Tinejdžerka doživela paralizu zbog vršnjačkog nasilja: „Ovo je pravo oboljenje i zahteva terapiju – i fizičku i psihološku”

Zamislite da vaše dete odjednom prestane da hoda, iako svi nalazi pokazuju da je fizički zdravo. Upravo to se dogodilo petnaestogodišnjoj Riji, čiji je organizam pronašao način da progovori kada ona više nije mogla

Devojčica od 15 godina iz Indije izgubila je sposobnost da hoda nakon što je mesecima bila izložena podsmehu i ismevanju drugova zbog izgleda. Njena priča otkriva koliko ozbiljne posledice može imati vršnjačko nasilje, ali i kako se telo ponekad brani od emocionalne boli.

Kako je sve počelo

Preporučujemo

Rija (pseudonim), briljantna učenica i talentovana govornica i učesnica u školskim debatama, iznenada je počela da oseća bol i slabost u nogama. U roku od dve nedelje, prestala je da hoda i završila u invalidskim kolicima. Analize krvi, kao i snimanja mozga i kičme, pokazali su da je sve u redu. Roditelji su, zabrinuti i iscrpljeni, potražili drugo mišljenje kod dr Sudhira Kumara, neurologa u bolnici Apollo Hospitals u Hajderabadu, prenosi People.

Tokom pregleda, Rija je pokazala pozitivan Hooverov znak (Hoovers Sign) , što znači da slabost nije imala organski, već funkcionalni uzrok. Dr Kumar je posumnjao da se iza simptoma krije psihološki teret.

Bol nije pronašla reči, već telo

Kada je razgovarao sa devojčicom, ona mu je otkrila da je bila izložena neprekidnom podsmehu u školi. Drugovi iz razreda su je zadirkivali zbog kilaže i naočara. U početku je pokušavala da ignoriše uvrede, ali su one postajale sve okrutnije. Kada se obratila roditeljima, dobila je savet da „ostane jaka“.

– Bol koju je potiskivala konačno je našla izraz – ne u rečima, već u njenom telu– objasnio je dr Kumar.

Dijagnoza: funkcionalni neurološki poremećaj (FND)

Riji je postavljena dijagnoza Funkcionalni neurološki poremećaj (FND) – stanje u kojem moždane mreže ne funkcionišu pravilno, pa se psihološka patnja manifestuje kroz telesne simptome poput paralize, gubitka govora ili napada sličnih epileptičnim.

Kod dece, rizični faktori uključuju:

• vršnjačko nasilje,
• porodične probleme,
• osećaj pritiska okoline,
• emocionalnu ili fizičku traumu.

Dr Kumar je naglasio roditeljima da ovo nije gluma, niti umišljena bolest: „Ovo je pravo oboljenje i zahteva terapiju – i fizičku i psihološku.“

Put oporavka

Uz podršku psihoterapije, fizičke rehabilitacije i nastavnika u školi, Rija je već nakon tri nedelje ponovo hodala. Ubrzo se vratila i društvenom životu – počela je da uči svoje vršnjake slikanju, a pozvana je i da se pridruži školskom košarkaškom timu. Samo šest meseci kasnije, pomogla je ekipi da osvoji prvenstvo.

– Gledati njen put od devojčice u invalidskim kolicima do šampionke u sportu bilo je duboko dirljivo. Osmeh na njenom licu i ponos u očima roditelja podsetili su me zašto je biti lekar najveća privilegija –  napisao je dr Kumar.

Lekcija za lekare – i roditelje

Dr Kumar ističe važnu poruku:

– Funkcionalni poremećaji su stvarni. Pacijenti ne glume. Njihova patnja je istinska. Empatija leči. Nekada su dobri razgovor, toplina i razumevanje jednako važni kao lekovi.

Za roditelje i nastavnike, slučaj Rije je podsetnik da vršnjačko nasilje može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Prepoznati znake emocionalne patnje kod dece i reagovati na vreme može sprečiti razvoj ozbiljnih poremećaja.