Psihološki stres, koji se ne prepozna, jednog dana može postati telesni simptom i bolest, poručuje psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak

- Pitanje stresa nije pitanje gašenja požara, već razumevanje zašto je izbio požar i šta održava vatru stresa da gori i dalje. Znači, prvi korak nije borba protiv stresa, već razumevanje šta to u nama pokreće stres - priča za eKlinika portal psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak

Stres je često prikriven u ranim fazama, prvi znaci su suptilni i ne previše vidljivi drugima, sve dok ne dođe do „pucanja“. Stručnjaci često navode da stres ima "razarajuće" dejstvo na organizam, a psihoterapeuti potvrđuju da "stres nije probirljiv" - on ulazi kroz psihu, a udara na telo. Takođe, iscrpljuje organizam i fizički i psihički, a osoba pod stresom izgleda umornije i napetije nego obično. Nažalost, za savremenog čoveka stres je postala norma, nešto u čemu živimo.

Prvi znaci stresa kod osobe su suptilni i ne previše vidljivi drugima

Preporučujemo

Koliko vremena je potrebno običnom čoveku da shvati da je osoba pored njega - partner, supružnik, ukućanin, kolega, blizak prijatelj... pod stresom, zavisi pre svega od nas samih, od načina na koji živimo.

- Većina ljudi je usmerena na sopstvene brige, probleme i načine kako da se nosi sa svakodnevnim izazovima pa ne primeti odmah suptilne promene kod bliskih osoba. Najčešće promene koje nam govore da drugoj osobi nije dobro mi primetimo tek kada se ponašanje bliske osobe značajno promenilo i moguće da je već došlo do „pucanja“ – izlivi besa, plač, rastrojenost, povlačenje. Za savremenog čoveka stres je postala norma, nešto u čemu živimo. Znači da kada smo i sami pod pritiskom, uglavnom nemamo kapaciteta za opažanje tuđeg fizičkog i emocionalnog stanja dok ne postane previše očigledno kaže u razgovoru za eKlinika portal psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak, autorka "Malog antistres priručnika" i koordinatorka programa psihosocijalne podrške Udruženja za podršku ljudima sa neurozom “HERC”

Prvi znaci stresa kod osobe su suptilni i ne previše vidljivi drugima, priča nam Ivana Lukovnjak, te ukoliko nismo u sebi razvili veštine empatije i prisutnosti, teško možemo uočiti kod bliskih osoba tanane znake stresa kao što su: gubitak spontanosti, površni osmeh, promene u energiji, napet ton izražavanja, izbegavanje kontakta, podignuta ramena...

Po kojim simptomima se prepoznaje da je čovek pod stresom?

- U ranim fazama stres je često prikriven. Na prvi pogled osoba deluje kao da sve drži pod kontrolom i spolja gledano sve izgleda “normalno”. Sve veće ulaganje energije kako bi osoba nastavila da funkcioniše i kada je pod stresom iscrpljuje organizam i fizički i psihički. Osoba izgleda umornije i napetije nego obično. Telo već tada reaguje i ulazi u režim funkcionisanja pod stresom, što znači da imamo fizičke reakcije na stres - ubrzano disanje, ubrzan puls, povišen pritisak, nemir i napetost u stomaku, glavobolja... Često su prisutne promene u apetitu i u režimu spavanja, kao i pojačana potreba za stimulansima kao što su kafa, šećeri i alkohol. Psihološki simptomi stresa kreću se od stalne brige, napetosti, problema sa koncentracijom i zaboravnosti do osećaja preplavljenosti, konfuzije, neodlučnosti, gubitka konrtrole, smanjenog osećaja za smisao života, praznine ili osećaja odvojenosti od sebe - objašnjava sagovornica eKlinika portala.

Emocionalno, kako naglavašava psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak, osoba pokazuje razdražljivost, nestrpljenje, bes i frustraciju i postaje preosetljiva na kritiku ili odbacivanje. Mogu se javiti osećanja straha, panike i krivice, kao i emocionalna otupelost i osećaj nemoći ili bespomoćnosti.

- Sve to dovodi do promena u ponašanju osobe. Upravo to su znaci koje drugi opažaju i na osnovu njih mogu zaključiti da je neko pod stresom – kompulzivno ponašanje (prejedanje, stalno proveravanje telefona, bindžovanje..), greške u radu i smanjena produktivnost, odlaganje obaveza i gubitak motivacije, impulsivnost, prokrastinacija i na kraju povlačenje od drugih ili socijalna izolacija - navodi Lukovnjak.

Stres ima razornu moć na organizam. Šta više strada - telo ili psiha?

Psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak ističe da stres nije probirljiv. On ulazi kroz psihu, a udara na telo. Prvo ga osetimo kao zabrinutost ili pritisak (strah od gubitka kontrole), a potom telo odreaguje: rad srca se ubrzava, mišići se stežu, disanje postaje plitko, usporava se varenje.

- Kod stresa, granica između tela i psihe se briše, jer oni zajedno postaju jedno polje za izražavanje opšte napetosti. Psihološki stres, koji se ne prepozna, jednog dana može postati telesni simptom, jer kada telo ne može više da izdrži pritisak, ono će reagovati kroz bolest. Stres je kao razgovor između tela i psihe u kojem nema razumevanja. Telo vrišti na sav glas kroz telesne simptome, a psiha ćuti, trpi i pokušava da izdrži do kraja. Tako nastaje začarani krug u kojem osoba ne zna odakle da počne sa izlečenjem – od uma ili od tela - objašanjava efekte stresa na telo i um  sagovornica eKlinika portala.

Šta najčešće izaziva stres?

O različitim uzrocima stresa mnogo se govori i negde je jasno da su to najčešće spoljašnje situacije i pritisci koji dovode do preopterećenosti ili nam deluju preteće i stvaraju nam neizvesnost. Previše obaveza, nedostatak vemena, konflikti u porodici i na poslu, velike životne promene (selidbe, novi posao, razvod, gubitak posla…), buka, gužva, preopterećenost informacijama kao i prevelika očekivanja od drugih ljudi.

- Unutrašnji faktori koji dodatno otežavaju način na koji osoba doživljava i reguje na stresnu situaciju povezana je sa tim kako osoba misli, tumači i reaguje na te događaje. Potiskivanje emocija umesto njihovog izražavanja, potreba za kontrolom, strah od greške ili neuspeha, negativan unutrašnji dijalog, nerealna očekivanja, pefekcionizam dodatno zaoštravaju i produbljuju reakciju na stesne događaje. Napomenula bih da odnosi sa drugima mogu biti okidač za stres i tada imaju toksično dejstvo na osobu pod stresom. Jednako kako funkcionalni odnosi podrške drugih mogu imati isceljujuće dejstvo na tu istu osobu - ističe Ivana Lukovnjak.

Na koje načine i kojim metodama stres može da se drži pod kontrolom ili da se ublaže simptomi?

- Pitanje stresa nije pitanje gašenja požara, već razumevanje zašto je izbio požar i šta održava vatru stresa da gori i dalje. Pažnju sa kontrole simptoma usmeravamo na uzroke stresa, odnosno na promenu unutrašnjih i spoljašnjih obrazaca koji stvraraju kontinuiranu stresnu reakciju. Znači, prvi korak nije borba protiv stresa, već razumevanje šta to u nama pokreće stres. Za to je potreban unutrašnji rad na sebi i iskrena introspekcija. Delovanje na uzroke nastanka stresa znači obnoviti odnos sa telom, jer kada se telo oseća sigurno i um će se smiriti. Delovati na uzrok nastanka stresa znači menjati i prilagođavati ne samo životni ritam i navike, već menjati i zastarela i nefunkcionalna uverenja. Osvestiti uverenja koja stoje u pozadini naših reakcija. Promenom tog unutrašnjeg narativa menja se i fiziologija stresa - savetuje Ivana Lukovnjak.

Takođe, kako kaže, ne treba potiskivati emocije, jer emocija koja je saslušana i priznata u našem unutrašnjem svetu je ona koja ima moć transformacije.

- Potisnuta emocija se uvek vraća kao neki oblik stresne reakcije. Stres neće nestati kada nestane problem, već kada prestanemo da hranimo stres svojim unutrašnjim otporima. Delovanje na uzroke nastanka stresa znači da se vraćaš sebi – da telo, um i emocije ponovo rade zajedno, a ne jedni protiv drugih - poručuje psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak i podseća da u Udruženju za podršku ljudima sa neurozom HERC postoji razvijen program antistres radionica za različite ciljne grupe - interaktivne radionice na kojima primenom različitih psihoterapijskih tehnika radi na prepoznavanju uzroka za nastanak stresa i načinima za njegovo prevazilaženje.