U poslednjih desetak godina povećan je broj dece koja imaju koja imaju govorno-jezičke smetnje. Prema nekim istraživanjima od 60 do 80 odsto dece uzrasta od jedne do šest godina ima neki od govornih poremećaja, kaže logoped iz Razvojnog savetovališta Doma zdravlja „Novi Sad“ Divna Vukašinović.
Ne progovaraju do treće godine
Decu kod logopeda upućuju pedijatri kada uoče potrebu za tim, kao i vaspitači iz predškolskih ustanova. Prema rečima naše sagovornice, decu mogu da dovedu i roditelji, ako posumnjaju da nešto nije u redu.
– Sve je više i dece koja ne progovore pre druge ili treće godine, a više je i dece koja imaju govorno-jezičke smetnje. To je postalo zabrinjavajuće i potrebno je i da se roditelji edukuju i znaju šta treba da rade kako bi se to popravilo i pomoglo deci – kaže Vukašinović.
Alarmantno kašnjenje progovaranja
Roditelji bi trebalo da zajedno sa decom gledaju crtani film, te da zajedno komentarišu, a ti crtani treba da budu primereni uzrastu deteta.
– Kašnjenje progovaranja je alarmantno, a mnogo dece je ekranizovano. To znači da su izloženi ekranima od ranog uzrasta, što utiče kako na govorno-jezički tako i na emocionalni razvoj. Roditelji u nekim slučajevima već sa šest meseci izlažu decu ekranima, a to su kompjuter, lap top, telefon, tablet ili televizor. Do druge godine ne bi trebalo uopšte da budu izloženi ekranima, pa čak i do treće. Od treće do šeste godine to može da bude jedan sat dnevno, a kasnije, sve do 18. godine, dva sata dnevno – objašnjava Vukašinović.
I bebe drže telefon
Naša sagovornica podseća da deca uče da govore i tako što gledaju izraz lica roditelja, odnosno izgled govorno-jezičkog aparata. Ukoliko se ukinu ekrani, kod deteta se vidi napredak već posle tri meseca.
– Nije retko videti bebu u kolicima koja drži telefon. Mi smo uzor deci i ne treba očekivati da oni to neće raditi, ako vide nas da istu stvar činimo. To direktno utiče na razvoj govora. Mozak deteta se najintenztivnije i najbrže razvija do treće godine, a govor se uči tako što dete gleda i sluša, a ekran im ne daje odgovor, sa njim nema komunikacije i dete ćuti. Vremenom se dete sve više povlači u sebe, ne komunicira ni sa vršnjacima. To su prebrzi impulsi koji se smenjuju – istakla je Vukašinović.
Problem sa pažnjom
Roditelji su bliski saradnici sa terapeutima, jer svakodnevno rade sa decom. Ispravljanje govora deteta zavisi od samog deteta, ali i od toga koliko se radi sa njim. Divna Vukašinović ističe kako je jako bitna podsticajna sredina, kao i da je važno da se roditelji jave čim primete neki problem, pa makar samo da dobiju savet. Ona napominje kako je jako važno da se posmatra kompletan razvoj deteta, psiho-motorni, emocijalni i socijalni i govorno-jezički.
– Deca koja imaju između jedne i šest godina kod nas dolaze zbog izgovora glasova, problema sa pažnjom, kašnjenja u progovaranju, a najčešće dolaze između treće i šeste godine. Dete će prevazići problem uz adekvatnu stimulaciju i rad– objašnjava Vukašinović.
Više govornih poremećaja nego ranije
– Mnogo je više govornih poremećaja danas nego ranije, ali sada roditelji mnogo više vremena provode na poslu, primorani su na to, po ceo dan ih nema i deca su sve više izložena ekranima, manje se kreću, a istraživanja su za dečji razvoj veoma važna. I za vreme jela dete treba da se usredsredi na obrok, a ne na ekran, treba da se priča o ukusima. Ako gledaju u ekran dok jedu, onda ni ne žvaću hranu, samo je gutaju. Uslovi savremenog života su se promenili – napomenula je Vukašinović.
Logopedi sarađuju sa defektolozima i psiholozima i svako dete prođe razgovor i testiranje kod psihologa.
Terapija govora se ne završava u ordinaciji
U Razvojnom savetovalištu novosadskog doma zdravlja rade dva logopeda, tri psihologa, jedan defektolog i jedan pedijatar. Divna Vukašinović kaže kako se trude da svima izađu u susret, ali je jako povećan broj dece sa psiho-motornim problemima, problemima pažnje i govora, te se nekada dolasci dogovaraju po mesec ili dva unapred.
– Roditelji dobijaju savet i šta treba da rade kada su kući. Terapija govora se ne završava u ordinaciji, već se radi i kod kuće. To dobro funklcioniše, jer su roditelji prvi i najbitniji saradnici – kazala je Vukašinović.
Važno je ispraviti govor pre škole
Na nepravilan govor može da utiče to što deca gutaju hranu, a ne žvaću je, što dugo koriste cuclu i flašicu, sisaju prst.
– Veoma je važno da do polaska u školu deca isprave govor, da izgovaraju sve glasove, da imaju fond od 2.000 reči, da imaju dobru pažnju, razvijenu finu motoriku, da znaju da drže olovku, da imaju dobro opšte znanje, kao i spoosobnosti za adekvatno savladavanje čitanja i pisanja. Bitan je emocionalni razvoj, da bi dete moglo na pravi način da prate nastavu, kao i socijalna integracija sa drugom decom – ističe Vukašinović.
Ekranizacija najodgovornija za probleme govora
– Najviše ipak utiče ekranizacija i to što roditelji ne provode dovoljno vremena sa decom. Ali takvi su uslovi života i na to ne može da se utiče, stoga mora da se radi na tome – zaključila je sagovornica eKlinima portala DivnaVukašinović, logoped.
