvija istom brzinom. Ponekad jedan čovek odnos već vidi kao blizak, dok drugi još stoji na vratima tog prijateljstva. Tek vreme i uzajamno ponašanje pokazuju da li će ih oboje preći.

(eKlinika.rs)