Disanje je ritmički proces udisanja vazduha (kiseonika) i izdisanja ugljen-dioksida iz pluća. Ova razmena kiseonika i ugljen-dioksida naziva se respiracija (disanje), što je od vitalnog značaja za ćelijsku funkciju i proizvodnju energije. Iako je to prirodan proces ljudskog tela, moguće je napraviti neke greške pri disanju. Mnogi ljudi, namerno ili nenamerno, mogu imati loše navike disanja kao što je disanje na usta ili plitko disanje. One mogu povećati rizik od suvih usta, stresa, stezanja u grudima i kratkog daha, što može značajno uticati na opšte blagostanje.
Loše navike disanja
Da bismo poboljšali obrazac disanja treba da izbegavamo sledeće loše navike disanja
1. Disanje na usta
Disanje na usta može dovesti do raznih zdravstvenih problema. Disanje na usta zaobilazi nazalne prolaze, koji su dizajnirani da filtriraju, zagrevaju i vlaže vazduh pre nego što stigne do pluća. Prema studiji koju je objavio BMC Sports Science, Medicine, and Rehabilitation, rezultat disanja na usta tokom noći mogu biti suva usta, upale grla, loš zadah i povećane podložnosti infekcijama. Vremenom, disanje na usta takođe može doprineti problemima sa zubima, problemima sa spavanjem, pa čak i strukturnim promenama na licu, posebno kod dece.
Mnogi ljudi po navici plitko dišu što dijafragmu ne zahvata u potpunosti.
– Plitko disanje često uključuje korišćenje mišića grudnog koša umesto dijafragme, što dovodi do smanjenog unosa kiseonika i loše razmene gasova – kaže dr Manjusha Agarwal, internista. To može dovesti do umora, povećanog nivoa stresa i loše koncentracije. Duboko dijafragmalno disanje, gde se stomak podiže kada udišemo i spušta kada izdišemo, obezbeđuje da više kiseonika ulazi u krvotok, podstičući opuštanje i bolju fiziološku funkciju.
3. Disanje kroz grudni koš
Disanje kroz grudni koš, slično plitkom disanju, ograničava količinu vazduha koja stiže do donjih delova pluća. Ovaj neefikasan obrazac disanja može izazvati nedostatak kiseonika u telu, doprinoseći stresu i anksioznosti. Vremenom, disanje kroz grudni koš može povećati napetost u ramenima i vratu. Vremenom, disanje kroz grudni koš može doprineti napetosti, glavobolji, kašljanju, stezanju u grudima i kratkom dahu.
4. Prekomerno disanje (hiperventilacija)
Hiperventilacija ili prebrzo i duboko disanje može poremetiti ravnotežu kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Više je reakcija na stres nego navika. Međutim, ako se dozvoli da se nastavi, može postati navika.
– Ova neravnoteža može dovesti do simptoma kao što su vrtoglavica, trnjenje u ekstremitetima i kratak dah – kaže dr Agarwal. Prekomerno disanje često je odgovor na anksioznost ili paniku i može da pogorša ova osećanja. Ljudi takođe mogu doživeti simptome kao što su utrnulost i trnjenje u rukama i oko usta.
5. Zadržavanje daha
Zadržavanje daha, svesno ili nesvesno, može biti štetno po zdravlje. Ovo se često dešava u trenucima intenzivne koncentracije, stresa ili čak tokom razgovora. Zadržavanje daha može dovesti do povećanja nivoa ugljen-dioksida u krvi, izazivajući vrtoglavicu, glavobolju i povećan stres. U stvari, ako predugo zadržavamo dah, to može dovesti do nepravilnog rada srca i može izazvati probleme sa bubrezima i jetri.
Kako da dišemo pravilno
Da bismo poboljšali disanje i funkcije bubrega i pluća treba da:
– Vežbamo dijafragmalno disanje
Aktivirajte dijafragmu dubokim disanjem u stomak. Stavite jednu ruku na grudi, a drugu na stomak. Dok udišete, stomak treba da se podigne više od grudi. Ova tehnika povećava unos kiseonika i podstiče opuštanje.
Pokušajte da dišete kroz nos što je više moguće. Ovo promoviše sporiji, kontrolisaniji obrazac disanja, što može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju razmene kiseonika.
– Tehnike svesnosti i opuštanja
Bavite se aktivnostima kao što su joga, meditacija ili tai či, koje naglašavaju pravilne tehnike disanja i mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju obrazaca disanja.
– Budite hidrirani
Adekvatna hidratacija pomaže u održavanju sluzokože u respiratornom sistemu, čineći disanje lakšim i efikasnijim. Zato tokom dana pijete puno vode.
– Redovno vežbajte
Fizička aktivnost povećava kapacitet pluća i promoviše efikasno disanje. Vežbe treba da budu aerobne koje prirodno podstiču dublje disanje.
Uključivanjem ovih saveta u svoju svakodnevnu rutinu, možemo poboljšati efikasnost disanja, svoje fizičko zdravlje i promovisati osećaj smirenosti i blagostanja.
