Kako se leči upala pankreasa i koliko je opasna: Prvi znaci su skriveni, ali mogu da se naslute

Pankreatitis predstavlja upalu pankreasa, organa koji učestvuje u varenju hrane i reguliše nivo šećera u krvi proizvodnjom važnih hormona. Upala može nastati naglo kao akutni pankreatitis ili trajati godinama kao hronični oblik bolesti, pri čemu svaki tip zahteva drugačiji pristup lečenju. Prepoznavanje prvih simptoma veoma je važno jer pravovremeni pregled može da spreči razvoj ozbiljnih komplikacija.

Šta je pankreatitis (upala pankreasa) i zašto nastaje?

Pankreatitis nastaje kada digestivni enzimi postanu aktivni unutar pankreasa i izazovu oštećenje njegovog tkiva. Najčešći uzroci akutnog oblika jesu kamen u žučnoj kesi i prekomerna upotreba alkohola, dok hronični pankreatitis često nastaje usled dugotrajnog konzumiranja alkohola, genetskih faktora ili poremećaja pankreasnih kanala. Kod pojedinih osoba uzrok ostane nepoznat i tada lekari govore o idiopatskom pankreatitisu.

Preporučujemo

Najčešći simptomi koje daje upala pankreasa

Najjači znak koji ukazuje na pankreatitis jeste intenzivan bol u gornjem delu stomaka koji se često širi prema leđima i može trajati satima ili nekoliko dana. Pored bola, često se javljaju mučnina, povraćanje, nadutost stomaka, povišena temperatura i ubrzan rad srca, zbog čega se osoba uglavnom oseća izrazito loše.

Kod hroničnog pankreatitisa mogu da se pojave i gubitak telesne mase, masne stolice neprijatnog mirisa i dugotrajne tegobe nakon obroka.

Kada simptomi zahtevaju hitan odlazak kod lekara?

Iznenadan i veoma jak bol u stomaku, naročito ako se širi prema leđima, predstavlja simptom koji zahteva hitnu medicinsku procenu. Posebno zabrinjavaju pojava visoke temperature, groznice, otežanog disanja, ubrzanog pulsa ili žutila kože i beonjača, jer mogu ukazivati na komplikacije ili zastoj žučnih puteva.

Nelečeni teški pankreatitis može dovesti do infekcija, oštećenja organa i drugih životno ugrožavajućih stanja, zbog čega pregled ne bi trebalo odlagati.

Kako se postavlja dijagnoza pankreatitisa?

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i po potrebi ultrazvuka ili drugih metoda snimanja abdomena. Lekari posebno određuju vrednosti enzima pankreasa u krvi, poput lipaze i amilaze, a savremene smernice navode da se dijagnoza akutnog pankreatitisa potvrđuje kada su ispunjena najmanje dva od tri kriterijuma: karakterističan bol, povišeni enzimi ili tipične promene na snimcima.

Nakon potvrde bolesti važno je utvrditi njen uzrok kako bi se planiralo odgovarajuće lečenje i sprečilo ponovno javljanje upale.

Lečenje akutnog i hroničnog pankreatitisa

Lečenje akutnog pankreatitisa najčešće podrazumeva bolničko zbrinjavanje uz nadoknadu tečnosti, terapiju protiv bolova i pažljivo praćenje opšteg stanja pacijenta. Antibiotici se ne primenjuju rutinski, već kada postoji potvrđena ili opravdano sumnjiva bakterijska infekcija, dok kod pankreatitisa izazvanog kamenom u žuči nekim pacijentima mogu biti potrebne endoskopske procedure ili uklanjanje žučne kese.

Hronični pankreatitis zahteva dugoročno lečenje koje može da uključi enzime pankreasa za bolje varenje, vitaminsku nadoknadu, kontrolu šećera u krvi i, u određenim slučajevima, hirurške ili endoskopske intervencije.

Klinička studija: rano uvođenje ishrane može da doprinese boljem oporavku

Klinička istraživanja promenila su raniji pristup prema kojem su pacijenti sa akutnim pankreatitisom duže vreme ostajali bez hrane. Savremene preporuke podržavaju rano uvođenje oralne ishrane kod pacijenata koji je podnose i nemaju kontraindikacije, jer takav pristup može doprineti očuvanju funkcije creva i smanjenju rizika od pojedinih komplikacija. Odluku o trenutku i načinu uvođenja hrane ipak donosi lekar na osnovu težine pankreatitisa i opšteg stanja pacijenta.

Primer je studija koja je pokazala da je neposredno ponovno uvođenje oralne ishrane bilo povezano sa značajno kraćim boravkom u bolnici (3,4 naspram 8,8 dana), uz manje komplikacija u toj grupi pacijenata.

Kako izgleda oporavak i šta može da pomogne?

Nakon smirivanja akutne upale način ishrane i povratak uobičajenim obrocima prilagođavaju se stanju pacijenta i preporukama lekara. Osobama koje su imale pankreatitis savetuje se izbegavanje alkohola i prestanak pušenja, jer oba faktora mogu povećati rizik od novih problema sa pankreasom.

Redovne kontrole i lečenje osnovnog uzroka, poput kamena u žuči ili izrazito povišenih triglicerida, imaju važnu ulogu u smanjenju rizika od ponovne epizode bolesti.

(eKlinika.rs)