Ako vam se nešto „javi“ na prvi pogled, poslušajte: Nauka potvrđuje da intuicija često zna pre razuma

Ukoliko imate osećaj da treba nešto da uradite jer vam deluje ispravno i dobro za vas, poslušajte taj tihi unutrašnji glas. Ali, ako se pri samoj pomisli na neku odluku javlja strah, nelagoda ili stezanje u stomaku, možda je upravo to znak da od te namere treba odustati. Šta je intuicija?

Strah, akumulurani stres ili intuicija: Između kolektivne anksioznosti i ataka informacija 

U vremenu u kojem živimo ispunjenom neizvesnošću, brigom i stalnim lošim vestima, gotovo je nemoguće nemati određene slutnje ili crne misli bilo da se odnose na nas same, naše bližnje ili svet u celini. Granica između intuicije i straha tada postaje veoma tanana. Da li nam se zaista nešto važno „javlja“, ili je reč o posledici hroničnog stresa kojem smo izloženi?

Preporučujemo

Savremena psihologija sve češće govori o fenomenu kolektivne anksioznosti. Intenzivni snovi, slike katastrofa i osećaj da će se nešto loše dogoditi često su nesvesna reakcija mozga na dugotrajnu izloženost pretnjama i neizvesnosti. Mozak tada pokušava da obradi ogromnu količinu informacija koje primamo kroz vesti, razgovore, filmove i društvene mreže i projektuje ih u snove i snažne unutrašnje doživljaje.

Šta kaže nauka: Da li je intuicija mit ili činjenica?

Zanimljivo je da neurološka istraživanja pokazuju da intuicija nije mistična pojava, već brz, automatski proces obrade informacija. Delovi mozga poput amigdale i insule reaguju na signale iz okoline i tela i pre nego što svesni um stigne da ih racionalno analizira. Drugim rečima, intuicija je često „brza procena“ zasnovana na prethodnim iskustvima, čak i kada ih nismo svesni.

Zato se dešava da ljudi imaju snažan osećaj u vezi sa nekom osobom ili situacijom već pri prvom susretu. Taj prvi utisak ponekad se kasnije pokaže kao tačan, jer jemozak u deliću sekunde povezao mikro-signale: ton glasa, govor tela, izraze lica ili sličnosti sa ranijim iskustvima.

U čemu je ključ?

Snovi i „vizije“ često funkcionišu po sličnom principu. Ono što smo usput videli ili čuli može da se personalizuje i dobije emotivnu težinu. Um tada stvara snažne slike koje nam deluju kao upozorenje ili predosećaj, iako su zapravo kombinacija spoljašnjih informacija i unutrašnjih strahova.

Ključ je u tome da naučimo da razlikujemo intuiciju od panike. Intuicija je obično tiha, jasna i ne dramatična. Ona ne izaziva haos u mislima, već osećaj „znam, ali ne znam zašto“. Strah, s druge strane, dolazi bučno kroz katastrofične scenarije, opsesivne misli i telesnu napetost.

Dobar način da napravite razliku jeste da obratite pažnju na prvi, najkraći doživljaj koji se javi. Taj inicijalni osećaj često je najbliži intuiciji. Sve što dolazi posle: razrađeni "filmovi" u glavi, najgori mogući ishodi i neprestano preispitivanje najčešće je proizvod mašte i anksioznosti.

Zašto je važno voditi "Dnevnik intuicije"?

Zapisivanje takvih osećaja i kasnijih ishoda može vam pomoći da vremenom prepoznate kada vas je intuicija zaista dobro usmerila. Nauka potvrđuje da ljudi koji razviju sposobnost da slušaju svoje telo i unutrašnje signale donose mirnije i često bolje odluke.

Zato, verujte sebi, ali sa merom. Ako vas nešto smiruje i deluje ispravno, to je često dobar put. Ako vas paralizuje strah, zastanite. Ponekad je upravo odustajanje najinteligentnija odluka koju možemo da donesemo.

(eKlinika.rs)