Telo šalje ove signale kada nadbubrežne žlezde ne stvaraju dovoljno hormona: Jedan simptom vidi se i na koži

Adisonova bolest je redak hronični poremećaj kod kojeg nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, pre svega kortizola, a često i aldosterona. Simptomi se najčešće razvijaju postepeno, zbog čega bolest može dugo da ostane neprepoznata.

Zašto su kortizol i aldosteron toliko važni

Nadbubrežne žlezde su male parne žlezde koje se nalaze iznad bubrega i deo su endokrinog sistema. Iako su male, hormoni koje stvaraju učestvuju u regulaciji nekih od najvažnijih procesa u organizmu. Kortizol pomaže organizmu da odgovori na fizički i psihički stres, učestvuje u regulaciji krvnog pritiska, metabolizma glukoze i zapaljenskih procesa. Ima važnu ulogu i u prirodnom dnevnom ritmu organizma, uključujući razbuđivanje u jutarnjim satima.

Preporučujemo

Aldosteron, s druge strane, pomaže bubrezima da održavaju odgovarajuću ravnotežu natrijuma i kalijuma, a time utiče i na količinu tečnosti u organizmu i krvni pritisak. Adisonova bolest naziva se i primarna insuficijencija nadbubrežnih žlezda, jer problem nastaje upravo u njima - njihova kora ne proizvodi dovoljno potrebnih hormona.

Važno je razlikovati ovo stanje od Kušingovog sindroma. Dok kod Adisonove bolesti postoji nedostatak kortizola, Kušingov sindrom nastaje usled dugotrajnog izlaganja organizma previsokom nivou ovog hormona. Adisonova bolest može da se javi u različitim životnim dobima, a najčešće se dijagnostikuje kod odraslih između 30. i 50. godine.

Umor je čest simptom, ali postoje i znaci koji mogu da budu uočljivi na koži

Oštećenje kore nadbubrežnih žlezda najčešće napreduje postepeno, pa se tako razvijaju i simptomi. Oni nisu isti kod svih pacijenata, a jedan od najčešćih je uporan umor koji se vremenom pogoršava. Kod nekih osoba pojavljuje se hiperpigmentacija, odnosno tamnija boja kože. Promene mogu da budu naročito primetne na pregibima, oko ožiljaka, na mestima izloženim pritisku, kao i na sluzokoži usne duplje i desnima.

Mogu da se jave i:

• gubitak apetita i telesne mase
• mučnina, povraćanje, bol u stomaku ili dijareja
• bolovi i grčevi u mišićima
• bolovi u zglobovima
• dehidratacija
• nizak krvni pritisak
• vrtoglavica, posebno pri ustajanju
• izražena želja za slanom hranom
• nizak nivo šećera u krvi
• razdražljivost, loše raspoloženje i poteškoće sa koncentracijom.

Kod žena može da se javi gubitak dlaka u predelu pazuha i pubične regije, kao i smanjen seksualni nagon. Upravo zato što su mnogi od ovih simptoma nespecifični, bolest ponekad dugo ostaje neotkrivena.

Kada stanje može naglo da postane opasno po život

Iako se simptomi najčešće razvijaju sporo, kod osobe sa nedostatkom hormona nadbubrežnih žlezda može da nastupi adrenalna, odnosno Adisonova kriza. Reč je o hitnom i potencijalno životno ugrožavajućem stanju. Krizu mogu da pokrenu teška infekcija, povreda, operacija, veliki fizički stres ili neadekvatna nadoknada kortikosteroida kod osobe kojoj je insuficijencija nadbubrežnih žlezda već dijagnostikovana.

Mogu da se jave izrazita slabost, jak bol u stomaku, donjem delu leđa ili nogama, mučnina i uporno povraćanje, dijareja, izrazito nizak krvni pritisak, dehidratacija, zbunjenost i gubitak svesti. Pojava ovakvih simptoma zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer bez odgovarajućeg lečenja adrenalna kriza može da ima smrtni ishod.

Zašto nadbubrežne žlezde prestaju da proizvode dovoljno hormona

U razvijenim zemljama najčešći uzrok primarne insuficijencije nadbubrežnih žlezda jeste autoimuni proces. Imunski sistem greškom napada i postepeno uništava koru nadbubrežnih žlezda, u kojoj nastaju kortizol i aldosteron. Klinički simptomi često postaju izraženi tek kada je veliki deo kore nadbubrežnih žlezda već oštećen, što dodatno može da oteža rano prepoznavanje bolesti.

Nekada je tuberkuloza bila jedan od vodećih uzroka Adisonove bolesti, a i danas može da dovede do oštećenja nadbubrežnih žlezda. Među drugim mogućim uzrocima nalaze se određene infekcije, krvarenje u nadbubrežne žlezde, infiltrativne bolesti, kao i hirurško uklanjanje obe nadbubrežne žlezde.

Zašto se dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem

Problem je u tome što umor, mučnina, mršavljenje, slabost i nizak krvni pritisak nisu karakteristični samo za Adisonovu bolest. Zbog toga pacijent može dugo da prolazi kroz različite preglede pre nego što se posumnja na insuficijenciju nadbubrežnih žlezda.

Ponekad prvi trag pružaju rutinske laboratorijske analize. Nizak nivo natrijuma i povišen nivo kalijuma mogu da pobude sumnju na primarnu insuficijenciju nadbubrežnih žlezda, naročito ako postoje i drugi karakteristični simptomi. Hiperpigmentacija kože i sluzokože takođe može da bude važan znak.

Lekar može da zatraži određivanje nivoa kortizola i adrenokortikotropnog hormona (ACTH) u krvi, kao i koncentracije elektrolita. Za potvrđivanje dijagnoze često se koristi ACTH stimulacioni test, kojim se proverava sposobnost nadbubrežnih žlezda da odgovore stvaranjem kortizola.

Ako postoji sumnja da uzrok nedostatka kortizola nije u samim nadbubrežnim žlezdama, već u hipofizi ili hipotalamusu, mogu da budu potrebne dodatne hormonske analize i druga dijagnostička ispitivanja.

Terapija nadoknađuje hormone koje organizam više ne stvara

Lečenje se zasniva na nadoknadi hormona koje nadbubrežne žlezde ne mogu da proizvedu u dovoljnoj količini. Za nadoknadu glukokortikoida najčešće se koristi hidrokortizon ili odgovarajuća alternativa, dok se kod nedostatka aldosterona primenjuje fludrokortizon.

Budući da je primarna insuficijencija nadbubrežnih žlezda hronično stanje, hormonska terapija je najčešće doživotna.

Posebno je važno da pacijenti znaju da se potrebe organizma za kortizolom povećavaju tokom visoke temperature, infekcije, povrede, operacije ili drugih oblika većeg fizičkog stresa. Zbog toga lekar pacijentu daje precizna uputstva kada i kako da prilagodi terapiju i šta da uradi ako zbog povraćanja ne može da uzme lek.

Osobama koje imaju Adisonovu bolest savetuje se i da uz sebe imaju medicinsku identifikacionu karticu, narukvicu ili ogrlicu sa podatkom da boluju od insuficijencije nadbubrežnih žlezda. Taj podatak može da bude od presudnog značaja ako dođe do adrenalne krize i pacijent nije u stanju da zdravstvenim radnicima objasni svoje zdravstveno stanje.

(eKlinika.rs)