Novinarka i bivša Švarcenegerova žena Marija Šrajver ima važnu poruku: Nikada niste premladi za Alchajmer

Kada je njenom ocu dijagnostikovana Alchajmerova bolest, novinarka, nekadašnja Prva dama Kanade i bivša žena Arnolda Švarcenegera Marija Šrajver (Maria Schriver) počela je da govori o zdravlju mozga. Danas poručuje da ljudi ne moraju da čekaju starost da bi obratili pažnju na faktore rizika. To je naročito važno za osobe koje brine porodična istorija bolesti.

Zašto o zdravlju mozga treba da razmišljamo ranije?

Alchajmerova bolest najčešće se prepoznaje u starijem dobu. Ipak, navike i zdravstvena stanja koja utiču na rizik razvijaju se tokom mnogo godina. Zato Šrajver poziva ljude u tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama da obrate pažnju na zdravlje mozga. Njena poruka nije da svako treba da očekuje bolest. Cilj je da ljudi prepoznaju ono na šta mogu da utiču. Redovno kretanje, kontrola krvnog pritiska i prestanak pušenja spadaju među korake koje ističu i smernice Svetske zdravstvene organizacije.

Preporučujemo

Starost ostaje važan faktor rizika, ali nije jedini. Porodična istorija, geni i životne okolnosti mogu da utiču na verovatnoću da se bolest razvije. Nijedan pojedinačni podatak ne može unapred da odredi nečiju budućnost.

Da li Alchajmerova bolest mora da se nasledi?

Ako roditelj, brat ili sestra imaju Alchajmerovu bolest, rizik može da bude veći. To ipak ne znači da će se bolest sigurno javiti i kod vas. Mnogi ljudi sa porodičnom istorijom nikada ne dobiju ovu dijagnozu. Jedna varijanta gena, poznata kao APOE-e4, povezana je sa povećanim rizikom. Dve kopije te varijante obično nose veći rizik nego jedna kopija. Ni takav rezultat ne predstavlja potvrdu da će se Alchajmerova bolest razviti.

Postoje i retke nasledne promene gena koje mogu da izazovu porodični oblik bolesti sa ranijim početkom. One čine mali deo svih slučajeva Alchajmerove bolesti. Zbog toga iskustvo jednog člana porodice ne treba automatski preslikavati na ostale.

Ima li smisla uraditi genetski test?

Rezultat genetskog testa nije isto što i dijagnoza. Pozitivan nalaz za APOE-e4 govori o riziku, ali ne otkriva da li će se bolest razviti. Tumačenje zavisi i od porodične i zdravstvene istorije.

Ako vas brine porodični rizik, prvo razgovarajte sa lekarom. On može da proceni da li bi genetsko savetovanje imalo smisla u vašem slučaju. Genetski savetnik može da objasni šta test može, a šta ne može da pokaže. Testiranje može da otvori i pitanja koja se tiču drugih članova porodice. Nekim ljudima rezultat donosi korisne informacije, dok drugima može da pojača zabrinutost. Zato odluku vredi doneti uz stručno objašnjenje, pre uzimanja uzorka.

Koje navike mogu da podrže zdravlje mozga?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) među važne korake ubraja fizičku aktivnost, prestanak pušenja i zdraviju ishranu. Važna je i kontrola visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola. Ove mere mogu da pomognu da se smanji rizik od kognitivnog pada i demencije, ali ne pružaju potpunu zaštitu.

Društveni kontakti i aktivnosti koje podstiču razmišljanje takođe imaju mesto u preporukama. To mogu da budu učenje nečeg novog, razgovori, zajedničke aktivnosti ili igre koje traže pažnju. Najbolji izbor je onaj koji možete redovno da uklopite u svoj život.

Šrajver kaže da vežba, održava društvene kontakte i traži prilike da uči. Njene navike mogu da posluže kao podsticaj, ali nisu recept koji odgovara svima. Korisnije je da počnete od promene koju možete da održavate.

Šta kažu istraživanja?

Randomizovana klinička studija U.S. POINTER obuhvatila je starije odrasle osobe sa povećanim rizikom od kognitivnog pada. Istraživači su uporedili strukturisan program podrške sa programom u kojem su učesnici uglavnom sami pratili smernice. Programi su obuhvatali više oblasti životnog stila, među njima kretanje, ishranu i aktivnosti koje angažuju mozak.

Posle dve godine strukturisana grupa ostvarila je nešto bolje rezultate na testovima opštih misaonih sposobnosti. Razlika jeste bila statistički značajna. Istraživači ipak naglašavaju da su potrebna dodatna praćenja kako bi se razumela trajnost i praktična važnost tog pomaka.

Studija nije dokazala da ove navike sprečavaju Alchajmerovu bolest. Učesnici su bili stariji ljudi u riziku, pa se rezultat ne može direktno preneti na svaku mlađu osobu. Nalaz ipak podržava ideju da zdravlje mozga zaslužuje pažnju pre pojave ozbiljnih tegoba.

Kada zaboravnost zahteva razgovor sa lekarom?

Povremeno zaboravljanje imena ili mesta na koje ste odložili ključeve ne znači automatski Alchajmerovu bolest. Važnije je da obratite pažnju na promene koje se ponavljaju i ometaju svakodnevne obaveze. Ako primetite takve teškoće kod sebe ili bliske osobe, zakažite razgovor sa stručnim licem.

Na pregled ponesite opis promena i podatak o tome kada su počele. Korisno je da navedete lekove koje uzimate, druge bolesti i eventualnu porodičnu istoriju. Lekar zatim može da proceni koji su naredni koraci opravdani.

Poruka Marije Šrajver je da zdravlje mozga zaslužuje pažnju i pre starosti. Porodični rizik ne znači unapred određenu dijagnozu, kao što ni zdrave navike ne daju garanciju. Ipak, briga o opštem zdravlju i pravovremen razgovor sa lekarom daju vam mogućnost da postupate na osnovu činjenica, a ne straha.

(eKlinika.rs)