Kortizol je steroidni hormon koji proizvode i oslobađaju nadbubrežne žlezde, endokrine žlezde na vrhu bubrega, koje su deo endokrinog sistema. Kortizol je poznat i kao „hormon stresa“. Međutim, on ima mnogo važnih funkcija u telu, osim što reguliše odgovor tela na stres. Nivo kortizola, koji otkriva brojne poremećaje, radi se u tačno određeno doba dana, i to iz krvi, urina ili iz pljuvačke.
Kakvu ulogi kortizol ima u organizmu?
Hormoni su jedinjenja koja koordiniraju različite funkcije u telu prenoseći poruke kroz krv do organa, kože, mišića i drugih tkiva. Ovi signali govore našem telu šta treba da radi i kada da to uradi. Kortizol je esencijalni hormon koji utiče na skoro svaki organ i tkivo u ljudskom telu. Ima mnogo važnih uloga, kao što su:
- Reguliše odgovor tela na stres
- Pomaže u kontroli upotrebe masti, proteina i ugljenih hidrata u telu
- Sprečava upalne procese
- Reguliše krvni pritisak
- Reguliše nivo šećera u krvi
- Pomaže u kontroli ciklusa spavanja i buđenja.
Stručnjaci naglašavaju da telo kontinuirano prati nivoe kortizola kako bi se održa stabilan stepen, odnosno postigla homeostaza. Takođe, naglašavaju da nivo kortizola viši od normalnog može da bude štetan za zdravlje.
Na koje načine kortizol utiče na telo?
Skoro sva tkiva u telu imaju glukokortikoidne receptore. Zbog toga, kortizol može da utiče na skoro svaki sistem organa, uključujući:
- Nervni sistem
- Imuni sistem
- Kardiovaskularni sistem
- Respiratorni sistem
- Reproduktivni sistemi (ženski i muški)
- Mišićno-skeletni sistem
- Integumentarni sistem (koža, kosa, nokti, žlezde i nervi).
Tačnije, kortizol utiče na naše telo na sledeće načine:
1. Reguliše odgovor tela na stres: U vreme stresa, telo može da oslobodi kortizol nakon oslobađanja takozvanih hormona „bori se ili beži“, kao što je adrenalin, kako bi organizam bio u pripravnosti. Pored toga, kortizol pokreće oslobađanje glukoze (šećera) iz jetre za brzu energiju tokom stresa.
2. Reguliše metabolizam: Kortizol pomaže u kontroli načina na koji telo koristi masti, proteine i ugljene hidrate za energiju.
3. Sprečava upale: U kratkim naletima, kortizol može da poveća imunitet ograničavanjem upale. Međutim, ako imate konstantno visok nivo kortizola, telo možeda se navikne na previše kortizola u krvi, što može da dovede do upale i oslabljenog imunološkog sistema.
4. Reguliše krvni pritisak: Tačan način na koji kortizol reguliše krvni pritisak kod ljudi je nejasan. Međutim, povišeni nivoi kortizola mogu izazvati visok krvni pritisak, a niži nivoi od normalnog mogu da dovedu do snižavanja krvnog pritiska.
5. Reguliše šećer u krvi: U normalnim okolnostima, kortizol uravnotežuje efekat insulina, hormona koji proizvodi pankreas, za regulisanje šećera u krvi. Kortizol podiže šećer u krvi oslobađanjem uskladištene glukoze, dok ga insulin snižava. Hronično visok nivo kortizola može da dovede do konstantno visokog šećera u krvi ili hiperglikemije, što može da izazove dijabetes tipa 2.
Koji su normalni nivoi kortizola?
Nivo kortizola u krvi, urinu i pljuvački obično dostiže vrhunac u ranim jutarnjim satima i opada tokom dana, dostižući najniži nivo oko ponoći. Ovaj obrazac može da se promeni ako neko radi nćnu smenu, na primer, ili spava u različito doba dana. Za većinu testova, koji mere nivo kortizola u krvi, normalni rasponi su:
- od 6 do 8 sati ujutru: 10 do 20 mikrograma po decilitru (mcg/dL)
- oko 16 časova: 3 do 10 mcg/dL.
Za šta se koristi test kortizola i u koje doba dana se radi?
Test kortizola koristi se za dijagnostikovanje i praćenje zdravstvenih stanja koja uzrokuju previše ili premalo kortizola, pre svega za poremećaje koji utiču na nadbubrežne žlezde:
- Kušingov sindrom – poremećaj koji se dešava kada telo ima previše kortizola tokom dužeg vremenskog perioda.
- Adisonova bolest – stanje u kojem su nadbubrežne žlezde oštećene i ne mogu da proizvode dovoljno kortizola.
- Sekundarna insuficijencija nadbubrežne žlezde – stanje u kojem nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno kortizola jer hipofiza ne radi kako treba.
Test kortizola radi se iz uzorka krvi, pljuvačke ili urina. S obzirom na to da nivo kortizola varira tokom dana, lekar obično traži da se uradi više od jednog testa kako bi dobio realan uvid i što više informacija o nivoima kortizola. Za test iz krvi uzima se krv iz vene. Uzorci krvi obično se uzimaju dva puta tokom dana – jednom ujutru, kada su nivoi kortizola najviši, i ponovo oko 16 časova, kada je nivo hormona mnogo niži.
