Razdražljivost, umor, glavobolja zato što nismo popili kafu, hoće li kofein obavezno podići pritisak

Kofein stimulativno deluje na centralni nervni sistem. Kafu sa kofeinom uglavnom pijemo u jutarnjim satima, jer kofein deluje na budnost i povećava krvni pritisak. Veruje se da ćemo posle šoljice kafe biti manje pospani i umorni. Kada, kojim slučajem, ne popijemo kafu, moguće je da dođe do glavobolje i razdražljivosti. Smatra se da izbegavanje kofeina deluje i na pritisak, pa se uglavnom osobama sa hipertenzijom savetuje uzdržavanje ili veoma kontrolisana upotreba kofeina.

Hoće li pritisak biti visok ako pijemo kafu?

Veruje se da osobe koje su prestale da redovno konzumiraju kofein imaju viši krvni pritisak. Stručnjaci ipak kažu da ovo nije do kraja tačno, jer su rezultati istraživanja na ovu temu dosta neujednačeni, dok su same studije slabijeg kvaliteta.

Preporučujemo

Konzumiranje kofeina može blago da povisi krvni pritisak, ali samo kratkoročno. Stručnjaci tvrde da dugoročni uticaj izbegavanja kofeina može da bude složen, zato što svi drugačije reagujemo na kofein. Neko ima više vrednosti krvnog pritiska, a sve zavisi i od izvora kofeina, kojeg ima u kafi, nekim vrstama čaja, crnoj čokoladi, suplementima i energetskim pićima.

Kako kofein deluje na krvni pritisak?

Kofein je stimulans koji može da povisi krvni pritisak. Zato se pretpostavlja da ćemo izbegavanjem kafe (ili drugog izvora kofeina) sprečiti rast vrednosti krvnog pritiska.

Stručnjaci ipak navode da su mogući efekti malo drugačiji. Kofein obično izaziva blag i privremen rast krvnog pritiska u trajanju od 1,5 do 9,5 sati posle konzumacije. Način na koji kofein utiče na organizam zavisi od individualnih karakteristika.

Bitno je koliko često pijemo kafu i kakve su nam prirodne vrednosti pritiska. Važna je i telesna težina. Kofein će različito delovati na pušače, trudnice i žene koje koriste oralnu kontracepciju. Reakcija tela na izbegavanje kofeina zavisi od navedenih individualnih faktora.

Tolerancija na kofein

Redovna upotreba kafe može da dovede do razvoja tolerancije organizma na kofein. To znači da je malo verovatno da će kafa povisiti krvni pritisak kod osoba koje su navikle na kofein.

U studiji koja je obuhvatila 77 zdravih odraslih osoba nije bilo značajnijih promena krvnog pritiska kod redovnih konzumenata kofeina.

Hipertenzija i kofein

Savet je da pacijenti sa hipertenzijom izbegnu ili svedu na najmanju moguću meru konzumaciju kofeina. Velika studija koja je pratila navike 18.609 osoba tokom skoro 19 godina utvrdila je dvostruko veći rizik od moždanog ili srčanog udara kod pacijenata sa hipertenzijom drugog i trećeg stepena koji su pili dve ili više šoljica kafe dnevno. Hipertenzija drugog stepena podrazumeva vrednosti krvnog pritiska 160–179/100–109 mmHg. Hipertenzija trećeg stepena podrazumeva vrednosti pritiska veće od 180/110 mmHg i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

S obzirom na to da su moždani i srčani udar povezani sa visokim krvnim pritiskom, moguće je da je kofein kod ovih osoba izazivao dodatni rast pritiska do opasnog nivoa.

Međutim, u istoj studiji konzumacija zelenog čaja nije bila povezana sa povećanim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti, čak ni kod osoba sa visokim krvnim pritiskom. Zeleni čaj sadrži kofein (iako u manjoj količini nego kafa).

Apstinencijalni simptomi i krvni pritisak

Naglo smanjenje unosa kofeina može da dovede do simptoma apstinencije, koji se obično javljaju 12 do 24 sata nakon poslednje šoljice kafe (ili drugog izvora kofeina). Simptomi su:

• Umor
• Glavobolja
• Razdražljivost
• Nedostatak motivacije
• Otežana koncentracija
• Promene raspoloženja
• Mučnina
• Bol u mišićima
• Tegobe slične gripu

Ne postoji jasan obrazac skoka ili pada krvnog pritiska tokom apstinencije od kofeina. Ipak, ako imate visok krvni pritisak, korisno je da se posavetujete sa svojim lekarom. Neki od navedenih simptoma, poput glavobolje i umora, mogu da se preklope sa simptomima hipertenzije.

Postepeno smanjivanje konzumacije kofeina, umesto naglog prekida, može da smanji verovatnoću pojave apstinencijalnih simptoma. Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta, odmor i dovoljan unos tečnosti takođe mogu da pomognu.

(eKlinika.rs)