Šta je levorukost, pitanje je na koje nauka još nema jedinstven odgovor. Jedno je sigurno, da nije ni defet a ni znak nadarenosti. U neka davna vremena doživljavala se kao nešto što je negativno, pa su mnoga deca zbog ondašnjih vaspitnih mera dolazila kući uplakana. Većina ljudi u 21. veku ne razmišlja na ovu temu, ipak, u nekim manjim sredinama ima još nerazumevanja za levorukost deteta. Psiholozi upozoravaju da ovakav stav može negativno da se odrazi na socijalni i psihički razvoj, na primer, da uslovi mucanje deteta koje je pre toga normalno govorilo.
Na francuskom „goš“ znači „levo“, ali i „nespretno“. U engleskom, „rajt“ znači „desno“, ali i da ste u pravu.
– Živimo u desnorukoj civilizaciji. Napredovali smo kao društvo i kultura, pa se ne postavlja pitanje levorukosti. Ipak ima i danas ljudi koji sa malom zadrškom prihvate levorukost, a i sredina u kojima se ne gleda blagonaklono na to što dete piše levom rukom. Mališan se ponekad primorava da koristi desnu ruku. Taj proces negativno se odražava na dete. Ono može početi da muca ili da se oseća nesigurno i manje vredno – objašnjava za eKliniku logoped Milica Vakić.
Ni defekt ni nadarenost
Prema nekim procenama, na svetu je oko osam odsto levorukih muškaraca i oko šest odsto žena anglosaksonskog područja, dok na primer samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom.
– Procenat levorukih osoba povećan je u poslednje vreme u svetu. Ne zato, što ih ima više, nego iz razloga što se dozvoljava ispoljavanje levorukosti – kaže Milica Vakić.
Na pitanje šta je levorukost nauka nema odgovor. Genetika je bitan faktor, u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće se rađaju levoruka deca.
Pedagozi naglašavaju da se u ranom uzrastu prateći svakodnevni život i igru deteta može proceniti koja mu je dominantna ruka. Najlakše je da utvrdite glavnu ruku posmatrajući dete dok crta, drži četkicu za zube, češlja se, gađa loptom, ili oblači lutku, gura autić, briše gumicom.
Milica Vakić napominje da levorukost nije ni defekt ni znak nadarenosti, već posledica dominacije desne hemisfere u mozgu i sasvim je normalna pojava.
– To je samo razlika u korišćenju jednog dela tela. Kod levorukih su vodeća leva čula, uho, oko, ruka, noga, bitno je da je lateralizovanost skladna, to jest, podeljenost tela na dve jednake polovine u kojoj je jedna strana vodeća u odnosu na drugu. Kada bismo želeli da saznamo kako se osećaju levoruki kada su prinuđeni da se služe priborom desnorukih, dovoljno je da pokušamo makazama za desnoruke da sečemo levom rukom. Ili da zarežemo olovku levom rukom ( koristeći rezač za desnoruke ). Mislićemo da smo nespretni da je sve naopako – ističe Vakić.
Levorukost nije problem, samo nekom deluješ malo nespretno
Jovana iz Beograda nam priča da je levoruka i to jedina u porodici. Levorukost joj nikad nije predstavljala problem.
– Drugima je, koliko primećujem neobično kad me gledaju kako nešto sečem nožem. Imam 20 godina, a neki ljudi mi kažu kako nekako delujem nespretno kada sečem hleb. Niko me nije nikad terao da pišem desnom rukom. Neke stvari u svakodnevnom životu prilagođene su definitivno dešnjacima, ali nemam neki veći problem, a dosta dobro baratam i desnom rukom – priča ona.
Vakić nam objašnjava da ponekad u školi može da dođe do gurkanja u klupi, kada u njoj sede jedan dešnjak i jedan levak, ali i da se to može rešiti.
– Najbolje bi bilo kada bi svako dete moglo samo da sedi u klupi, ali svesni smo da je to kod nas, uglavnom, nemoguće. U slučajevima kada ima guranja laktovima između dešnjaka i levaka, nekada je potrebno samo zameniti mesta – kaže ona.
Foto: Pixabay
Psiholog i porodični psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom školskog psihologa Ljiljana Filipović napominje da su pedagoški radnici senzibilni za rad sa decom kod koje je dominantna leva strana.
– Nema tu nikakvih problema, niti da ja znam forsiranja da se piše desnom rukom. Savremeni roditelji pokušavaju da na pravi način razumeju potrebe dece, čak možete nekada da čujete neku mamu, kako priča, da bi baš volela iz nekih razloga da joj dete bude levak – kaže Filipović i naglašava da je najmanji broj ljudi na svetu sposoban da podjednako vešto koristi obe ruke. Ovi ljudi se zovu ambideksteri, a jedan od njih je prema predanju bio i Leonardo da Vinči.
Kad je sve „naopako“
Psiholozi i pedagozi navode da ima nekih istraživanja koja tvrde da su levoruka deca sklonija povredama. Figurativno, tvrde naučnici, njima je sve naopako u odnosu na dešnjake.
Naše sagovornice naglašavaju da to nikako ne znači da su levoruka deca trapavija. Njima je samo ponekad potrebno malo više vremena da uvežbaju određene veštine. Stručnjaci savetuju da detetu pomognete razgovorom, objašnjenjima i praktičnim primerima.
Ljudski mozak ima levu i desnu hemisferu. Zahvaljujući levoj polovini mozga razumemo smisao reči, apstraktne pojmove, planiramo svoje aktivnosti uključujući logičko zaključivanje i činjenice. Zato se nekada čini da su desnoruki racionalniji od levorukih ljudi.
Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, kreativno. Zato se tok razvoja kod levoruke dece razlikuje od desnorukih. Razvoj levorukih često ide skokovito, neravnomerno, pa su neke sposobnosti niže od prosečnih vršnjaka, a neke druge daleko više.
Jedna američka naučnica testirala je inteligenciju levorukih i desnorukih đaka i došla do zaključka da su rezultati govornog dela testa bili jednaki za obe grupe, dok su u rešavanju vizuelnih, prostornih zadataka, dešnjaci postigli neznatno bolje rezultate. Međutim, kada je u pitanju kreativnost, levoruki su bili znatno bolji. Razlog je u tome što levoruki češće koriste centre za govor na obe moždane strane, što podstiče kreativnost. Mišljenja po ovom pitanju su podeljena, ali smatra se da je među umetnicima čak 20 odsto više levorukih.
