Gojite se, slabo spavate, imate visok pritisak, možda je vreme da proverite vrednosti jednog hormona

Hormone luče endokrine žlezde i putem krvi ih prenose do ciljnih tkiva i organa. Hormoni kontrolišu najvažnije životne funkcije, kao što su reprodukcija, rast, san i razvoj. Jedan od najvažnijih hormona u našem telu je kortizol, koji, kada je povišen iznad normalnih vrednosti, može da izazove niz problema. Kortizol se najčešće označava kao hormon stresa, ali lekari napominju da je kortizol mnogo više od hormona stresa.

Zašto je bitan kortizol?

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde i ima brojne metaboličke funkcije, kaže dr Dejvid Katler, specijalista porodične medicine u zdravstvenom centru Providence Saint John’s u Santa Moniki, u Kaliforniji.

- Kortizol je ključan za kontrolu rasta, razvoj organa, funkcije imunog sistema, inflamatorni odgovor i mnoge druge ćelijske aktivnosti. Ipak, najpoznatiji je kao hormon stresa, jer se njegov nivo povećava u stresnim situacijama i na taj način obezbeđuje telu budnost i spremnost da reaguje na moguće opasnosti - objašnjava dr Katler.

Kada su najviše vrednosti kortizola?

Privremeni porast ili pad nivoa kortizola je normalan i svakodnevan. Vrednosti ovog hormona su najviše posle buđenja, a najniže ubrzo nakon odlaska na spavanje, navodi dr Katler.

Ipak, u nekim okolnostima nivo kortizola može biti trajno povišen i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

- Pošto je kortizol glavni hormon stresa u organizmu, hronično povišeni nivoi u suštini znače da se telo stalno nalazi u stanju stresa. Dugotrajan stres i stalno povišen kortizol mogu imati značajne negativne posledice po zdravlje – kaže dr Brina Konor, specijalista porodične medicine iz Ostina u Teksasu. Postoji nekoliko znakova na osnovu kojih možemo posumnjati na povišen kortizol.

Povećanje telesne težine

- Poremećaj metabolizma usled hronično povišenog kortizola direktno je povezan sa skladištenjem masnoća, posebno visceralne masti u predelu stomaka, i povećanjem telesne težine - kaže dr Konor. Visok nivo kortizola može da smanji osetljivost organizma na insulin i tako dodatno poveća rizik od gojenja.

- Kada je kortizol povišen, telo instinktivno počinje da skladišti mast u stomaku. Ovo je mehanizam preživljavanja kojim organizam štiti unutrašnje organe, posebno jetru, bubrege i creva, od šoka, odnosno percipiranog stresa. U takvim okolnostima povećanje telesne težine često se javlja i bez promena u načinu ishrane ili fizičke aktivnosti – objašnjava dr Konor.

Slabost mišića

Kortizol ima važnu ulogu u razgradnji proteina i masti u oblike koje telo koristi kao energiju, kaže dr Konor. Međutim, kada je kortizol stalno povišen, može doći do oštećenja mišića.

- Povišeni nivoi kortizola ubrzavaju razgradnju proteina u telu, što može dovesti do slabosti mišića, stanjivanja kože i lakše pojave modrica - napominje dr Konor.

Povišen krvni pritisak

Dr Katler dodaje da prekomerna proizvodnja kortizola obično dovodi do povišenog krvnog pritiska. Iako tačna veza između kortizola i krvnog pritiska nije u potpunosti razjašnjena, istraživanje objavljeno u časopisu Hypertension pokazalo je da su osobe sa visokim nivoima kortizola i drugih hormona stresa imale veći rizik od razvoja hipertenzije i kardiovaskularnih tegoba.

Loš san

- Nivoi kortizola trebalo bi da budu najniži tokom noći, dok spavamo. Ako su hronično povišeni, dolazi do poremećaja prirodnog lučenja hormona koji nam omogućavaju da zaspimo i čvrsto spavamo bez stalnih buđenja - objašnjava dr Konor. Nedostatak kvalitetnog sna može biti okidač za niz zdravstvenih problema, od manjka energije i umora do lošijeg zdravlja srca.

Otečenost lica

Važno je napomenuti da hronično povišen kortizol nije uvek posledica stresa, kaže dr Konor.

- Kušingov sindrom je medicinsko stanje u kome su nivoi kortizola povišeni i koje zahteva lekarsku pomoć. Ovo stanje je i najčešći uzrok otečenosti lica, poznate kao „kortizolno lice“ ili „mesečevo lice“, posebno u predelu obraza, vilice i ispod očiju, što su dodatni znaci povišenog kortizola - kaže dr Konor.

Šta uzrokuje povišen kortizol?

Iako hronični stres i stanja poput Kušingovog sindroma mogu dovesti do povišenog kortizola, oni nisu jedini uzroci.

- Na nivo kortizola mogu uticati i fizičke bolesti, povišena telesna temperatura, nedostatak sna, upale, trudnoća i emocionalni faktori. Takođe, na nivo kortizola utiču i ishrana, upotreba alkohola, kofeina, lekova na recept i dodataka ishrani - precizira dr Katler i napominje da navedeni simptomi mogu biti i posledica drugih stanja, jer postoji veoma širok raspon normalnih vrednosti kortizola. Po pravilu, nivo kortizola je najviši ujutru do 10 časova, dok bi već od 16 časova posle podne trebalo da bude značajno niži.

Kada da se obratimo lekaru?

Dijagnostika poremećaja nivoa kortizola može biti izazovna i ponekad netačna, kaže dr Katler.

- Moguće je da nivoi deluju normalno, a da bolest ipak postoji. Suptilni simptomi se nekada tek posle isključenja drugih, češćih uzroka povezuju sa poremećajem kortizola - objašnjava dr Katler. Preporuka je da, ukoliko imamo neki od navedenih simptoma, razgovaramo sa zdravstvenim radnikom koji će, nakon potrebnih analiza, utvrditi o čemu se radi.

(eKlinika)