Hronični stres vidi se kao u ogledalu na osnovu 7 znakova

Problem je kada stres postane hroničan, kada se sa njim budimo i odlazimo na spavanje

Stres je sastavni deo života, promena. Brinemo zbog najbližih, zdravlja, novca, problema na poslu. Kada je dobro doziran stres može da bude dodatno gorivo koje će da nam pomogne da brže dođemo do rešenja. Problem je kada stres postane hroničan, kada se sa njim budimo i odlazimo na spavanje. Ovakav stalni stres narušava i fizičko i psihičko zdravlje i otvara put razvoju hroničnih bolesti.

Nije formalna medicinska dijagnoza

Hronični stres je posledica nekontrolisanog izlaganja stresnim situacijama. U ovakvim uslovima razvija se stanje napetosti ili stalnog očekivanja nekog potencionalno lošeg scenarija. Sam hronični stres nije formalna medicinska dijagnoza, ali je stanje koje može da bude okidač anksioznog poremećaja, depresije, nesanice ili sindroma izgaranja (burnout), objašnjava, lekar opšte prakse, dr Michael Zemenides.

Dr Zemenides objašnjava da postoji nekoliko načina na osnovu kojih lako možemo da otkrijemo da li smo u stanju hroničnog stresa. Zdravstveni radnici procenjuju hronični stres na osnovu simptoma, životnih navika pacijenta i ponekad fizičkih pokazatelja, kao što su krvni pritisak, promene u težini ili nivo hormona.

Kardiovaskularni efekti – ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak

Stresne epizode izazivaju reakciju ‘bori se ili beži’, tokom koje se telo oslobađa hormone poput kortizola i adrenalina, koji različito deluju, objašnjava Zemenides.

- Kada je reč o kardiovaskularnim simptomima, može doći do osećaj da srce neobično brzo kuca ili "preskače", a krvni pritisak raste - navodi doktor.

Napetost ili bol u mišićima

Mišićna napetost je čest pratilac stresa koji drži mišiće u poluskupljenom stanju, naročito u predelu vrata, ramena i leđa.

Tenzione glavobolje

Ova napetost mišića vrata ili ramena može da izazove tenzione glavobolje. Pacijenti osećaju kao da ih nešto steže u predelu potiljka slepoočnica, čela. Bol je tup i neprijatan i zahvata obe strane glave.

- Stres takođe može dovesti do poremećaja sna i dodatno doprineti razvoju tenzionih glavobolja - smatra dr Zemenides. Skoro polovina pacijenata koji pate od ove vrste glavobolje tvrde da su stres ili glad glavni uzročnici.

Problemi sa varenjem

Stomačne tegobe kao što su zatvor, dijareja, nadimanje, česti su u stanjima hroničnog stresa.

- Kada je telo pod stresom nastoji u što većoj meri energijom snabde mišiće i mozak, pa tek potom stomak. Sve može da uspori zato peristaltiku (pokrete creva), a u ovakvim okolnostima bakterije u crevima duže fermentišu hranu, dolazi do gasove i nadutosti - navodi dr Zemenides.

Stalna anksioznost ili razdražljivost

Hronični stres jako deluje na emocije i naše psihičko stanje. Možda ćemo primetiti da smo u većoj meri razdražljivi, ljutiti, plačljivi, stalno zabrinuti ili uplašeni. Sve ovo može da ima loš uticaj na kvalitet života i da nas onesposobi u racionalnom promišljanju i odlučivanju, navodi Zemenides.

Osip na koži

Upale povezane sa stresom i hormonske promene mogu da uslove pojačanu osetljivost kože i ponekad izazovu koprivnjaču ili osip, kaže Zemenides.

Promene u apetitu

Dugotrajna izloženost stresu može da promena navike u ishrani , da dovede do gojenja ili gubitka kilograma.

- Pojedine osobe gube apetit i slabe, dok neko pokušava da jak stres umiri obilnim obrocima, obično sa dosta nezdravih masnoća, soli, šećera - objašnjava Zemenides.

Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć?

Savet je da potražimo stručno mišljenje ako simptomi predugo traju i ometaju svakodnevni život, kaže Zemenides.

- Ukoliko glavobolje,lupanje srca, nesanica ili problemi sa varenjem ne prolaze i ako ne možete da pronađete način da ih kontrolišete, svakako se obratite lekaru. Prepoznavanje okidača je ključno. Vođenje dnevnika nivoa stresa i identifikovanje određenih situacija koje izazivaju jak stres, može da nam pomogne da se psihički na pravi način pripremimo i da znamo kako da najbolje reagujemo u stresnim okolnostima. Da savladamo stres sa što manje organskg ili /i psihičkog opterećenja - kaže Zemenides.