Ono što radite pre spavanja može da utiče na vaše raspoloženje, zdravlje, pa čak i na to koliko dobro vaš mozak funkcioniše tokom vremena. Nauka to potvrđuje – male, namerne večernje navike mogu dugoročno da naprave veliku razliku. Samo nekoliko jednostavnih promena u večernjoj rutini može pomoći da se osećate bolje, razmišljate jasnije i možda čak produžite život.
Uspostavite umirujuću večernju rutinu
Većina ljudi na kraju dana skroluje kroz svoje telefone ili gleda TV. Ali ako želite da se pripremite za dug i srećan život, isplati se da to promenite.
Psiholozi su otkrili da stvaranje umirujućeg večernjeg rituala pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju sna, pa čak i poboljšanju opšteg blagostanja. Za početak, zamenite vreme ispred ekrana opuštajućom navikom kao što je čitanje, vođenje dnevnika ili vežbanje pažnje. Vaše telo i um biće vam zahvalni.
Dajte prednost dobrom snu
Neretko mislimo da nam je samo pet ili šest sati sna dovoljno. Do kasnih večernjih sati gledamo TV, a onda se ujutro izvlačimo iz kreveta, oslanjajući se na kofein i snagu volje da izdržimo dan. Ali posle nekog vremena, to nas sustigne. Osećamo se tromo, razdražljivo, i koliko god kafe popili, nismo u stanju da se oslobodimo moždane magle.
Kada smo lišeni sna, donošenje dobrih odluka o hrani, poslu, vezama ili bilo čemu drugom postaje mnogo teže.
Držite se doslednog vremena za spavanje i izbegavajte ekrane najmanje 30 minuta pre spavanja. Ako želite da živite dug i srećan život, dovoljno kvalitetnog sna je neophodno.
Oslobodite se dnevnog stresa
Svoj stres nosimo sa sobom dugo nakon završetka dana. Ponavljamo razgovore u glavi, brinemo o stvarima koje su van naše kontrole i dozvoljavamo da nas anksioznost noću drži budnim.
Opustite se pre spavanja. Ponekad to znači da zapišete svoje misli, ponekad je to duboko disanje ili kratka šetnja. Nije u pitanju pretvaranje da je sve savršeno, već da sebi damo dozvolu da se odmorimo kako bi sa narednim danom mogli da se suočimo bistrijeg uma.
Ako želite da živite dug i srećan život, ne dozvolite da današnje brige ukradu sutrašnji mir.
Vežbajte zahvalnost
Pre spavanja odvojte trenutak da razmislite o nekoliko stvari na kojima ste zahvalni. Ponekad je to nešto veliko, poput smislenog razgovora sa prijateljem. Drugi put, to je nešto malo – dobra šoljica kafe, prelep zalazak sunca. Bez obzira na to kakav vam je dan bio, uvek postoji nešto što treba ceniti.
Psiholog Martin Seligman, jedan od pionira pozitivne psihologije, otkrio je da jednostavno zapisivanje tri dobre stvari svake noći može značajno povećati sreću i smanjiti simptome depresije. „Kada odvojimo vreme da primetimo dobre stvari oko nas, postajemo srećniji,” rekao je.
Lako je završiti dan razmišljajući o tome šta je pošlo naopako ili šta još treba da se uradi. Ali pretvaranje zahvalnosti u naviku pomera naš fokus na ono što je već dobro u našem životu – i vremenom, to čini svu razliku.
Prestanite da pokušavate da budete produktivni
Čini nam se da moramo da iskoristimo svaki slobodan trenutak da nešto uradimo. Čak i uveče, nađemo sebi dodatni posao – odgovaramo na e-poštu ili pokušavao da uradimo nešto unapred pre narednog dana. I dok mislimo da je ovo ključ uspeha, ne shvatamo da nas sve to samo iscrpljuje.
Konstantna jurnjava za produktivnošću zapravo nas čini manje srećnim. Drugim rečima, život se ne sastoji u tome da sebi natovarimo što je moguće više već da se krećemo u pravom smeru održivim tempom.
Ironija je u tome da ćemo tokom dana biti produktivniji, jer smo dobro odmorni i bistre glave.
Ponekad, najbolja stvar koju možemo učiniti za svoju budućnost jeste da prestanemo toliko da se trudimo i jednostavno se prepustimo.
Provedite vreme daleko od ekrana
Lako izgubimo pojam o vremenu skrolujući uveče telefonom ili gledajući televiziju. Čini nam se da je to način da se opustimo ali se, u stvari, posle toga često osećao gore. Um nam je preopterećen, san poremećen i uopšte nismo opušteni.
Psiholozi su otkrili da previše vremena ispred ekrana – posebno pre spavanja – može povećati stres i poremetiti san. Kada se stalno oslanjamo na ekrane da ispunimo svaki trenutak mira, ne dajemo svom umu prostora da se istinski odmori.
Kada odložimo telefon najmanje 30 minuta pre spavanja bolje ćemo spavati i osećaćemo se prisutnije u svom životu.
Povežite se sa voljenim osobama
Ima dana kada večeri uglavnom provodimo sami, bilo da radimo do kasno ili bezumno gledamo TV. Previše smo zauzeti da bi se čuli ili videli sa prijateljima ili porodicom. A onda, vremenom, počinjemo da se osećamo izolovano – čak i onim danima kada smo s ljudima po ceo dan.
Psiholozi odavno znaju da su snažne veze jedan od najvećih prediktora sreće i dugovečnosti.
– Sposobnost da se bude u sadašnjem trenutku glavna je komponenta mentalnog zdravlja. I ništa vas ne dovodi u sadašnjost kao pravi razgovor sa nekim ko vam je važan – rekao je Abraham Maslow, američki psiholog.
Dug i srećan život nije samo briga o sebi, već i negovanje odnosa koji život čine smislenim.
Prihvatite ono što niste uradili
Bez obzira na to koliko precrtamo sa svoje liste obaveza, uvek nešto ostaje nedovršeno, nešto u čemu nismo napredovali. I umesto da se opustimo, ležimo u krevetu i ponavljamo sve što je trebalo da uradimo.
Uvek će biti još posla. Psiholog Albert Ellis, osnivač Racionalne emotivne bihevioralne terapije (Rational Emotive Behavior Therapy – REBT), rekao je da je „Umetnost ljubavi u velikoj meri umetnost upornosti.” I to se ne odnosi samo na ljubav prema drugima, već i na ljubav prema sebi, čak i u danima kada imate osećaj da ste zakazali.
Podsetite se pre spavanja da ste uradili sve što ste mogli – i to je dovoljno. Nekad je to lakše reći nego učiniti. Ali prihvatanje nedovršenih zadataka doneće nam više mira nego bilo koja taktika produktivnosti rada.
Ako želite da živite dug i srećan život, ne dozvolite da vam neobavljeni poslovi ukradu odmor. sutra je nova prilika – ne morate da nosite težinu današnjeg dana sa sobom.
Prihvatite dosadu
Dosadu izbegavano kao kugu. Kada nemamo šta da radimo, posežemo za telefonom, uključujemo TV ili na neki način odvraćamo sebi pažnju. Kao da uvek treba da nam bude zabavno ili da moramo da budemo produktivni. Bilo šta osim dosade.
Ali – malo dosade zapravo je za nas dobro.
Kada sebi dozvolimo da uveče samo sedimo u tišini nekoliko minuta, da gledamo kroz prozor bez žurbe da zgrabimo telefon, otkrićemo da dosada nije prazna. Odatle zapravo mogu da potiču neke od naših najboljih ideja i najjasnijih misli.
Ako želite da živite dug i srećan život, ne bežite od dosade – prihvatite je. Vašem umu je potrebna tišina isto koliko i vašem telu treba odmor.
Razmislite o široj slici
Ima večeri kada sebe uhvatimo da i dalje razmišljamo o sitnim frustracijama dana – e-pošti koja nas je nervirala, obavezi za koju nismo imali vremena, stvarima koje smo rekli, a koje bi voleli da možemo da povučemo. Tako lako možemo da se izgubimo u sitnicama i zaboravimo šta je zapravo važno.
Zato je bolje da večeri završavamo tako da se odmaknemo i pogledamo širu sliku. To može da nam pomogne da prebacimo fokus sa svakodnevnog stresa na dugoročno značenje. Kada odvojimo vreme da razmislimo o svojoj dubljoj svrsi i cilju, male frustracije gube kontrolu i svoj uticaj na nas.
Ako želite da živite dug i srećan život, ne dozvolite da vas mali stresovi današnjeg dana nateraju da zaboravite zbog čega ste zaista ovde. Završite svoje večeri ponovnim povezivanjem sa onim što je zaista važno i što ima značaj.
