Srce vam „preskoči” baš kada legnete? Ovo mogu biti najčešći uzroci, ali i znak za pregled

Veče je, legli ste da spavate i odjednom imate osećaj kao da je srce „preskočilo”, snažno lupilo ili nakratko zastalo. Mnogi taj osećaj opisuju kao treperenje, udarac u grudima ili kratak prekid rada srca, zbog čega se često uplaše da je reč o infarktu ili ozbiljnoj srčanoj bolesti.

U većini slučajeva razlog nije opasan. Međutim, preskakanje srca koje se redovno ponavlja, traje duže ili je praćeno drugim simptomima ne bi trebalo ignorisati. Kardiolozi objašnjavaju da upravo položaj tela i trenutak kada se organizam umiri mogu učiniti da srčane nepravilnosti postanu mnogo primetnije, čak i kada nisu nove.

Zašto baš kada legnete imate osećaj da srce preskače?

Mnogi ljudi primete da se nepravilni otkucaji javljaju tek kada legnu u krevet. To ne znači nužno da je srce tada počelo nepravilno da radi.

Tokom dana pažnju nam odvlače posao, razgovor, hodanje i druge aktivnosti. Kada uveče legnemo i oko nas zavlada tišina, mnogo lakše registrujemo svaki otkucaj srca. Osim toga, u pojedinim položajima, naročito kada ležimo na levom boku, srce je bliže zidu grudnog koša, pa njegovi pokreti mogu delovati izraženije.

– Palpitacije su osećaj da srce lupa jače ili brže nego što je uobičajeno. Neki ljudi ih opisuju kao lepršanje, snažne udarce ili osećaj da je srce preskočilo jedan otkucaj ili napravilo dodatni otkucaj – objašnjava dr Peter Aziz, kardiolog iz Cleveland Clinic. On naglašava da ovakve tegobe često nisu znak ozbiljne bolesti, ali da je važno obratiti pažnju na simptome koji ih prate, jer ponekad mogu ukazivati na poremećaj srčanog ritma.

Najčešći uzrok su ekstrasistole

Kod inače zdravih ljudi najčešći razlog ovakvog osećaja jesu ekstrasistole, odnosno prevremeni otkucaji srca.

Nakon tog prevremenog otkucaja sledi kratka pauza, a zatim nešto snažniji otkucaj koji ljudi opisuju kao da je srce „preskočilo” ili „udarilo”. Ovakve ekstrasistole mogu nastati i kod osoba koje nemaju nikakvu bolest srca i povremeno ih ima gotovo svako, samo ih ne osećaju svi.

Šta može da ih izazove?

Preskakanje srca često ima sasvim svakodnevne okidače:

• stres i anksioznost
• veća količina kofeina ili energetskih napitaka
• alkohol
• nikotin
• neispavanost
• fizički i psihički umor
• dehidratacija
• poremećaj nivoa kalijuma ili magnezijuma
• pojedini lekovi, poput dekongestiva za nos ili nekih inhalacionih preparata.

Da li želudac može da bude uzrok preskakanja srca?

Može. Kod pojedinih osoba obilan obrok, nadimanje ili gastroezofagealni refluks (GERB) mogu da pojačaju osećaj lupanja ili preskakanja srca, naročito kada legnu neposredno nakon jela. Razlog nije to što želudac „utiče na srce”, već pritisak u grudnom košu i nadražaj nerava koji mogu učiniti da nepravilni otkucaji budu primetniji.

Kada preskakanje srca nije bezazleno?

Iako su ekstrasistole najčešće bezopasne, nekada mogu biti znak ozbiljnijih poremećaja srčanog ritma.

Posebno je važno javiti se lekaru ako se preskakanje srca javlja zajedno sa:

• bolom ili stezanjem u grudima
• otežanim disanjem
• vrtoglavicom
• osećajem da ćete izgubiti svest
• nesvesticom
• veoma ubrzanim ili nepravilnim radom srca koji traje nekoliko minuta ili duže.

Ovi simptomi mogu ukazivati na aritmiju koja zahteva dijagnostiku i lečenje.

Kako izgleda pregled?

Kardiolog će najpre razgovarati sa pacijentom i pokušati da utvrdi kada se tegobe javljaju, koliko traju i da li postoje okidači.

Najčešće se rade:

• elektrokardiogram (EKG)
• Holter EKG tokom 24 ili 48 sati
• analiza krvi, uključujući elektrolite i hormone štitaste žlezde
• ultrazvuk srca, kada postoji sumnja na strukturnu bolest srca.

Može li se preskakanje srca sprečiti?

Ako nije posledica ozbiljne bolesti, tegobe se često mogu ublažiti jednostavnim merama:

• ograničiti unos kofeina i alkohola
• prestati sa pušenjem
• piti dovoljno tečnosti
• spavati najmanje sedam do osam sati
• izbegavati obilne večernje obroke
• naučiti tehnike za kontrolu stresa
• redovno kontrolisati krvni pritisak i hronične bolesti.

Ne paničite, ali nemojte ni ignorisati simptome

– Iako palpitacije mogu da budu zastrašujuće, u najvećem broju slučajeva nisu opasne. Međutim, ako su praćene bolom u grudima, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili nesvesticom, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć –  upozoravaju stručnjaci Cleveland Clinic.

(eKlinika.rs)