Adisonova bolest je retko hronično stanje i poremećaj koji nastaje kada nadbubrežne žlezde nisu u mogućnosti da obezbede dovoljne količine hormona, kao što su kortizol i aldosteron. Nadbubrežna žlezda je parna žlezda i nalazi se na gornjem polu oba bubrega. Ove žlezde deo su endokrinog sistema.
Adisonova bolest i Kušingov sindrom
Kortizol pomaže telu da reaguje na stres ili pretnju, kontroliše krvni pritisak, smanjuje upale, povećava metabolizam glukoze. Ovaj hormon reguliše instinkt „bori se ili beži“, pomaže nam da se ujutro probudimo. Aldosteron je hormon koji utiče na ravnotežu natrijuma i kalijuma. Na taj način se kontroliše izbacivanje urina i krvni pritisak. Adisonova bolest se zove i primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde.
Adisonova bolest je posledica nedovoljnog lučenja kortiloza i aldosterona. Kušingov sindrom je retko oboljenje i posledica produženog dejstva povišenih vrednosti hormona kortizola. Adisonova bolest pogađa osobe svih starosnih grupa, ali najčešća je u populaciji od 30 do 50 godina. Bolešću je, uglavnom, pogođena sluzokoža nadbubrežne i paratiroidne žlezde.
Koji su simptomi Adisonove bolesti?
Do oštećenja nadbubrežnih žlezda dolazi polako, simptomi se javljaju postepeno i nisu isti kod svih pacijenata. Umor koji se pogoršava je najčešći simptom. Kod nekih pacijenata uočavaju se i tamne mrlje na koži (hiperpigmentacija), posebno oko ožiljaka i na desnima. Mogući su u bolovi u stomaku, mučnina i povraćanje, dijareja, gubitak apetita i telesne mase, bol i grčevi u mišićima i zglobovima.
Pacijenti su dehidrirani, imaju nizak krvni pritisak, koji može izazvati vrtoglavicu ili vrtoglavicu pri ustajanju. Uočavaju se promene u raspoloženju i ponašanju, kao što su razdražljivost, depresija i slaba koncentracija. Neke osobe žude za slanim namirnicama, dok je nivo šećera u krvi nizak. Moguće je da pacijenti izgube dlake na telu, imaju manji seksualni nagon, kod žena se uočavaju obilnije menstruacije.
Šta je Adisonova kriza?
U nekim slučajevima, posle povreda ili teških bolesti ili tokom intenzivnog stresa, simptomi se mogu pojaviti brzo i izazvati Adisonovu krizu ili akutnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde, koja je životno ugrožavajuće stanje.
Adisonova kriza je praćena simptomima jake slabosti, iznenadnim, jakim bolom u donjem delu leđa, stomaku ili nogama. Moguć je osećaj nemira, zbunjenosti, straha. Pacijenti mnogo povraćaju i imaju jaku dijareju, nizak je krvni pritisak, moguć je gubitak svesti. U slučaju ovih simptoma potrebno je što pre potražiti hitnu pomoć kako ne bi došlo do smrtnog ishoda.
Šta uzrokuje Adisonovu bolest?
Najčešći uzrok Adisonove bolesti je autoimuno stanje kada naš imunski sistem greškom napada sopstvena zdrava tkiva. Imuni sistem u ovom slučaju napada spoljašnji deo nadbubrežnih žlezda, koru nadbubrežnih žlezda, koja luči hormone kortizol i aldosteron. Simptomi se razvijaju, uglavnom tek kada je oštećeno već 90 odsto korteksa nadbubrežne žlezde.
U prošlosti, tuberkuloza je bila glavni uzrok Adisonove bolesti. Drugi manje uobičajeni uzroci Adisonove bolesti su stalne infekcije, krvarenje (hemoragija) nadbubrežne žlezde, hirurško uklanjanje nadbubrežnih žlezda.
Adisonova bolest se često „slučajno“ otkije
Često se kasni sa dijagnozom Adisonove bolesti, jer se simptomi obično razvijaju polako, a mogu se pripisati i mnogim drugim bolestima. Stanje se „slučajno“ otkrije, kada rutinski test krvi pokaže nizak nivo natrijuma ili visok nivo kalijuma. Tamne mrlje na koži su još jedan uobičajeni simptom koji signalizira da je u pitanju Adisonova bolest. Kod pojačanog lučenja aldosterona, opada nivo kalijuma, a natrijum raste. Stručnjaci laboratorijskim analizama krvi mere nivo natrijuma, kalijuma, kortizola i adrenokortikotropnog hormona.
U dijagnostici se koristi i stimulacija kore nadbubrega egzogenim adrenokortikotropnim hormonima. Moguć je i test hipoglikemije izazvane insulinom, kako bi se utvrdio da li su simptomi posledica problema sa hipofizom, a ne nadbubrežnih žlezda. Ovaj test meri nivo šećera (glukoze) u krvi pre i posle injekcije insulina brzog dejstva, što bi trebalo da dovede do pada šećera u krvi (hipoglikemije) i porasta kortizola.
Kako se leči Adisonova bolest?
Adisonova bolest leči se sintetičkim dodacima hormona koji nedostaju – kortizola i aldosterona. Kortizol se zamenjuje lekom hidrokortizon, a aldosteron fludrokortizonom. Adisonova bolest je hronično stanje, pa se lekovi moraju uzimati doživotno. U slučaju da se primenjuje fludrokortizon lekar može savetovati povećan unos soli, posebno pri toplom i vlažnom vremenu i posle intenzivnog vežbanja.
Osobe koje imaju Adisonovu bolest, trebalo bi da nosite identifikacionu karticu, narukvicu ili ogrlicu sa medicinskim upozorenjem na bolest u slučaju da im je potrebna hitna medicinska pomoć.
Imam 58 godina. Bolujem.od Adisona 29 godina. Pijem Hidrokorzizon (Kortef) 3x 6h 15mg, 14h 10mg,20h10mg. Sta reci borim se. Nikog mi neiteresujemo. Niko ozbiljno neshvaca našu bolest. Trebali bi da imamo sve prioritete od pregleda, banje, novčane pomoći, svakih 6 mjeseci da imamo Hospitalizaciju zbog utvrđivanja stanja zbog terapije. Na moju žalost Štitne Hipotieroza. Od kostikosteroida mi kičma i zglobovi stradali. Mnogooo toga. Al šta učiniti??? Lp