Ako imate probleme sa pamćenjem i koncentracijom, izmerite obim struka, savetuju naučnici

Problemi sa pamćenjem i koncentracijom mogli bi da budu posledica delovanja abdominalnih masnoća na telo u srednjim godinama, tvrde naučnici. Novija medicinska istraživanja ukazuju na važnu povezanost između abdomena i zdravlja mozga. Konkretno, abdominalna mast u srednjim godinama predstavlja značajan pokazatelj budućeg zdravlja mozga.

Abdominalne i visceralne masnoće

Abdominalna mast je opšti naziv za masno tkivo u predelu stomaka. Postoji potkožna mast, odmah ispod kože, i visceralna mast, koja se taloži dublje oko unutrašnjih organa kao što su pankreas, jetra i creva. Stručnjaci navode da abdominalna, posebno visceralna masnoća, nije samo pasivna rezerva energije, već aktivan metabolički organ koji luči hormone i zapaljenske supstance. Smatra se da širi obim struka tokom četrdesetih i pedesetih godina života može da pokrene niz bioloških reakcija koje direktno utiču na funkciju mozga.

Za razliku od potkožne, visceralna mast je izrazito zapaljenska. Ona oslobađa citokine, to jest male proteine koji mogu da prođu kroz krvno-moždanu barijeru. Vremenom, ova hronična upala niskog intenziteta može dovesti do smanjenja zapremine mozga, naročito u oblastima odgovornim za pamćenje i izvršne funkcije.

Obim struka i kognitivne teškoće

Studije su pokazale jasnu povezanost između većeg odnosa obima struka i kukova u srednjim godinama i povećanog rizika od kognitivnih teškoća u kasnijem životu. Ova veza postoji čak i kod osoba sa normalnim indeksom telesne mase, ali sa nagomilavanjem masnoća u predelu stomaka.

Smatra se da višak abdominalnih masti može da doprinese sledećim stanjima:

Smanjena zapremina sive mase: Istraživanja pokazuju da osobe sa većim nivoom masnih naslaga na stomaku često imaju manju zapreminu sive mase mozga, koja je ključna za obradu informacija i kontrolu pokreta.

Povećan rizik od demencije: Gojaznost u srednjim godinama i abdominalne masti snažno su povezane sa povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Vaskularni problemi: Abdominalna masnoća doprinosi ukrućenju arterija i visokom krvnom pritisku, što može da ograniči dotok krvi u mozak i dovede do „tihih” mini-moždanih udara ili vaskularnog kognitivnog oštećenja.

Zašto su srednje godine života ključne?

Srednje godine su period kada se metabolizam usporava i dolazi do hormonskih promena. Kod mnogih osoba dolazi do povećanja telesne težine, posebno u predelu struka. Ovaj period je prilika za promene.

Veruje se i da je mozak veoma prilagodljiv, što znači da može da se menja i unapređuje zahvaljujući promenama životnih navika. Smanjenje efekata visceralnih masti putem pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti može da smanji nivo sistemske upale i tako zaštiti neurone od prevremenog starenja.

Strategije za smanjenje abdominalne masti i zaštitu mozga

Smanjenje nivoa abdominalne masti zahteva višestruki pristup. Ne radi se samo o „ciljanom topljenju masti” vežbanjem, već o celokupnoj promeni svakodnevnih navika.

Fokus na ishranu

Ono što jedemo direktno utiče na način na koji telo skladišti mast. Kako bismo smanjili abdominalne masnoće, savet je da unosimo više rastvorljivih vlakana koja pružaju duži osećaj sitosti i posebno utiču na smanjenje visceralne masti.

Izbacite prerađene šećere. Visokunos šećera, naročito iz zaslađenih napitaka, jedan je od glavnih uzroka nakupljanja masnih naslaga na stomaku.

Konzumirajte omega-3 masne kiseline iz ribe i semenki. Ove kiseline poznate su po svojim protivupalnim svojstvima korisnim za zdravlje creva i mozga.

Vežbanje

Vežbanje je jedno od najmoćnijih sredstava za očuvanje zdravlja mozga. Ono povećava proizvodnju neurotrofnog faktora poreklom iz mozga (BDNF), proteina koji podržava opstanak postojećih i podstiče rast novih neurona. Kombinacija aerobnih aktivnosti (hodanje, plivanje i vožnja bicikla) i treninga snage najefikasnija je za metaboličko zdravlje.

San i kontrola stresa

Visok nivo hormona stresa kortizola direktno je povezan sa povećanjem abdominalne masti. Sedam do devet sati kvalitetnog sna i primena tehnika za smanjenje stresa, poput meditacije, mogu da pomognu u regulaciji nivoa kortizola i da spreče taloženje masnoća u predelu stomaka.

(eKlinika)