Šta je „stresni stomak“ - stanje koje se dovodi u vezu sa nagomilavanjem abdominalne masti

„Stresni stomak“, „kortizolni“ ili „hormonski stomak“ odnosi se na abdominalnu masnoću koja je uzrokovana stresom i hronično povišenim nivoom kortizola. Ovi termini sve češće se mogu čuti u komunikaciji, po medijima i društvenim mrežama, a istina je da je  „kortizolni stomak“ (između ostalih varijacija) trendovski, nemedicinski izraz koji je delimično tačan, ali može i da bude obmanjujuć.

Šta je stresni ili „kortizolski stomak“?

Višak masti u srednjem delu tela može da bude opasan po naše zdravlje. Obim struka veći od 89 cm za žene i 102 cm za muškarce ima veze sa većim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa. Zato je važno utvrditi razloge zbog čega imate ovu masnoću, jer - stres je jedan od njih.

Preporučujemo

- Prvo, važno je razjasniti  da „kortizolski stomak” nije medicinski termin koji koriste lekari. Ovaj termin, koji je popularan na društvenim mrežama, odnosi se na abdominalnu masnoću koja je navodno uzrokovana stresom i hronično povišenim nivoom kortizola - objašnjava dr Scott Isaacs iz Diabetes & Endocrinology Clinic of Georgia u Atlanti i predsednik Američkog udruženja kliničke endokrinologije.

Kortizol je hormon koji obavlja mnoge funkcije u telu, uključujući regulisanje našeg odgovora na stres.

- Generalno, iako stres igra ulogu u akumulaciji abdominalne masti, „stresni stomak“ ili „kortizolski stomak“ je previše pojednostavljen termin, jer postoji mnogo faktora koji mogu da doprinesu povećanju masti u srednjem delu tela. Visok nivo stresa može malo da doprinese visceralnoj masti - objašnjava dr Isaacs.

Precizniji termin za „stresni stomak“ ili „kortizolni stomak“ je visceralna mast, kaže dr Isaacs.  To je vrsta masti koja obuhvata naše organe i može da poveća rizik od bolesti. Visceralna mast se razlikuje od potkožne masti, koja se nalazi ispod kože. To je zapravo  „mast koju možete uštipnuti“, pojašnjavaju lekari. Iako potkožna mast pomaže u kontroli telesne temperature i oblaže unutrašnjost, previše te masnoće može da bude marker za visok procenat visceralne masti koja se dovodi u vezu sa bolestima poput raka, masne jetre, srčanih bolesti, apneje u snu i drugih.

Simptomi „stresnog stomaka“ ili viška viscelarne masti

Kada je u pitanju visceralna mast, sledeći simptomi i fizičke osobine često sedovode u vezu sa onim što ljudi nazivaju kortizolnim stomakom:

• Telo u obliku jabuke
• Teško kontrolisani dijabetes ili krvni pritisak
• Široke, tamnocrvene ili ljubičaste strije (više od 1 centimetra)
• Slabost mišića, posebno teškoće ustajanja sa stolice
• Umor
• Povećana žeđ ili glad
• Često mokrenje
• Zamagljen vid
• Potamnela koža na pazuhu, vratu, zglobovima, pazuhu
• Kožne izrasline
• Menstrualne nepravilnosti
• Gubitak kose
• Visok holesterol i trigliceridi
• Masna jetra (metabolička disfunkcija - steatozna bolest jetre).

Veza između stresa i visceralne masti

Mnogo stvari u životu izaziva stres. Neki stres je pozitivan, ali hronični stres nije. Postoje direktni i indirektni uticaji stresa kada je u pitanju masnoća na stomaku. Stres pokreće kortizol da aktivira reakciju nervnog sistema našeg tela „bori se ili beži“. I dok je kortizol neophodan za normalno funkcionisanje tela, hronični stres je problem. Povećava apetit, doprinosi insulinskoj rezistenciji i podstiče razgradnju mišića. Kortizol ima specifičan uticaj na abdominalni deo, jer uzrokuje da telo skladišti masnoću oko srednjeg dela tela.

Ali, reč je i o načinu na koji stres utiče na naše svakodnevne navike. Psihološki stres može da utiče na regulatorne procese u mozgu, menjajući način na koji jedemo (kolokvijalni termin za ovo je „stresno jedenje“), a i doprinosi problemima sa spavanjem i sedentarnog ponašanja, što može da ima posledice po težinu i povećanje masnoće.

Šta zaista doprinosi stvaranju masnoća na stomaku?

Tipično, nije samo jedna stvar ta koja uzrokuje nakupljanje masnoće na stomaku. Drugi faktori, kao što su ishrana, navike spavanja, aktivnost i hormonske promene, mogu da doprinesu - i često - više faktora može da bude u igri, a pre svega:

Neuravnotežena ishrana - Hrana je odličan način za ublažavanje stresa. I deluje, ali postoje neželjeni efekti, kažu stručnjaci. Želja za hranom se menja kao odgovor na stres, što dovodi do toga da ljudi jedu hranu bogatu mastima, šećerom i solju.

Nedovoljno sna - Nedovoljno sna ima višestruke posledice, uključujući i obim struka. Istraživanja ukazuju da ograničenje sna može da doprinese visceralnoj masti zbog uticaja na delove mozga koji su uključeni u izbor hrane i regulaciju apetita, a koristi u vezi težine  dostižu maksimum od osam sati sna po noći.

Neredovno ili nikakvo vežbanje - Istraživači su otkrili da sedentarni način života ima veze sa visceralnom masnoćom, dok se stajanje i hodanje dovodi u vezu sa manjom masnoćom na stomaku. Podjednako važno kao i formalno vežbanje je naša aktivnost tokom dana i koliko vremena provodimo sedeći ili ležeći, jer sve to takođe utiče na indeks telesne mase  i masnoću na stomaku.

Hormonske promene - Muškarci imaju veću verovatnoću da akumuliraju visceralnu masnoću nego žene u premenopauzi, jer oni imaju više područja za skladištenje ove visceralne masti (žene obično skladište više masti u butinama i na kukovima i tako dobiju figuru u obliku „kruške“. Način života, poput ishrane ili nedostatka vežbanja, glavni je doprinos višku visceralne masti. Hormonske promene menjaju ovo. Kod žena koje prolaze kroz menopauzu, prirodni pad estrogena uzrokuje da telo skladišti masnoću na stomaku, što je jedan od razloga zašto se rizik od srčanih oboljenja povećava nakon menopauze.

Određena medicinska stanja - Pored toga, postoje i medicinska stanja koja se dovode u vezu sa povišenim kortizolom, koja mogu da utiču na sastav tela. Endokrinolozi traže dokaze o Kušingovom sindromu, stanju koje je rezultat hronično povišenog kortizola. Simptomi su abdominalna gojaznost, ružičaste ili ljubičaste strije, povećanje telesne težine u licu i masnu kvržicu između ramena.

Genetika - Možete naslediti gene koji utiču na to gde vaše telo preferira da skladišti masnoću - uključujući i masnoću na stomaku. Takođe, postoje dokazi da su oni koji imaju gene koji ih predisponiraju za abdominalnu gojaznost skloniji ponovnom nakupljanju masti u srednjem delu tela nakon što smršaju.

(eKlinika.rs)