Neki ljudi su hronično nezadovoljni životom: Šta su najčešći uzroci i kako se prekida taj začarani krug?

Dugotrajno nezadovoljstvo, koje se ponekad opisuje i terminom „disforija“, predstavlja dubok i uporan osećaj da životu nedostaje smisao ili ispunjenost. Iako hronično nezadovoljstvo nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, ono često može da bude rani signal za razvoj problema poput depresije, anksioznosti, sagorevanja ili emocionalne iscrpljenosti.

Šta je hronično nezadovoljstvo?

Kada osećaj nezadovoljstva traje dugo i počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može da bude važan korak ka oporavku.

Hronično nezadovoljstvo je trajni osećaj da stvari u životu nisu dovoljno dobre, čak i kada spolja deluje da je sve u redu. Osoba često ima utisak da joj nešto nedostaje i stalno teži novim ciljevima, uspesima ili materijalnim stvarima u očekivanju da će upravo oni doneti sreću i ispunjenje. Međutim, kada se cilj ostvari zadovoljstvo brzo nestaje, a javlja se potreba za nečim novim. Vremenom se razvija obrazac kratkotrajnog osećaja nade, nakon kog sledi novo razočaranje i osećaj praznine.

Takvo stanje može značajno da utiče na odnose sa drugim ljudima, koncentraciju na poslu, ali i na celokupno mentalno zdravlje.

Znaci koji ukazuju na hronično nezadovoljstvo

Osobe koje se suočavaju sa dugotrajnim nezadovoljstvom često imaju osećaj da njihov život nije dovoljno ispunjen, čak i kada postižu ciljeve koje su ranije smatrale važnim.

Često dolazi do poređenja sa prijateljima, kolegama ili ljudima sa društvenih mreža, pri čemu tuđi život gotovo uvek deluje uspešnije i srećnije. Mnogima postaje teško da uživaju u stvarima koje su ih ranije ispunjavale, poput hobija, druženja ili planova za budućnost.

Pored emocionalnih promena, može da se javi i pojačana razdražljivost, stalno prigovaranje na posao, izgled, partnera ili životne okolnosti. Mali problemi počinju da deluju mnogo ozbiljnije nego ranije, a okolina osobu može da doživljava kao negativnu ili osobu kojoj je teško ugoditi. Kod nekih ljudi prisutni su i fizički simptomi poput iscrpljenosti, promena apetita i poremećaja sna.

Zašto opstaje dugotrajan osećaj da smo nesrećni?

Naučna istraživanja pokazuju da ljudi imaju sposobnost da se relativno brzo naviknu i na dobre i na loše životne okolnosti. Zbog toga velike pozitivne promene, poput povišice, kupovine novog doma ili finansijskog dobitka, često donose samo privremeni osećaj sreće. Ovaj fenomen poznat je kao „hedonistička adaptacija“.

Osim toga, određene osobine ličnosti utiču na to koliko lako se neko vraća osećaju nezadovoljstva nakon pozitivnih događaja. Važnu ulogu imaju i obrasci razmišljanja. Konstantno vraćanje na negativna iskustva, preterano analiziranje problema i poređenje sa drugima mogu dodatno da prodube osećaj nezadovoljstva.

Stručnjaci posebno izdvajaju pojam anhedonije, smanjene sposobnosti da osoba oseti zadovoljstvo i uživanje. Ovo stanje povezano je sa promenama u načinu na koji mozak reaguje na nagradu i često se dovodi u vezu sa niskim zadovoljstvom životom.

Najčešći uzroci hroničnog nezadovoljstva

Hronično nezadovoljstvo najčešće nastaje kao rezultat kombinacije psiholoških, društvenih i životnih faktora.

Društvene mreže i poređenje sa drugima

Savremeni način života podstiče konstantno poređenje sa drugima. Društvene mreže dodatno pojačavaju taj efekat jer ljudi uglavnom prikazuju idealizovanu verziju svog života. Zbog toga mnogi stiču utisak da zaostaju za drugima ili da nisu dovoljno uspešni.

Perfekcionizam i unutrašnja kritika

Perfekcionističke osobe često postavljaju sebi nerealno visoke standarde. Čak i kada postignu uspeh, fokus ostaje na greškama i onome što još nije dovoljno dobro. Takav način razmišljanja može da dovede do hroničnog stresa i emocionalne iscrpljenosti.

Dugotrajan stres

Stres predstavlja jedan od najvećih faktora rizika za razvoj dugotrajnog nezadovoljstva. Kada je organizam stalno pod pritiskom, raste nivo kortizola (hormona stresa) što negativno utiče na deo mozga zadužen za donošenje odluka i emocionalnu regulaciju. Zbog toga osoba postaje osetljivija na razočaranja i negativne događaje.

Životne okolnosti i promene

Određeni periodi života nose povećan rizik za razvoj nezadovoljstva. To posebno važi za srednje životno doba, kada se ljudi često suočavaju sa velikim poslovnim i porodičnim obavezama, brigom o roditeljima i preispitivanjem sopstvenih očekivanja.

Finansijski problemi, nedostatak priznanja na poslu, razvod, selidba ili odlazak u penziju takođe mogu da naruše osećaj stabilnosti i zadovoljstva.

Fizičko zdravlje ima značajnu ulogu. Nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana, gojaznost i problemi sa snom mogu dodatno da pogoršaju sliku o sebi i opšte raspoloženje.

Da li je hronično nezadovoljstvo povezano sa mentalnim poremećajima?

Istraživanja pokazuju jasnu povezanost između dugotrajnog nezadovoljstva i razvoja depresije i anksioznosti. Osobe koje duže vreme osećaju nisko zadovoljstvo životom imaju značajno veći rizik da kasnije razviju veliki depresivni poremećaj. Takođe, nezadovoljstvo može da bude i uzrok i posledica anksioznosti, naročito kod mladih ljudi.

Nezadovoljstvo određenim aspektima života poput zdravlja, prihoda, posla ili partnerskih odnosa, često je povezano sa većim rizikom za razvoj problema sa mentalnim zdravljem.

Kako se leči hronično nezadovoljstvo?

Dobra vest je da hronično nezadovoljstvo može uspešno da se leči. Jedan od najefikasnijih pristupa jeste kognitivno-bihejvioralna terapija, koja pomaže osobi da prepozna i promeni negativne obrasce razmišljanja koji održavaju osećaj nezadovoljstva.

Često se primenjuje i terapija prihvatanjem i posvećenošću, koja pomaže ljudima da prihvate stvari koje ne mogu da promene i da svoje odluke usklade sa ličnim vrednostima.

Kod osoba koje nisu zadovoljne životnim ciljevima ili karijerom, od pomoći može da bude i rad sa lajf koučem. Ipak, lajfkoučing ne predstavlja zamenu za psihoterapiju, već može da bude dodatna podrška kada emocionalne tegobe nisu izražene.

Intenzivnije lečenje može da bude neophodno i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih osoba.

(eKlinika.rs)