Dete diše na usta, hrče ili teško žvaće: Uzrok može biti u razvoju vilica kaže dr Katarina Murgulj

Ako dete često diše na usta, hrče, spava otvorenih usta, teško žvaće ili nepravilno izgovara pojedine glasove, razlog ne mora uvek da bude samo uvećan treći krajnik. Ovi znaci mogu da ukažu i na nepravilnosti u razvoju vilica i zagrižaja. O tome šta roditelji mogu sami da primete, kada dete treba odvesti na prvi pregled i zašto nije dobro čekati da izniknu svi stalni zubi, u novom ePodcastu objavljenom na YouTube kanalu eKlinike razgovarali smo sa dr Katarinom Murgulj, specijalistom ortopedije vilica.

Prvi pregled deteta kod stomatologa ne treba odlagati do pojave karijesa, krivih zuba ili drugih vidljivih problema. Kako objašnjava dr Katarina Murgulj, korisno je da roditelji dobiju savete još dok je dete beba, jer se tada razgovara o higijeni usta, dojenju, izboru flašice i cucle i drugim navikama koje mogu da utiču na pravilan razvoj.

– Dete se neće bojati ako je pristup pravilan. Nekada pregled obavim i u čekaonici, kako bi dete moglo da se opusti i stekne poverenje. Kada je beba u pitanju, ključno je da roditelji razgovaraju sa stomatologom i dobiju prave instrukcije, pre svega o higijeni usta, ali i o izboru cucle i flašice – objašnjava dr Murgulj.

Roditelji prvo primete krive zube, ali je funkcija još važnija

Nepravilan položaj zuba, nedostatak prostora u vilici ili vidljiva asimetrija znaci su koje roditelji obično lako uočavaju. Međutim, mnogo toga može da se otkrije i posmatranjem načina na koji dete diše, spava, jede i govori.

– Treba obratiti pažnju na to kako dete diše i žvaće, da li tokom noći hrče i drži otvorena usta, da li se ujutru budi sa suvim ustima, žvaće li podjednako na obe strane, jede li zatvorenih usta ili mljacka. Sve to može da ukaže na problem u razvoju orofacijalnog sistema – kaže dr Katarina Murgulj.

Kada dete spava otvorenih usta, roditelji najčešće pomisle na treći krajnik. Ipak, mogući razlozi su i otežano disanje kroz nos, devijacija nosne pregrade, nedovoljno razvijena vilica, slabost mišića ili nepravilan položaj glave tokom spavanja. Zato je nekada, pored stomatologa, potreban i pregled specijaliste otorinolaringologije.

Položaj glave, vrata i čitavog tela takođe je važan, jer razvoj vilica ne treba posmatrati odvojeno od držanja tela i disanja.

Mekana hrana ne podstiče dovoljno razvoj vilica

Žvakanje nije važno samo za usitnjavanje hrane. Ono aktivira mišiće i druge strukture koje učestvuju u rastu i razvoju vilica. Problem je što deca danas često jedu pretežno mekanu, usitnjenu ili pasiranu hranu, koju gotovo da ne moraju da žvaću.

– Vilica, kao i sve drugo u organizmu, mora da se uposli. Kada je „ulenjimo“, ona ne može pravilno da se razvija. Deca su navikla da dva puta sažvaću hranu i progutaju je, a mišići i druge strukture vilice tako ne dobijaju dovoljno podsticaja – ističe dr Murgulj.

Uvođenje hrane odgovarajuće teksture treba uskladiti sa uzrastom, razvojem deteta i preporukama pedijatra. Kada dete bude spremno, korisno je podsticati ga da samostalno grize i temeljno žvaće, umesto da mu se sva hrana dugo pasira ili secka na veoma sitne komade.

Nepravilan zagrižaj i nedovoljno razvijene vilice mogu da otežaju žvakanje, gutanje i pravilan izgovor glasova. Ako dete zbog karijesa prerano izgubi mlečne zube, problem može postati još izraženiji, pa je očuvanje zdravlja mlečnih zuba važan deo pravilnog razvoja.

Palac i duda mogu da promene ne samo položaj zuba

Sisanje palca, dugotrajno korišćenje cucle, guranje jezika, grickanje usana, pa čak i navika držanja jastuka ili ćebeta u ustima mogu vremenom da utiču na položaj zuba i razvoj vilica.

– Najvažnije je koliko često i koliko dugo dete koristi dudu ili sisa palac. Nije isto ako se duda koristi samo pri uspavljivanju i ako je detetu u ustima tokom celog dana, pa ono preko nje pokušava i da govori. Najmanji je problem ako se pomere samo zubi. Ako se utiče na razvoj vilice, može da nastane ozbiljniji funkcionalni problem – upozorava doktorka.

Pre početka korekcije potrebno je ukloniti naviku koja je doprinela nastanku nepravilnosti. U suprotnom, terapija neće dati očekivani rezultat.

Dr Murgulj skreće pažnju i na izbor dude i flašice. One ne bi trebalo da se kupuju samo prema izgledu, boji ili popularnosti, već moraju da odgovaraju uzrastu i razvoju deteta. Važno je i da se redovno menjaju.

Zašto ne treba čekati da izniknu svi stalni zubi

Ako dete redovno posećuje stomatologa, moguća nepravilnost može da se primeti pre nego što postane izražena. Posebno je važan period oko pete, šeste i sedme godine, kada počinje smena mlečnih zuba.

Zanimljivo je da savršeno poređani mlečni zubi bez razmaka nisu uvek dobar znak. Stalni zubi su veći, pa mali razmaci između mlečnih zuba najčešće pokazuju da će za njih biti dovoljno mesta. Ako prostora nema, može se očekivati teskoba i nepravilan položaj stalnih zuba.

– Ne treba čekati da svi stalni zubi izniknu, jer je kod nekih stanja potrebno reagovati ranije. Funkcionalni i mobilni aparati mogu da pripreme vilicu za kasniju terapiju. Na razvoj vilice možemo najbolje da utičemo dok dete raste, a posle određenog uzrasta mogućnosti njenog širenja postaju znatno ograničenije – objašnjava dr Murgulj.

Kada se koriste mobilne a kada fiksne proteze

Mobilni aparati najčešće se primenjuju dok dete ima mlečne zube ili tokom njihove smene, dok su fiksni aparati prvenstveno namenjeni stalnim zubima. Ipak, ne postoji jedan uzrast koji važi za svako dete, jer se brzina rasta i smene zuba razlikuje.

Kada se terapija sprovodi tokom rasta, moguće je usmeravati razvoj vilica, a ne samo ispravljati položaj zuba. Kod odraslih se položaj zuba takođe može uspešno korigovati, ali je nakon terapije veoma važno nošenje retencionih aparata kako se zubi ne bi vratili u raniji položaj.

Kako izgledaju prvi pregledi najmlađih pacijenata, koje navike roditelji nehotice podstiču, kada se koriste mobilni, a kada fiksni aparati i kakve posledice može da ostavi zakasnelo lečenje, saznajte u celom razgovoru sa dr Katarinom Murgulj na YouTube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)