Zubi beba čije su majke pod jakim stresom - izbijaju ranije, dokazala nova studija

Zubi beba majki pod stresom izbijaju ranije, pokazala je studija čiji su rezultati objavljeni u časopisu Frontiers in Oral Health. Naime, sada su istraživači iz SAD prvi put pokazali da još jedan faktor može da ubrza vreme nicanja zuba - stres majke tokom trudnoće.

Mlečni zubi počinju da se razvijaju u materici oko 6. nedelje trudnoće

Deca imaju 20 mlečnih zuba, po 10 u svakoj vilici. Ovaj set zuba je važan za žvakanje i govor i pomaže u održavanju prostora za sledeći set od 32 stalna zuba. Mlečni zubi počinju da se razvijaju u materici oko 6. nedelje trudnoće i postepeno izbijaju - „niču“ između šestog meseci i treće godine nakon rođenja. Međutim, postoje značajne varijacije u ovom periodu vremenu, zbog genetike, geografije i opšteg zdravstvenog stanja i nutritivnog statusa odojčeta.

Preporučujemo

Sada su istraživači iz SAD prvi put pokazali da još jedan faktor može da ubrza vreme nicanja zuba - stres majke tokom trudnoće. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Frontiers in Oral Health.

- Ovde pokazujemo da su viši nivoi hormona koji imaju veze sa stresom kod majke, posebno kortizola tokom kasne trudnoće u vezi sa ranijim nicanjem mlečnih zuba kod odojčeta - objašnjava autorka studije dr Ying Meng, profesorka na School of Nursing of the University of Rochester u SAD.

Problemi sa nicanjem zuba

Dr Meng i njene kolege proučavali su grupu od 142. majke u SAD iz socioekonomski ugroženih sredina, koje su bile trudne između 2017. i 2022. godine i upisane preko University of Rochester's Medical Center. U kasnom drugom i trećem tromesečju trudnoće, svaka žena je dala uzorak pljuvačke, u kojem je merena koncentracija hormona kortizola, estradiola, progesterona, testosterona, trijodotironina i tiroksina.

Sva deca u studiji rođena su u terminu. Nakon jednog, dva, četiri, šest, 12, 18 i 24 meseca nakon rođenja, svaki par majka-dete posetio je kliniku, gde su stomatolozi procenili koji su mlečni zubi izbili.

Oko polovine (53 odsto) majki bilo je zaposleno, a 60 procenata imalo je srednjoškolsko obrazovanje ili niže. Za većinu (76 odsto) sadašnje dete nije bilo prvo, dok većina (59 odsto) nije dojila 6 meseci nakon porođaja. Približno polovina (52 procenata) dece bila su Afroamerikanci.

Sva deca su imala nekoliko izniklih zuba - između tri i 20 - do 18. meseca starosti

Do šestog, odnosno 12. meseca starosti, 15 odsto dece imalo je između jednog i šest izniklih zuba, dok je 97,5 procenata imalo između jednog i 12 zubića. Sva deca su imala nekoliko izniklih zuba - između tri i 20 - do 18. meseca starosti, dok je do 24. meseca 25 procenata dece imalo svih 20 zuba.

Kod 2,7 odsto dece, iznenadni nagli porast dogodio se između 12. i 18. meseca, dok je ostatak dece pokazao kontinuiraniji obrazac izbijanja. Ali, čak i kod ovog drugog, obrazac izbijanja je bio nedosledan i nepravilan, tako da broj zuba deteta pri najranijim posetama nije predvideo broj pri kasnijim posetama.

Tokom trudnoće, 36,6 procenata žena imalo je dijagnozu depresije ili anksioznosti, ali takva dijagnoza nije bila u vezi sa nivoima njihovih hormona ili brojem izniklih zuba njihove dece u bilo kom trenutku. Koncentracije hormona su snažno zavisile od majke - žene su imale tendenciju da imaju ili više ili niže od prosečnih koncentracija svih šest proučavanih hormona istovremeno.

Bebe majki sa višim nivoom kortizola imala su 4 zuba više 

Važno je napomenuti da su žene sa višim nivoima hormona stresa kortizola u pljuvački imale potomstvo sa većim brojem izniklih zuba do 6 meseci starosti. Na taj način, bebe majki sa najvišim nivoom kortizola imale su u proseku četiri zuba više u ovom uzrastu nego bebe majki sa najnižim nivoima kortizola.

- Visok nivo kortizola kod majke tokom kasne trudnoće može promeniti rast fetusa i metabolizam minerala, uključujući regulaciju nivoa kalcijuma i vitamina D – oba su neophodna za mineralizaciju kostiju i zuba. Takođe je poznato da kortizol utiče na aktivnost takozvanih ćelija osteoblasta i osteoklasta, odgovornih za izgradnju, oblikovanje i remodeliranje kostiju - objasnila je dr Meng.

Ovi rezultati su dodatni dokaz da prenatalni stres može da ubrza biološko starenje kod dece. Prevremeno izbijanje zuba stoga bi moglo da posluži kao rani znak upozorenja na ugrožen oralni razvoj i opšte zdravlje novorođenčeta, koje ima veze sa socioekonomskom deprivacijom i prenatalnim stresom, smatra dr Meng.

(eKlinika.rs)