Naslovna / Psihologija

Zašto previše jedemo dok smo pod stresom i šta možemo da učinimo kako bi to prekinuli

Priredio/la: I. V.|13:00 - 25. 08. 2021.

Unos hrane pod stresom ne mora uvek da bude loša stvar, jer to je način na koji vam telo govori da mu nešto treba, da želi da se oseća dobro, ali, u nekom trenutku to će početi da smeta

stres i hrana- ishrana pod stresom- vrste stresa Biohemijski, „stresna ishrana“ je kada naše telo jede zbog povećanja kortizola (hormona stresa) Foto: Shutterstock

Ako niste posegli za vanglicom za mešenje kolača, smrznutom picom ili vrećicom od dva kilograma kokica/čipsa tokom raskida, završetka fakulteta, dok ste spremali važnu prezentaciju za posao ili tokom globalne covid 19 pandemije, vama treba čestitati, poručuju stručnjaci. Vi ste jedna od možda 12 osoba (gruba procena) koje su imune na ovaj prirodni, biološki i psihološki fenomen. Međutim, ako ste se ikad našli pod stresom, bilo povremeno ili naizgled 24 sata dnevno, dobro došli. Na ovu temu može mnogo da se priča.

Šta tačno znači „jedem zbog stresa“ ili „stresna ishrana“?

Jednostavno rečeno, konzumiranje previše hrane zbog stresa ili „stresna ishrana“ je „čin kada neprestano jedete dok ste pod stresom i u hrani tražite utehu“, smatraju stručnjaci.

Biohemijski, „stresna ishrana“ je kada naše telo jede zbog povećanja kortizola (hormona stresa). Kortizol izaziva žudnju za užitkom ili za slatkom ili slanom hranom – objašnjava dr Lisa Mastela. Kada smo pod stresom, kako kaže, naše telo oslobađa kortizol, koji pokreće oslobađanje glukoze (poznate i kao brzo dostupna energija koja je uskladištena u našem telu). To je zato što je, „u evolucionom smislu odgovora na stres našem telu je potrebna glukoza da podrži naše mišiće koji beže od tog metaforičkog „lava koji nas juri“ – objašnjava dr Mastela.

Dakle, naše telo pod stresom reaguje po sistemu „Hej! Moram da trčim! Treba mi glukoza!“ a kortizol na to odgovara: „Imam te!“, slikovito predstavlja ovu pojavu dr Mastela. Zatim, pošto odjednom trošimo zalihe glukoze tokom kišnih dana, naš mozak misli da moramo što pre da pojedemo hranu sa visokim sadržajem glukoze i posežemo za hranom bogatom glukozom, poznatim i kao slatkiši ili ugljeni hidrati.

Stalno unošenje hrane pod stresom je vrsta emocionalnog hranjenja

Konzumiranje hrane pod stresom je svakako jedna vrsta emocionalnog hranjenja, ali situacija nije uvek ista.

– Ne bih krivila kortizol za sve oblike emocionalnog hranjenja. U drugim slučajevima mogli biste ukazati na potrebu mozga za neurotransmiterima dobrog osećaja, poput dopamina (jedne od hemikalija odgovornih za vežbanje). Ovo je jedan od razloga zašto se okrećemo hrani tokom stresa ili emocionalnih nelagoda. Jedenje izaziva oslobađanje dopamina, koji vas umiruje i čini da se osećate srećno – objašnjava Lisa Hayim, osnivač programa Fork the Noise, koji se fokusira na svesnost i edukaciju o ishrani.

Ne mislim da je „stresna ishrana“ loša stvar. To je način na koji vam telo govori da mu nešto treba. Želi da se oseća dobro. Želi udobnost koju hrana pruža – kaže dr Mastela.

Kada konstantno grickanje pod stresom postaje razlog za zabrinutost?

– Kada ljudi pokušavaju da ublaže osećaj stresa hranom umesto da se nose sa stresom. Nema apsolutno ništa loše u tome da želite da se osećate bolje u stresnoj situaciji – a uz kolačić ili sladoled možete se osećati bolje. Ali, takođe morate da naučite da se nosite sa stresom, jer u nekom trenutku se zbog hrane nećete osećati bolje – objašnjava dr Mastela.

Ishrana pod stresom ili grickanje zbog dosade

Konzumiranje hrane pod stresom podrazumeva zadovoljavanje potreba kortizola, dok je „daj da nešto grickam zbog dosade“ doslovno samo uzimanje hrane kako bi se razbila monotonija dosade.

– Zaista je teško razlikovati ovo dvoje, ali „ishrana pod stresom“ može se osetiti kao intenzivnija želja za nečim, a jedenje iz dosade je više da se pojede nešto jer je hrana dostupna – ističe dr Lisa Mastela.

– Po mom mišljenju, jedemo iz mnogo razloga, a ne samo zbog“ fizičke gladi. Sve različite razloge zbog kojih jedemo nazivam „vrstama gladi „jer verujem u radikalnu dozvolu da se ispoštuje želja da se jede kako bi se održala veza um-telo – naglašava Lisa Hayim. Ovaj sistem „vrste gladi“ nije karakterističan samo z anju, već su ga usvojili mnogi profesionalci koji ohrabruju pažljiv način ishrane. Neki drugi primeri uključuju „glad u ustima“ (kada pojedete nešto slatko jer je dobrog ukusa) ili „glad u sećanju“ (u kojoj imate pozitivno pamćenje povezano s određenom hranom i jedete je da biste oživeli taj osjećaj) ili „glad iz znatiželje“ (kad samo želite da probate nešto da vidite kakav je ukus). I sve su to valjani razlozi za jelo, naglašava Lisa Hayim.

Stres oko izbora hrane zapravo pogoršava stvari

Najokrutnija ironija u celoj ovoj priči je što stres zbog naših prehrambenih navika može da uzrokuje mnoštvo fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema – što može značiti da stres više šteti našem zdravlju nego sama hrana, kažu stručnjaci.

– Često vas emocije cele progutaju, a pre nego što to shvatite, izgubili ste svest, pojeli ste kilogram sladoleda i odjednom vam ostaju izvorne emocije od kojih ste pokušali da pobegnete. Ali, sada njima dodajete krivicu zbog količine hrane koju ste pojeli – objašnjava dr Mastela.

– Sve ovo stvara začarani krug, gde stres može dovesti do dodatnog stresa. Dakle, ako jedete zato što ste pod stresom, a onda ste pod stresom zbog onoga što jedete, povećavate problem – upozorava dr Lisa Mastela. Malo je beznačajno reći „ne opterećujte se zbog toga“, ali to je suština, a preporuka stručnjaka je „potrudite se da nađete malo više slobode i mira u izboru hrane“.

Kako da prestanemo da jedemo zbog stresa

Kao prvo – zapamtite da je zdravlje drugačije za svaku osobu. To znači da nam određene ideje ovde mogu odgovarati, dok druge ne. Napravite analizu i pogledajte da li možete podstaći pozitivne promene koje vam odgovaraju. Kada ste u nedoumici, uvek možete da radite sa dijetetičarom ili nutricionistom kako biste smislili konkretniji plan.

Koristite 4P plan protiv „stresne ishrane“

Lisa Hayim, osnivač programa Fork the Noise, koji se fokusira na svesnost i edukaciju o ishrani, osmisla je 4P akcioni plan. Ovaj jednostavan pristup mogao bi biti sve što vam je potrebno da prekinete ciklus unosa hrane zbog stresa, a ovo je njegova suština.

– Odvojite trenutak da identifikujete vrstu gladi koju osećate.
– Razmislite i uočite koja specifična emocija pokušava da se pojavi – strah, frustracija, bes, tuga, odbijanje, usamljenost, anksioznost…
– Napravite izbor – stvarno odlučite da li je za vas u tom trenutku najbolja hrana.
– Istrajte. Šta god da je to vaš izbor, nastavite – čak i ako ste izabrali da jedete ili grickate.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo