„Prevariti” mozak i spavati manje sati, a probuditi se odmoran: Uspešan trik ili opasna igra sa posledicama?

Da li je moguće spavati manje sati (manje od šest ili sedam), a probuditi se uz osećaj kao posle adekvatno dugog odmora? U ubrzanom svetu u kojem nam vreme stalno izmiče, mnogi se pitaju da li postoji način da naš mozak „prevari“ um i telo i izvuče maksimum iz što kraćeg sna.

Možemo li spavati manje sati bez posledica?

Iako ponekad poželimo da skratimo spavanje bez posledica, istina je da većini odraslih treba najmanje sedam kvalitetnih sati tokom noći kako bi mozak radio brzo i precizno, a telo ostalo krepko i što zdravije. U suprotnom, rizikujemo poremećaje raspoloženja, probleme sa šećerom u krvi, pritisak i čitav niz kardiovaskularnih oboljenja. Povremeno kraće spavanje uz jaku dozu adrenalina može nakratko dati utisak da smo odmorni, ali telo to brzo naplati.

Preporučujemo

Jedno istraživanje je pokazalo da spavanje od oko četiri sata noću koje se praktikuje u dužem vremenskom periodu ubrzava starenje mozga i do osam godina.

Da li je svima potreban identičan broj sati za zdrav san, ili je moguće spavati manje sati a biti odmoran

Naravno, potrebe za snom nisu iste za sve starosne kategorije: mlađi zahtevaju više sati, dok se kod odraslih više računa kvalitet odmora. Ako je san dubok i kontinuiran, možemo da se probudimo odmorniji nego posle dužeg, ali isprekidanog spavanja. Ipak, to ne znači da je moguće dugoročno „skratiti“ noć na polovinu ili uvek spavati manje, a biti odmoran.

Za većinu ljudi četiri sata sna jednostavno nisu dovoljna da bi mozak obavio sve procese koji su mu potrebni da se obnovi. Ideja da organizam može trajno da se privikne na malo spavanja više pripada mitovima nego nauci. Posledice nedostatka sna često se javljaju kasnije u vidu hroničnog umora, smanjene koncentracije, promena raspoloženja ili češćeg obolevanja. Telo fizički aktivnih ljudi, na primer, obično zahteva još više odmora kako bi se telo regenerisalo posle treninga.

Ko su ljudi koji "brže spavaju"?

Postoje pojedinci sa retkom genetskom mutacijom (ADRB1) koji se prirodno bude odmorni nakon kraćeg sna, ali takvih ljudi je izuzetno malo. Za sve ostale važi isto pravilo: san kraći od preporučenog postepeno stvara deficit koji se ne može jednostavno „preskočiti“.

Neki pokušavaju da spavanje rasporede u više kratkih perioda tokom dana, što se naziva polifazni san. Iako zagovornici tvrde da tako štede vreme, medicina još nema ubedljive dokaze da takav režim donosi iste koristi kao kontinuirani noćni san. U praksi, posledice nedostatka sna ostaju iste bez obzira na to da li se on deli u više delova ili ne.

Kako da pomognemo sebi ako su okolnosti takve da spavamo manje sati

Ako ste primorani da nekoliko dana spavate kraće, možete privremeno podići energiju boravkom na dnevnom svetlu, kratkim dremkama i laganom fizičkom aktivnošću. Međutim, dugoročno je najvažnije da telu date vremena da se oporavi i da pratite signale umora kakvi su pospanost, pad koncentracije, promene raspoloženja ili stalno zevanje. To su jasni znaci da organizmu treba više odmora i kontinuiranog sna.

Dakle, naš mozak ne može da „ubrzа“ spavanje u meri u kojoj bismo voleli. Možemo da poboljšamo kvalitet sna, ali ne možemo da prevarimo biološke potrebe. Manje sati sna može "da prođe" jednom, možda i nekoliko dana, ali dugoročno - telo uvek traži svoje.

(eKlinika.rs)