Da li ste i vi nomofobični: Kada strah od gubitka mobilnog telefona postaje ozbiljan problem?

Retke su osobe koje ne osećaju nelagodnost kada im mobili telefon nije pri ruci. Kada ta nelagodnost preraste u intenzivan strah, paniku i opsesivnu potrebu da telefon stalno proveravamo, stručnjaci govore o nomofobiji.

Šta je nomofobija?

Naziv potiče od izraza “no mobile phone phobia” i označava preterani strah od toga da ćemo ostati bez mobilnog telefona ili da iz nekog razloga nećemo moći da ga koristimo.

Iako nomofobija još nije zvanično uvrštena među dijagnostičke poremećaje, psiholozi upozoravaju da broj ljudi sa simptomima ovog problema ubrzano raste, posebno među mlađim generacijama.

Kada obična navika prerasta u ozbiljan problem

Većina ljudi proverava telefon više puta dnevno, ali kod osoba sa nomofobijom potreba za telefonom postaje mnogo intenzivnija. Strah više nije prolazan i bezazlen, već utiče na svakodnevno funkcionisanje i emocionalno stanje.

Osoba može da oseti snažnu anksioznost ako telefon nije u njenoj blizini, ako je baterija pri kraju, nema interneta ili mobilnog signala ili ne može odmah da proveri poruke ili pozive.

Kod nekih ljudi čak i kratko odvajanje od telefona izaziva osećaj nesigurnosti, nervoze ili panike. Stručnjaci upozoravaju na to da se u težim slučajevima mogu javiti i simptomi slični napadu panike - ubrzan rad srca, preznojavanje, drhtanje i osećaj gušenja.

Šta kažu istraživanja, da li nomofobija postaje sve češća?

Brojne studije poslednjih godina ukazuju na to da je zavisnost od mobilnih telefona ozbiljan problem modernog društva.

Jedno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da se više od polovine korisnika mobilnih telefona osećalo uznemireno kada nisu imali telefon uz sebe, kada im se ispraznila baterija ili kada su izgubili signal. Posebno zabrinjavaju rezultati istraživanja među studentima medicine u Indiji. Naučnici su utvrdili da je veliki broj ispitanika pokazivao simptome nomofobije, a kod više od petine studenata simptomi su bili izraženi i ozbiljni.

Psiholozi objašnjavaju da stalno proveravanje telefona aktivira centre za nagradu u mozgu, slično drugim oblicima zavisničkog ponašanja. Svaka nova poruka, obaveštenje ili reakcija na društvenim mrežama stvara kratkotrajan osećaj zadovoljstva, zbog čega osoba nesvesno razvija potrebu da telefon stalno drži uz sebe.

Kako izgleda život osobe sa nomofobijom

Mnogi simptomi ovog stanja u početku deluju bezazleno. Osoba često proverava telefon „za svaki slučaj“, nosi ga svuda sa sobom i oseća nelagodnost kada ga ne vidi.

Vremenom takvo ponašanje može da postane svakodnevni obrazac. Telefon se nosi čak i u kupatilo ili krevet, proverava se tokom noći, a pažnja se neprestano vraća na ekran čak i kada nema novih obaveštenja. Neki ljudi razvijaju i takozvani „fantomski sindrom vibracije“ - osećaj da je telefon zazvonio ili vibrirao, iako se to zapravo nije dogodilo.

Pored emocionalne napetosti, mogu da se jave i fizički simptomi poput stezanja u grudima, ubrzanog disanja, vrtoglavice, drhtanja i pojačanog znojenja.

Zašto nastaje strah od gubitka telefona

Stručnjaci smatraju da nomofobija nastaje zbog sve veće povezanosti ljudi sa digitalnim svetom. Mobilni telefon danas više nije samo sredstvo komunikacije, on predstavlja lični prostor, arhivu uspomena, poslovni alat i način povezivanja sa drugima.

Mnogi ljudi imaju osećaj da bez telefona gube kontrolu nad svakodnevnim životom. Kod pojedinih osoba posebno je izražen strah od izolacije i prekida kontakta sa porodicom, prijateljima ili kolegama.

Rizik je veći kod ljudi koji već imaju anksiozne poremećaje, teško podnose usamljenost ili provode mnogo vremena na društvenim mrežama. Stručnjaci upozoravaju da konstantna dostupnost i potreba za trenutnim odgovorima dodatno pojačavaju psihološki pritisak.

Kada treba potražiti pomoć

Povremena nervoza zbog izgubljenog telefona ne znači automatski da osoba ima nomofobiju. Problem nastaje kada strah počne ozbiljno da utiče na svakodnevni život.

Ako osoba ne može da funkcioniše bez telefona, oseća paniku kada ga nema pri sebi, zanemaruje obaveze ili ima probleme sa snom zbog stalne potrebe da proverava ekran, potrebno je razgovarati sa stručnim licem. Posebno je važno reagovati ako simptomi traju duže od šest meseci ili se postepeno pogoršavaju.

Kako se nomofobija leči

Stručnjaci ističu da je moguće uspostaviti zdraviji odnos prema tehnologiji. Najčešće se primenjuje psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralni pristup, koji pomaže osobi da prepozna obrasce ponašanja i smanji anksioznost.

Pomažu i jednostavne promene svakodnevnih navika:

• ograničavanje vremena na telefonu,
• isključivanje nepotrebnih notifikacija,
• ostavljanje telefona van spavaće sobe,
• pravljenje pauza od društvenih mreža,
• uvođenje perioda dana bez ekrana.

U težim slučajevima lekar može da preporuči terapiju za anksioznost, ali se lekovi nikada ne uzimaju bez stručnog nadzora.

(eKlinika.rs)