Fascinantno otkriće fizičara: Skoro svi ljudi nesvesno skreću ulevo dok hodaju. Nauka i dalje ne zna zašto

Ova naučna priča započela je, kao i mnoge druge, sasvim slučajno. Tokom pandemije korona virusa 2020. godine, tim naučnika proučavao je praktične situacije - kako se ljudi kreću u zatvorenom prostoru kada se od njih traži da održavaju distancu? Pregledajući snimke iznova i iznova, uočili su neobičnu pojavu - skoro svi učesnici hodali su u krugovima koji su uvek skretali u istom smeru, suprotno od kazaljke na satu. Ono što je još čudnije, niko od njih nije bio svestan da to radi. To opažanje pokrenulo je petogodišnje istraživanje sa ciljem da se otkrije šta stoji iza ovog nesvesnog ljudskog ponašanja.

Dešnjaci češće skreću ulevo, a levoruki udesno 

Kada se grupa ljudi pusti da se slobodno kreće unutar zatvorenog prostora, bez određenog cilja, gomila polako počinje da se rotira ulevo. Niko ne usmerava to kretanje i niko svesno ne donosi tu odluku. Za fizičare, ovo je delovalo kao školski primer „emergentnog ponašanja” ili kolektivnog obrasca koji nastaje iz mnoštva sitnih interakcija pojedinaca sa okolinom ili jednih sa drugima.

Preporučujemo

Prva hipoteza naučnika bila je da zidovi prostorije i dominantna ruka diktiraju smer. Ranije neuronaučne studije pokazale su da dešnjaci češće skreću ulevo, a levoruki udesno zbog suptilnih razlika među moždanim hemisferama. Fizičari su pretpostavili da je kruženje ulevo samo zbir pojedinačnih sklonosti dešnjaka u kontaktu sa zidovima.

Da bi to proverili, organizovali su novi eksperiment. Testirali su pojedinačne volontere kako bi utvrdili na koju stranu skreću kada priđu zidu, a zatim su formirali grupe isključivo od levorukih osoba ili onih koji uvek skreću udesno. Očekivali su da će te grupe početi da kruže u smeru kazaljke na satu. Međutim, to se nije dogodilo, bez obzira na sastav grupe, rotacija ulevo - suprotno od kazaljke na satu - nastavljala se i dalje. Zatim su eksperiment izmestili na otvoreni školski teren površine 3.000 kvadratnih metara bez ikakvih prepreka i zidova. Efekat kruženja ulevo ne samo da nije nestao, već je postao još izraženiji.

Kultura i saobraćajna pravila nemaju uticaja

Naučnici su potom posumnjali na kulturološke navike. U Evropi i Španiji - gde je studija započeta - ljudi se u prolazu obično sklanjaju udesno, što ostavlja prostor sa leve strane. Pretpostavka je bila da bi u Japanu, gde se vozi i hoda levom stranom ulice, rotacija ljudi morala ići u smeru kazaljke na satu. U saradnji sa kolegama iz Tokija izveden je eksperiment sa japanskim učesnicima. Hipoteza je ponovo pala u vodu - i japanska grupa se kretala suprotno od kazaljke na satu.

Poslednja kulturološka pretpostavka bila je navika sa trkačkih staza. Zbog toga su testirali decu predškolskog uzrasta, koja još nisu usvojila odrasle konvencije. Kod njih je sklonost ka kretanju ulevo bila najizraženija od svih testiranih grupa.

Odgovor je unutar samog pojedinca

Nakon što su eliminisani uticaji grupe, okruženja i društvenih navika, preostalo je samo jedno objašnjenje: unutrašnja, biomehanička ili neurološka osobina pojedinca. Kada je više od 200 volontera zamoljeno da hodaju potpuno sami u praznoj areni, bez ikoga u blizini, ubedljiva većina je i dalje spontano pravila krugove ulevo. Podaci iz kretanja samo jedne osobe bili su dovoljni da se pomoću kompjuterskog modela potpuno preslika ponašanje čitave grupe.

- Iskreno, i dalje ne znamo šta tačno uzrokuje ovu sklonost na nivou pojedinca. Tražili smo vezu sa dominantnom rukom, nogom, okom, polom i drugim faktorima, ali nismo pronašli ništa. Studije o ljudima koji hodaju sa povezom preko očiju ukazuju na suptilne asimetrije u unutrašnjem uhu, koje blago menjaju naš osećaj za pravac. Ali, za sada, nauka nema konačan odgovor - priznaju autori studije.

Bez obzira na to, saznanje da ova sila potiče iz samog pojedinca od velike je važnosti za projektovanje javnih prostora poput aerodroma, železničkih stanica i muzeja, gde je pravilno usmeravanje mase ključno.

Zanimljivo je, kako podsećaju istraživači, da se isti impuls za skretanje ulevo javlja i u životinjskom svetu - kod jata riba ili mrava. To nagoveštava da je sila koja pojedinca skreće ulevo možda daleko starija od samog čovečanstva.

(eKlinika.rs)