Sve više ljudi živi sa mentalnim poremećajima, najveći porast beleže anksioznost i depresija

Broj ljudi, koji žive sa mentalnim poremećajima, u poslednjih 30 godina gotovo se udvostručio, pokazuje novi izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet, kao deo studije Global Burden of Disease 2023. Istraživanje je otkrilo da najveći porast među mentalnim poremećajima beleže anksioznost i depresija.

Od 2023. oko 1,2 milijarde ljudi živi sa mentalnim poremećajima

Prema procenama istraživača, tokom 2023. godine oko 1,2 milijarde ljudi živelo je sa nekim oblikom mentalnog poremećaja. U poređenju sa 1990. godinom, reč je o porastu od čak 95 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je kod velikog depresivnog poremećaja i anksioznih poremećaja. Broj slučajeva depresije povećao se za 131 odsto, dok su anksiozni poremećaji uvećani za 158 odsto, čime su postali dva najčešća mentalna poremećaja u svetu.

Preporučujemo

- Reagovanje na potrebe mentalnog zdravlja naše globalne populacije, posebno onih najranjivijih, je obaveza, a ne izbor - napisali su autori studije.

Učestalost veća kod žena

Istraživači procenjuju da je među ženama zabeleženo oko 620 miliona slučajeva mentalnih poremećaja, dok ih je među muškarcima bilo oko 552 miliona. Ističu i da još uvek nema dovoljno istraživanja koja bi u potpunosti objasnila razlike među polovima. Prema izveštaju, žene češće imaju niže samopoštovanje, izraženiji osećaj stida u vezi sa izgledom tela, te su izloženije nasilju u porodici i seksualnom zlostavljanju.

Kao mogući faktori navode se i biološke promene, posebno u periodu oko trudnoće i porođaja, veća profesionalna opterećenja, kao i strukturne nejednakosti poput rodne diskriminacije. Kod žena su najčešći bili depresija i anksiozni poremećaji, a češće su se pojavljivali i perzistentni depresivni poremećaj, bipolarni poremećaj, anoreksija nervoza i bulimija nervoza.

Mladi su posebno osetljiva grupa

Sa druge strane, neurorazvojni i poremećaji ponašanja, među kojima su ADHD i autizam, češće su zabeleženi kod muškaraca. Najveće globalno opterećenje mentalnim poremećajima zabeleženo je među adolescentima u uzrastu od 15 do 19 godina, što dodatno naglašava potrebu za ranijom prevencijom i ciljanom podrškom mladima.

Koji su najčešći faktori rizika?

Kao važne faktore, koji se dovode u vezu sa mentalnim poremećajima, autori studije izdvajaju:

• seksualno nasilje u detinjstvu
• nasilje od strane intimnog partnera
• vršnjačko zlostavljanje.

Ti faktori imaju veze sa poremećajima poput šizofrenije, depresije, bipolarnog poremećaja, anksioznih poremećaja, poremećaja ponašanja i bulimije nervoze. Ipak, istraživači upozoravaju da ti faktori sami po sebi ne mogu da objasne snažan porast broja obolelih.

Prema zaključcima studije, na mentalno zdravlje verovatno utiče složena kombinacija genetike, biologije, siromaštva, rastućih društvenih nejednakosti i velikih globalnih kriza poput ratova, pandemija, prirodnih katastrofa i klimatskih promena.

(eKlinika.rs)