Srce nam ubrzano lupa: Kako da ispravno proverimo puls i prepoznamo kada je potrebna pomoć

Osećaj da srce udara snažno, preskače ili „juri” ne govori sam po sebi koliko brzo ono radi niti zbog čega se to dešava. Pre nego što pokušamo da usporimo otkucaje, važno je da razlikujemo očekivanu reakciju na napor ili uzbuđenje od ubrzanog rada srca koji zahteva medicinsku procenu.

Snažno lupanje srca i tahikardija nisu isto

Palpitacije su osećaj da otkucaje srca primećujemo više nego obično. Mogu da se jave kao udaranje u grudima, treperenje ili preskakanje, čak i kada puls nije ubrzan. Tahikardija označava ubrzan rad srca, dok palpitacije opisuju naš doživljaj otkucaja.

Preporučujemo

Kod odraslih se puls u mirovanju najčešće kreće između 60 i 100 otkucaja u minuti. Vrednost iznad 100 u mirovanju označava tahikardiju, ali taj podatak ne otkriva njen uzrok. Tokom fizičkog napora puls može da pređe ovu granicu kao očekivana reakcija na povećane potrebe organizma.

Pre merenja treba da sednemo ili legnemo i mirujemo približno pet minuta. Kažiprstom i srednjim prstom napipamo puls na ručnom zglobu, pa izbrojimo otkucaje tokom celog minuta, naročito ako deluju nepravilno. Korisno je da zabeležimo izmerenu vrednost, pravilnost pulsa i tegobe koje su se istovremeno javile.

Zašto srce ubrzava i kada nema bolesti srčanog mišića

Strah, uznemirenost, bol, povišena temperatura i napor mogu da ubrzaju rad srca. U takvim okolnostima prirodni srčani pejsmejker šalje impulse brže, što se naziva sinusna tahikardija. Lečenje zavisi od uzroka, pa samo usporavanje pulsa nije uvek odgovarajuće rešenje.

Nedostatak sna, nikotin, alkohol, kofein i pojedini lekovi takođe mogu da pokrenu palpitacije. Među mogućim zdravstvenim uzrocima nalaze se anemija, pojačan rad štitaste žlezde i poremećaji srčanog ritma. Zato tegobe koje se ponavljaju ne treba automatski da pripisujemo nervozi. Neki ljudi jače primećuju otkucaje posle obroka, naročito obilnog. Ako se tegobe javljaju u sličnim okolnostima, beleške o hrani, napicima i vremenu njihovog nastanka mogu da pomognu tokom pregleda. Manji obroci i izbegavanje lično prepoznatih okidača mogu da ublaže smetnje, ali ne zamenjuju procenu upornih simptoma.

Šta možemo da uradimo kada puls poraste

Ako se lupanje javilo posle napora ili uznemirenosti, bez bola u grudima, gušenja ili osećaja nesvestice, prvi korak je da prekinemo aktivnost i odmorimo. Mirno, nenapregnuto disanje može da pomogne da se smanji uznemirenost. Ukoliko puls ostaje ubrzan ili se tegobe pojačavaju, potrebna je medicinska procena.

Dehidracija može da doprinese ubrzanom radu srca, pa nadoknada tečnosti ima smisla kada postoje gubici ili nedovoljan unos. Ipak, čaša vode nije univerzalna terapija za palpitacije niti može da poništi dejstvo kofeina. Ako primećujemo da kafa ili energetski napici pokreću tegobe, korisnije je da smanjimo njihov unos i razgovaramo sa lekarom.

Umereno konzumiranje kafe ne znači automatski da ćemo dehidrirati, jer i kafa doprinosi unosu tečnosti. Takođe, lupanje srca nije dovoljan dokaz da nam nedostaju kalijum ili magnezijum. Mineralne dodatke i lekove za usporavanje pulsa ne treba da uzimamo na svoju ruku, jer izbor terapije zavisi od utvrđenog uzroka.

Šta je klinička studija pokazala o Valsalvinom manevru

Pojedine tehnike koje utiču na vagusni nerv mogu da prekinu određene supraventrikularne tahikardije. Među njima je Valsalvin manevar, koji lekar može da pokaže pacijentu nakon što utvrdi vrstu poremećaja ritma. Ova tehnika nije namenjena svakom ubrzanju pulsa niti svakoj vrsti aritmije.

U randomizovanoj kliničkoj studiji REVERT, objavljenoj u časopisu The Lancet, upoređeni su standardni i modifikovani Valsalvin manevar. Analiza je obuhvatila 428 odraslih pacijenata sa supraventrikularnom tahikardijom u urgentnim službama u Engleskoj. Normalan sinusni ritam posle jednog minuta uspostavljen je kod 43 odsto pacijenata u grupi sa modifikovanim postupkom, naspram 17 odsto u grupi sa standardnim postupkom.

Modifikovani postupak uključivao je promenu položaja tela i pasivno podizanje nogu neposredno posle napinjanja. Ispitivanje je obuhvatilo odabrane pacijente i nije uključivalo atrijalnu fibrilaciju niti atrijalni flater. Rezultat podržava primenu ove tehnike kod odgovarajuće dijagnoze, uz prethodno uputstvo lekara, a ne samostalno isprobavanje kod neobjašnjenog lupanja srca.

Kada treba da zakažemo pregled, a kada da odmah pozovemo pomoć

Pregled je potreban ako se palpitacije vraćaju, postaju češće ili traju duže od nekoliko minuta. Posebnu pažnju zahtevaju tegobe kod osoba koje već imaju srčanu bolest ili porodičnu istoriju srčanih problema. Ubrzan puls u mirovanju bez jasnog razloga takođe zaslužuje procenu.

Lekar može da preporuči elektrokardiogram, a kod povremenih epizoda i duže praćenje srčanog ritma. Uredan zapis između dve epizode ne isključuje poremećaj koji se javlja povremeno. Beleške o trajanju napada, izmerenom pulsu, okidačima i pratećim simptomima mogu da olakšaju dalju procenu.

Lupanje srca praćeno bolom u grudima, otežanim disanjem, nesvesticom ili osećajem da ćemo izgubiti svest zahteva hitnu medicinsku pomoć. U toj situaciji ne treba da čekamo da odmor, voda ili vežbe disanja smire tegobe, niti da sami vozimo do bolnice. Ako su se takvi simptomi povukli, i dalje je potrebna hitna procena lekara.

(eKlinika.rs)