Alchajmerova bolest ne počinje uvek zaboravnošću: Ovih 5 neobičnih znakova porodica često ne primeti

Kada pomislimo na Alchajmerovu bolest, prva asocijacija obično je gubitak pamćenja. Međutim, neurolozi upozoravaju da se prve promene mogu pojaviti mnogo pre izražene zaboravnosti, kroz neobične odluke, promene raspoloženja, povlačenje iz društva ili teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Upravo zato što deluju bezazleno, ove simptome često pripisujemo godinama, stresu ili umoru.

Osoba koja je čitavog života pažljivo raspolagala novcem odjednom počinje da zaboravlja da plati račune ili donosi neobične finansijske odluke. Neko ko je uvek bio društven sve češće odbija pozive prijatelja, dok osoba koja je bez problema koristila mobilni telefon iznenada ne može da se snađe u aplikacijama koje godinama koristi. Takve promene ne moraju da znače Alchajmerovu bolest, ali mogu biti razlog za razgovor sa lekarom.

Kako su za HuffPost objasnili neurolozi, prvi znaci Alchajmerove bolesti ponekad su toliko suptilni da ih ni članovi porodice ne primećuju, naročito kada se razvijaju postepeno.

Promene u rasuđivanju i svakodnevnim odlukama

Jedan od manje poznatih znakova može biti promena sposobnosti procenjivanja situacija i donošenja odluka. Osoba koja je ranije bila odgovorna počinje da kasni sa plaćanjem računa, plaća isti račun više puta ili postaje podložnija finansijskim prevarama.

Teškoće se mogu javiti i pri planiranju svakodnevnih obaveza. Pripremanje porodičnog ručka, organizovanje putovanja ili praćenje nekoliko zadataka istovremeno odjednom postaju naporni i zbunjujući.

Povlačenje iz društva i promene raspoloženja

Alchajmerova bolest ne utiče samo na pamćenje već može da promeni i ponašanje. Osoba koja je volela druženja počinje da ih izbegava, gubi interesovanje za hobije ili postaje neuobičajeno razdražljiva.

Mogu se javiti apatija, anksioznost i promene raspoloženja. Ovi simptomi često se pripisuju depresiji ili stresu, ali kada predstavljaju izraženu promenu u odnosu na ranije ponašanje, zaslužuju pažnju.

Kada poznate stvari postanu nepoznate

Teškoće sa korišćenjem mobilnog telefona, daljinskog upravljača ili internet bankarstva mogu biti još jedan signal. Nije zabrinjavajuće ako se neko teže snalazi sa novom tehnologijom. Međutim, ako osoba postepeno gubi sposobnost korišćenja uređaja kojima je ranije lako rukovala, potrebno je utvrditi uzrok.

Slično važi i za snalaženje u prostoru. Zaboravljanje poznate rute ili dezorijentacija na mestu koje osoba dobro poznaje mogu ukazivati na kognitivne teškoće.

Sećaju se događaja od pre 40 godina, ali ne i jutrošnjeg razgovora

Jedna od karakterističnih promena jeste otežano pamćenje novih informacija. Osoba može detaljno da prepričava događaje iz mladosti, a da se ne seća razgovora koji je vodila pre pola sata. Često ponavlja ista pitanja, ne pamteći da je odgovor već dobila.

Neurolozi upozoravaju da očuvana dugoročna sećanja ne znače da je sposobnost usvajanja novih informacija očuvana.

Kada treba potražiti pomoć?

Važno je naglasiti da nijedan od navedenih simptoma sam po sebi ne potvrđuje Alchajmerovu bolest. Slične teškoće mogu biti posledica depresije, poremećaja sna, nedostatka vitamina B12, bolesti štitaste žlezde ili neželjenih dejstava lekova.

Ako se promene ponavljaju, postepeno pogoršavaju ili počinju da ometaju svakodnevni život, potrebno je obratiti se lekaru Pregled može uključivati procenu pamćenja i drugih kognitivnih sposobnosti, laboratorijske analize i, kada je potrebno, dodatnu neurološku dijagnostiku.

Rano prepoznavanje promena važno je ne samo zbog pravovremene dijagnoze već i zato što neki uzroci kognitivnih teškoća mogu uspešno da se leče. Kod Alchajmerove bolesti rana dijagnoza omogućava planiranje odgovarajuće nege i razmatranje dostupnih terapijskih mogućnosti.

(eKlinika.rs/HuffPost)