Stres je neizbežan „začin“ života, ima ga na ulici, u porodici, poslu, nekada može da bude pokretač ozbiljnih bolesti. Stručnjaci podsećaju da se često iza upornog oslabljenog imuniteta, srčane mane ili čak i moždanog udara, krije samo stres. Zbog stresa se u Evropi godišnje dogodi pet miliona nesreća na poslu, pola miliona pokušaja samoubistva i 48.000 samoubistava. Istraživanja pokazuju da je oko dve trećine građana Srbije ili više od 60 odsto, pati od hronične iscrpljenosti, uzrokovane stresom na poslu.
Zbog stresa na bolovanje
Pritisci, rokovi, velika odgovornost, težak posao, neki su od simptoma stresa na poslu, ali i sindroma izgaranja na poslu, „burnout“ sindrom, koji će, prema odluci Svetske zdravstvene organizacije, sledeće godine postati dijagnoza. To praktično znači da ćete zbog premora na poslu i zvanično moći da odete kod doktora i otvorite bolovanje. Naravno, problem je što većina zaposlenih naročito u privatnom sektoru često radi i pod temperaturom, pa njima preostaje samo da pokušaju da se izbore sa stresom na radnom mestu.
– Stanje stresa na radnom mestu može se definisati kao niz štetnih fizioloških, psiholoških i bihejvioralnih reakcija, u kojima zahtevi posla nisu u skladu sa sposobnostima, mogućnostima i potrebama pojedinca. Stres na poslu rezultat je interakcije zaposlenih i karakteristika posla – za portal eKlinika objašnjava zdravstveni saradnik Odeljenja za naučno istraživački rad Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, pedagog Tanja Rakić.
Koliko su zaposleni u Srbiji izloženi stresu?
Rezultati istraživanja Evropske agencije za sigurnost i zaštitu zdravlja na radu (EU-OSHA) jasno pokazuju koliko je stres na radnom mestu ozbiljan problem, objašnjava Rakić.
– Stres na radnom mestu prisutan je kod svakog trećeg zaposlenog u EU ili 41,2 miliona, od 50 do 60 odsto svih izgubljenih radnih dana je posledica stresa na poslu. To znači gubitak najmanje 20 milijardi evra godišnje. Zbog stresa se godišnje dogodi pet miliona nesreća na poslu, pola miliona pokušaja samoubistva i 48.000 samoubistava. Manji deo organizacija na evropskom nivou ima Procedure za upravljanje stresom na radnom mestu, uznemiravanjem i nasiljem, navodeći osetljivost teme i nedostatak stručnosti kao glavne razloge – objašnjava sagovornica eKlinika portala Tanja Rakić.
Neka istraživanja, u kojima je učestvovalo oko 18.000 ispitanika u 9 zemalja, pokazuju da je više od polovine Evropljana doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu, ili nešto slično, ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema. Prema navodima Instituta za istraživanje tržišta Kantar helt sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto).
Stres snažno oštećuje i telo i psihu
Najčešći psihološki simptomi stresa su nezadovoljstvo poslom, napetost, anksioznost, razdražljivost, pojačani strah zaposlenih da neće zadovoljiti, gubitak posla, finansijska propast. Kod zaposlenih izloženih stresu uočava se i pad koncentracije, problemi sa snom, bezvoljnost i opšte stanje pada motivacije. Na fizičkom nivou stres se manifestuje malaksalošću, gubitkom ili rastom apetita, ubrzanim pulsom, mišićnom tenzijom, mučninom i glavoboljom.
– Stres je snažno, intenzivno iskustvo, prati bilo koju bitnu promenu u životu koja narušava ravnotežu i postavlja nove zahteve za prilagođavanjem. Ispoljava se kao osećanje uznemirenosti, a pogađa i najsmirenije ljude. Najbolje je ako stres možemo izbeći ili ga neutralisati, ali kada je to nemoguće nastaje „borba“ protiv stresa ili ublažavanja njegovih posledica. Kod ljudi postoje značajne individualne razlike u reakcijama na stres, pa je stoga neophodno odrediti odgovarajuće strategije suočavanja sa stresom, obezbediti socijalnu podršku i imati saznanja kojem tipu ličnosti pripadamo – objašnjava Rakić.
Okidač za niz reakcija
Sagovornica eKlinika portala dodaje da čovek podatke o spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini dobija putem receptora koji se nalaze u čulnim organima. Različitim nadražajima stvaraju se nervni signali koji vode do određenih oblasti u mozgu gde se ti podaci obrađuju.
– Ukoliko je naš organizam duže vreme izložen stresu, dešava se da sistemi koji su podložni reakcijama koje izaziva stres zadobijaju trajna oštećenja. Neki od najopasnijih zdravstvenih problema koji nastaju usled prevelikog izlaganja stresu su srčani i moždani udar. Stres u većim količinama, izaziva i pad imunološkog sistema, čineći organizam podložnim mnogobrojnim infekcijama. Česti problemi su i slabljenje pamćenja, nervoza, razdražljivost, depresija, nezadovoljstvo i anksioznost – naglašava Tanja Rakić.
Kako prekovremeni rad utiče na zaposlene?
Nedavno istraživanje SZO pokazalo je da je prekovremeni rad najveći okidač za urušavanje zdravlja. Ljudi koji rade 55 ili više sati nedeljno imaju 35 odsto veće šanse da umru od moždanog udara u poređenju sa onima koji rade 40 sati nedeljno. Tanja Rakić navodi da postoje mnogi uzroci stresa, koje možemo svesti na one koji proizilaze iz prirode samog posla i one koji su vezani za međuljudske odnose na radnom mestu.
– Najčešći uzroci stresa na radnom mestu dolaze iz same radne uloge koju zaposleni ima. Radnik koji ima nejasnu radnu ulogu, čiji opseg aktivnosti i domeni rada nisu jasno definisani, ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim hroničnim stresom. Tome doprinosi i obavljanje zadataka koji su u međusobnom neskladu, što stvara unutrašnju tenziju sa kojom zaposleni ne može da izađe na kraj. Osim unutrašnjih konflikata, izvor stresa predstavljaju i međusobni konflikti i loša klima u organizaciji. Istovremeno delovanje većeg broja stresora brže iscrpljuje adaptivne mehanizme i lakše dovodi do štetnih posledica – naglašava za eKlinika portal Tanja Rakić.
Na udaru oni koji su usmereni na rad s ljudima
Najugroženije profesije su one koje su primarno usmerene na rad sa ljudima kao što su lekari i ostalo medicinsko osoblje, socijalni radnici. Na udaru su i radna mesta koja podrazumevaju velike odgovornosti i upravljanje brojnim ljudstvom.
– Teški radni zadaci, kratki rokovi za njihovo obavljanje, kao i zahtev da se istovremeno radi više stvari čest je uzrok uznemirenosti. Nejasno definisani prioriteti na radnom mestu razlog su da se lako stiče utisak da je nemoguće sve postići i da su zaposleni preopterećeni. Loša komunikacija se odražava direktno na izvršenje radnog zadatka jer se zbog toga gube važne informacije, što vodi znatno lošijim poslovnim rezultatima. Mladi ljudi, na početku karijere, rado dolaze na posao koji vole, žele da uče i retko su pod velikim stresom. Ljudi koji su pred penzijom sigurno su pod velikim stresom, ako postoji mogućnost da zbog velikih promena u radnoj organizaciji ostanu bez posla – navodi Rakić.
Stres može biti i izazov
Kod ljudi postoje značajne individualne razlike u reakcijama na stres. Stručnjaci navode da se stres može savladati dobrim fizičkim zdravljem, pozitivnim verovanjima, socijalnim veštinama, ali i materijalnim mogućnostima i socijalnom podrškom.
– Da li će nešto biti doživljeno kao stres, zavisi i od shvatanja situacije pred kojom se nalazimo. Neki zadatak jedna osoba može videti kao nemoguću misiju i zbog toga pasti u očaj, dok za drugu isti zadatak može biti izazov i delovati kao pokretač. Najefikasniji način redukcije stresa jeste promena odnosa prema onome što nas stresira. Promena životne filozofije koja stoji u osnovi naših bihejvioralnih i emocionalnih reakcija, predstavlja najznačajniji faktor u redukciji stresa. Potrebno je preispitati lični odnos prema onome što nam se dešava na poslu i usvojiti konstruktivnu životnu filozofiju – ističe Tanja Rakić.
Kako smanjiti ili ublažiti stres?
S druge strane, na organizacionom nivou, poslodavci bi mogli da ublaže simptoma stresa kod svojih zaposlenih. Kako navodi naša sagovornica to će učiniti ukoliko mogu da obezbede odgovarajuće radno okruženje
– To bi moglo značiti da zaposlene treba adekvatno motivisati i nagrađivati, pružati im socijalnu podršku, davati više slobode i autonomije u radu. Stres se može smanjiti i ublažiti i osiguravanjem odgovarajućih informacija zaposlenim, učestvovanjem zaposlenih u sprovođenju promena, davanju garancija protiv gubitka posla, utvrđivanjem korisnih običaja i neformalnih odnosa, konsultovanjem zaposlenih, izgradnjom poverenja kod saradnika – za čitaoce eKlinika portala navodi neke od primera Tanja Rakić.
Kako prepoznati i pomoći osobama koje su pod stresom?
Pedagog Tanja Rakić dodaje i da tehnike opuštanja, vežbe disanja, rekreacija, mogu doprineti ublažavanju simptoma stresa, ali ne predstavljaju trajno rešenje problema.
– Najteže je identifikovati nivo stresa i prepoznati ljude u organizaciji koji osećaju visoki nivo stresa. Ipak, moguće ih je prepoznati po nekim simptomima kao što su visoki krvni pritisak, lupanje srca, želudačno-crevni problemi, stalni umor, slabost, neraspoloženje, povećana agresivnost, preterano korišćenje alkohola, temperamentni ispadi pojedinaca, neumerenost u jelu, visoki nivo hronične zabrinutosti. U ovoj fazi stresa promena radnog mesta, ukoliko za to postoji mogućnost, može biti ispravna odluka – savetuje Tanja Rakić i ističe da i ovakvi simptomi zahtevaju stručnu medicinsku pomoć različitih specijalnosti, lekara, psihologa i psihoterapeuta. Stručnjaci savetuju da ako je moguće pokušate da ublažite stres, druženjem s prijateljima, nekom aktivnošću koja vas opušta ili pešačenjem u prirodi.
