Zašto baš na odmoru dobijamo glavobolju, kijavicu i prehladu: Holandsko istraživanje ima odgovor

Glavobolja, mučnina, kijavica, peckanje u grlu i prehlada nekada se uporno javljaju baš u danima odmora. Čini se da se sve dešava pred praznik ili vikend, pojedini istraživači ovaj fenomen imenuju kao „efekat popuštanja“ ili "bolest slobodnog vremena" (Leisure Sickness). Tegobe počinju sa odmorom, stručnjaci sve tumače kao posledicu pada imuniteta  - telo, koje je inače u stanju stalnog stresa, u trenucima predaha „odustaje“ od borbe.

Bolest slobodnog vremena

Bolest slobodnog vremena termin je koji se prvi put pojavio u studiji holandskih istraživača iz 2002. godine. Odnosi se na osobe koje su retko bolesne u radno vreme, a često imaju tegobe tokom slobodnog vremena. Holandski istraživači su anketirali 1.893 osobe i otkrili da je oko 3 odsto njih imalo „bolest slobodnog vremena“. Simptomi su obično uključivali glavobolju, umor, prehladu i grip, bolove u mišićima i mučninu. Infekcije su bile češće tokom godišnjeg odmora nego vikendom, a simptomi najzastupljeniji u prvoj nedelji odmora.

Preporučujemo

Stručnjaci navode da se ovo istraživanje oslanjalo na sećanja ispitanika, koja mogu da budu nepouzdana, i sama definicija bolesti slobodnog vremena takođe je bila nejasna. Druga studija iz 2014. godine istraživala je takozvane "glavobolje zbog popuštanja" - 22 ispitanika koji su redovno imali migrene vodili su dnevnik nivoa stresa i beležili pojavu migrena. Glavobolje zbog "popuštanja" uglavnom su tenzione glavobolje, koje su posledica slabe kontrole stresa, pojačane anksioznosti, poremećaja sna i napetosti. Bol se javlja kada se mišići opuste posle perioda stresa.

Niži nivo stresa kao okidač za migrenu

Niži nivo stresa bio je okidač za migrenu. Ispitanici koji su zabeležili pad stresa tokom jednog dana, obično bi razvili migrenu u sledeća 24 sata. Kada je radno mesto bilo izvor stresa, obrazac migrena se javljao tokom slobodnih dana.

- Neki dokazi ukazuju i na to da su moždani udari kod pojedinih grupa češći vikendom nego radnim danima. Ne postoji jasan uzrok, ali autori studije su sugerisali da promene načina života tokom vikenda mogu da budu okidač za razvoj tegoba - kaže prof. Thea van de Mortel, School of Nursing and Midwifery, Griffith University. Ona dodaje i da, pored nedostatka kvalitetnih istraživanja o „bolesti slobodnog vremena“, ne razumemo u potpunosti moguće uzroke ovog fenomena. Ipak, postoji nekoliko teorija.

Zašto se bolest uporno javlja u slobodno vreme?

Jedna od teorija navodi da osobe tokom odmora uglavnom putuju u zatvorenim prostorima i na taj način povećavaju izloženost mikrobima. Osobe koje putuju na odmor na udaljene destinacije mogu da stupe u kontakt sa različitim sojevima mikroorganizama na koje nisu imune.

- Tokom praznika možemo da konzumiramo više alkohola, koji može da oslabi naš imuni sistem. Takođe, opterećujemo telo nesvakidašnjim aktivnostima koje predstavljaju dodatni stres. Postoji i teorija koja navodi da tegobe manje primećujemo zbog mnoštva obaveza tokom radnih dana. Kada smo na odmoru, simptomi poput bolova u mišićima ili glavobolje mogu da postanu očigledniji - objašnjava prof. van de Mortel.

Kako stres deluje na imuni sistem?

Prof. van de Mortel precizira da postoji složen odnos između stresa i imunog sistema. Stres aktivira simpatički nervni sistem i podstiče telo da oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola. Hronični stres može da znači da su nivoi „hormona stresa“, kortizola, stalno povišeni. Ovo stanje tokom vremena smanjuje sposobnost imunih ćelija da reaguju na infekcije, zbog čega je veća verovatnoća da se razbolimo ako stupimo u kontakt sa virusima ili bakterijama.

- Međutim, kratkoročno, adrenalin i kortizol mogu zapravo da poboljšaju funkcionisanje nekih delova imunog sistema. To znači da akutni stres može na trenutak da poveća otpornost na infekcije. U ovim okolnostima bićemo pod stresom, ali se nećemo razboleti. Protivupalna svojstva kortizola takođe mogu da ublaže bol. Ipak, kada izađemo iz stanja akutnog stresa i konačno dobijemo priliku da se odmorimo, može da dođe do naglog prelaza. U ovim uslovima telo više nema koristi od privremenog jačanja imuniteta niti od ublažavanja bola koje pruža kortizol. Tada možemo da se razbolimo i osetimo simptome poput glavobolje i bolova u mišićima - smatra van de Mortel.

Kako da se zaštitimo od „bolesti slobodnog vremena”?

Stručnjaci još u potpunosti ne razumeju kako i zašto dolazi do „bolesti slobodnog vremena“. Poznato je, ipak, da adekvatna fizička aktivnost, kvalitetan san i zdrava, uravnotežena ishrana mogu da nam pomognu da ojačamo imuni sistem u stanju jakog fizičkog i psihičkog napora.

Kao primer, prof. Thea van de Mortel navodi finsku studiju koja je ispitivala više od 4.000 fizički neaktivnih osoba koje su radile u javnom sektoru. Zapaženo je da su osobe koje su redovno i intenzivno bile fizički aktivne ređe bile na bolovanju.

- S obzirom na vezu između hroničnog stresa i brojnih hroničnih bolesti, razumni su pokušaji što bolje kontrole stresa na radnom mestu. Postoje i koraci koje možemo da preduzmemo kako bismo smanjili rizik od respiratornih infekcija tokom odmora. Redovno radite na izgradnji jakog imunog sistema, vakcinišite se protiv gripa, nosite zaštitne maske u avionima i na aerodromima – kaže van de Mortel.

(eKlinika)