Buka podiže pritisak i razara srce: Ne morate da je čujete da bi vas razbolela

Život u velikim gradovima može da ima dosta prednosti, ali i cenu koja se često plaća oslabljenim nervima, velikom količinom stresa i visokim krvnim pritiskom. U gradu je od buke jednostavno nemoguće da pobegnemo, ma koliko se nekada trudili. Sirene, zvukovi automobila, zujanje uređaja i mobilni telefoni deo su naše svakodnevice sa kojom se rađamo i umiremo.

Mozak uvek reaguje

Stručnjaci navode da konstantna buka, čak i kada mislimo da smo na nju navikli, utiče na naše telo.

Preporučujemo

- Buku i ne moramo da čujemo. Mozak može, iako nema nikakvih jakih zvukova, i dalje da reaguje i oslobađa hormone stresa dok spavamo ili ne percipiramo buku svesno. To je tihi zdravstveni rizik - kaže Angelia Lomu, stručnjak porodične medicine.

Odakle dolazi sva ta buka?

Buka se emituje iz saobraćaja, sirena hitnih vozila, mašina za gradnju i uređenje prostora, ali i iz stana komšije. Ovi zvuci mogu da budu nepredvidivi, što ih čini dodatno ometajućim.

-  Ti promenjivi zvuci, za koje ne znamo kada će se javiti, mogu da budu štetniji od stalne, jednolične buke, čak i pri istoj prosečnoj jačini - kaže Lomu.

Buka u domu i lična buka

Buka ne prestaje ni kada uđemo u kuću. Mobilni telefoni, televizor, radio, uređaji za domaćinstvo, grejanje, ventilacija i klimatizacija uvek emituju neki zvuk.

Pošto su ovi zvuci u neposrednoj blizini, često deluju umarajuće. Stručnjaci navode da se mozak nikada potpuno ne opušta kada postoji zvuk. Čak i niski tonovi mogu da drže telo u pripravnosti i uticati na reakcije u stresnim situacijama.

Kako stalna buka deluje na telo?

Efekti buke na zdravlje manifestuju se na različite načine. Buka aktivira stresnu reakciju tokom koje može pokrenuti sistem borbe ili bekstva. Možda je i ne primećujemo, ali telo reaguje povećanjem nivoa kortizola i ubrzanim radom srca.

- Buka povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Mnogi autori smatraju da je dugotrajna izloženost buci povezana sa hipertenzijom, stanjem koje predstavlja rizik od bolesti srca - kaže Lomu.

Stalno bubnjanje i zvuci sa ulice ometaju san. Čak i tihi zvuci poput zujanja uređaja u domaćinstvu mogu da prekinu dublje faze sna i vremenom da izazovu dnevni umor i smanjenu koncentraciju.

Buka utiče na koncentraciju i mentalnu energiju; stalna pozadinska buka otežava fokus i obradu informacija. Deca mogu više da pate u bučnim učionicama ili stambenim prostorima.

-  Stalni niskofrekventni zvuci poput klima uređaja mogu da štete višim kognitivnim funkcijama - smatra Lomu.

Buka neminovno loše deluje i na čulo sluha. Dugotrajna izloženost jakim zvucima, posebno preko slušalica, može da ošteti sluh i izazove tinitus, sa simptomima zujanja ili šuma u ušima. Lomu ističe da je buka povezana i sa osećajem anksioznosti, depresijom, pa čak i sa upalnim procesima u telu.

Kako da se zaštitimo od buke?

- Najbolja zaštita je izbegavanje preglasnih zvukova. U slučaju da moramo da podignemo glas kako bismo čuli nekog na metar udaljenosti, nivo buke je previsok i potrebna nam je zaštita - naglašava Lomu.

Sledeće navike mogu da smanje nivo stresa i omoguće mozgu vreme za oporavak.

• Smanjite buku kod kuće
• Koristite zavese, tepihe i mekani nameštaj da apsorbuju zvuk.
• Zatvorite vrata i prozore ako je spoljašnja buka problem.
• Razmislite o mašini za beli šum da prikrijete nagle, ometajuće zvuke.
• Birajte tiše uređaje ili prilagodite njihove postavke kad možete.
• Prilikom preseljenja u novi dom, uzmite u obzir nivo buke.
• Ograničite vreme sa slušalicama
• Primenjujte pravilo 60/60: Držite jačinu ispod 60 odsto i ne slušajte zvuk duže od 60 minuta odjednom.
• Birajte slušalice koje prekrivaju uši, a ne bubice.
• Omogućite čulu sluha pauzu za odmor i oporavak.
• Zaštitite sluh
• Nosite čepiće za uši na koncertima, sportskim događajima, aerodromima ili u bučnim radnim mestima.
• Ograničite izloženost buci u okruženjima poput teretana ili saobraćaja.
• Kada se javi neočekivana glasna buka, pokrijte uši i premestite se na tiše mesto.
• Ako vam je posao bučan, zatražite zaštitnu opremu i pauze u tišim prostorima.
• Napravite tihe pauze
• Odmaknite se od ekrana i stalne buke.
• Isključite TV ili muziku u pozadini tokom dana.
• Probajte vežbe svesnog disanja ili relaksacije u tišini.

Kada da potražimo medicinski savet?

Savet je da se konsultujemo sa zdravstvenim radnikom ako nam je teško ili sa naporom pratimo razgovor. Potrebno je da dođemo na pregled ako primetimo zujanje, šumove ili šištanje u ušima,bol ili pritisak u ušima, probleme sa snom, povećan stres ili razdražljivost povezanu sa visokim zvucima.