Jedan teški poremećaj mozga je čest među ljudima, ali obično ostaje nedijagnostikovan

Neurološki poremećaji su stanja koja utiču na način rada nervnog sistema koji šalje i prima poruke između mozga i drugih delova tela kako bi regulisao širok spektar funkcija - od kretanja do varenja

Teški poremećaj mozga veoma često se dešava ljudima, iako im se nakon pregleda uopšte ne veruje da imaju neki problem, opominju ih da preuveličavaju doživljaje ili lažiraju simptome. Nažalost, ovo je iskustvo mnogih ljudi koji imaju funkcionalni neurološkim poremećaj, navodi se u studiji naučnika sa University of Auckland.

Teški poremećaj mozga prati iznenadni gubitak nekih sposobnosti

Preporučujemo

Zamislite da iznenada izgubite sposobnost pomeranja udova, sposopbnost hodanja ili moć govora. Verovatno biste ovo stanje prepoznali kao hitnu medicinsku situaciju i otišli ​​u bolnicu. Sada zamislite da lekari u bolnici urade neke testove i zatim vam kažu: „Dobre vesti! Svi vaši testovi su u redu, snimci skenera su čisti i ništa neobično nije uočeno. Možete da idete kući!“ A vi i dalje doživljavate stvarne i onesposobljavajuće simptome. Nažalost, ovo nerazumevanje doživljavaju mnogi sa funkcionalnim neurološkim poremećajem. Pa, šta je zapravo ovaj poremećaj i zašto ga je tako teško prepoznati i lečiti?

Šta je funkcionalni neurološki poremećaj?

Neurološki poremećaji su stanja koja utiču na način rada nervnog sistema. Nervni sistem šalje i prima poruke između mozga i drugih delova tela kako bi regulisao širok spektar funkcija, kao što su kretanje, govor, vid, razmišljanje i varenje. Neobučenom oku, funkcionalni neurološki poremećaj može da liči na druga stanja kao što su moždani udar, multipla skleroza ili epilepsija. Ali, za razliku od ovih stanja, funkcionalni neurološki simptomi nisu posledica oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. To znači da se poremećaj ne pojavljuje na rutinskim snimcima mozga i drugim testovima. Funkcionalni simptomi su, umesto toga, posledica disfunkcije u obradi informacija između nekoliko moždanih mreža. Jednostavno rečeno, to je problem softvera mozga, a ne hardvera.

Koji simptomi prate ovaj teški poremećaj mozga?

Funkcionalni neurološki poremećaj može da proizvede kaleidoskop raznovrsnih i promenljivih simptoma. Ova sitaucija često dodatno zabunjuje pacijente i otežava dijagnozu.

Simptomi mogu uključuju paralizu ili abnormalne pokrete poput tremora, trzaja i tikova što često dovodi do poteškoća u hodanju ili koordinaciji pokreta.

Senzorni simptomi mogu da budu utrnulost, peckanje ili gubitak vida.

Disocijativni simptomi, poput funkcionalnih napada i nesvestica, takođe su česti.

Neki ljudi doživljavaju kognitivne simptome, kao što su moždana magla ili problemi sa pronalaženjem pravih reči, a umor i hronični bol često koegzistiraju sa ovim simptomima. Svi ovi simptomi mogu da budu teški i uznemirujući i, bez lečenja, mogu da traju godinama. Na primer, neke osobe sa funkcionalnim neurološkim poremećajem ne mogu da hodaju i moraju da koriste invalidska kolica decenijama. Dijagnoza podrazumeva identifikovanje utvrđenih dijagnostičkih znakova i osiguravanje da se ne propuste druge dijagnoze. Ovaj proces najbolje sprovodi iskusan neurolog ili neuropsihijatar.

Koliko je međz ljudima čest funkcionalni neurološki poremećaj?

Funkcionalni neurološki poremećaj je jedno od najčešćih medicinskih stanja u hitnim službama i u ambulantama za neurologiju. Pogađa od oko 10 do 22. osobe na 100.000 ljudi godišnje zbog čega je češća od multiple skleroze. Uprkos tome, zdravstveni radnici često je nedovoljno prepoznaju i pogrešno je shvataju i to dovodi do kašnjenja u dijagnozi i lečenju. Ovaj nedostatak svesti takođe doprinosi percepciji da je funkcionalni neurološki poremećaj redak a zapravo je  uobičajen među neurološkim poremećajima.

Ovo stanje može da pogodi bilo koga, iako je češće kod žena i mlađih ljudi. Oko dve trećine pacijenata su žene, ali se ova razlika između polova smanjuje sa godinama. Nekoliko bioloških, psiholoških i društvenih faktora mogu da budu predispozcija za neke ljude. Genetika, traumatična životna iskustva, anksioznost i depresija mogu da povećaju rizik, dok stresni životni događaji, bolest ili fizičke povrede mogu da pokrenu ili pogoršaju postojeće simptome.

Kako se leči teški poremećaj mozga poznat i kao funkcionalni neurološkim poremećaj ?

Ako se ne leči, oko polovina ljudi sa ovim stanjem ostaće isti ili će im se simptomi pogoršati. Međutim, uz pomoć iskusnih kliničara, mnogi ljudi mogu brzo da se oporave kada lečenje počne što ranije. Ne postoje specifični lekovi za funkcionalni neurološki poremećaj, ali se preporučuje personalizovana rehabilitacija koju vode iskusni kliničari. Nekim ljudima može biti potreban tim multidisciplinarnih kliničara - fizioterapeuta, radnih terapeuta, logopeda, psihologa i lekara.

Ljudima su takođe potrebne vrlo precizne informacije o njihovom stanju, jer razumevanje i uverenja o poremećaju igraju važnu ulogu u oporavku. Tačne informacije pomažu pacijentima da razviju realnija očekivanja, smanjuju anksioznost i mogu da osnaže ljude da budu aktivniji u svom oporavku.